Слушајте Sputnik
    Ана Курбатова

    Напади на новинаре? Може, ако су руски

    © Youtube/Политика Россия - Украина
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Јована Вукотић
    0 021

    Све учесталији напади и кршења права руских новинара у супротности су са свим европским стандардима слободе говора и медија. И поред тога, нико на Западу да дигне глас.

    Естонске власти су ових дана без објашњења одбиле да издају акредитације руским новинарима, а већ данас у Кијеву је практично отета руска новинарка Ана Курбатова.

    Курбатову, новинарку руског Првог канала, непознате особе киднаповале су у Кијеву усред бела дана. Нешто касније је депортована, а како је на Фејсбуку навела портпаролка Службе безбедности Украјине Јелена Гитљанска, исто ће се десити „свакоме ко се усуди да критикује Украјину“.

    Курбатова није усамљени пример: из Украјине је недавно депортована руска новинарка Тамара Нерсесјан, а 2015. године још двоје руских новинара Александар Чепурин и Елена Макарова били су приморани да напусте територију Украјине.

    Политиколог Павел Салин за Спутњик објашњава да се овде ради о једној фази медијског рата између Русије и Украјине који траје већ три године и у којем руска страна води:

    „Стога, ако Кијев не може да побеђује у медијским биткама квалитетом, ефикасним и објективним извештавањем, онда примењује тактику неутралисања информативне структуре противника на својој територији“, наводи Салин.

    Киднаповање и депортација ипак су „боља варијанта“, имајући у виду да су украјинске власти раније имале обичај да ликвидирају руске новинаре само зато што су приказивали дешавања у тој земљи на начин који не иде у прилог властима у Кијеву, сматра директор Центра либерално-конзервативне политике Александар Казаков. Ипак, Казаков мисли да Ани Курбатовој неће бити смештена оптужба да је спремала диверзију, као што се многи прибојавају, али додаје:

    МИА Русија севодња
    © Sputnik / Александар Демјанчук

    „Тамо код њих у Кијеву све је могуће. Могу да оптуже новинарку да је активирала и наводила беспилотну летелицу изнад Кијева. Уопште, то што се сад дешава у Кијеву јесте театар апсурда.“

    Павел Салин, међутим, не искључује могућност да руску новинарку оптуже „за било шта“:

    „И ако би то повукло за собом и неку реакцију западних колега, Кијеву ће можда бити потребно да докаже да је припадници специјалних служби нису отели тек тако, на основу неких паушалних сумњи, већ да је она заиста нанела некакву конкретну штету Украјини. Зато, ако дође до наставка ове приче и било какве, па макар и врло мале реакције Запада, Кијев ће покушати да се ’опере‘ смештањем оптужби руској новинарки.“

    Казаков подвлачи да украјинска Рада, председник или надлежно министарство не могу да издају један општи документ којим би се бранио улазак руских новинара на територију Украјине, јер би исти документ моментално завршио на столу оних који су задужени за слободу говора и медија при УН, ОЕБС-а, те да би Кијев имао велике проблеме тим поводом. Овако испада да је сваки новинар слободан да дође у Украјину, али Кијев у тишини избацује оне који му не одговарају, објашњава Кзаков:

    „Они проверавају ’бекграунд‘ сваког новинара и ако се испостави да у својим претходним публикацајама та особа није за устанике у Донбасу написала да су то терористи, онда могу да јој забране улазак на територију Украјине. Али, колико је мени познато, до сада се није дешавало да новинара насред улице хапсе припадници специјалних служби, да их потом испитују и депортују. Макар се то није дешавало руским новинарима.“

    А јучерашњу одлуку естонских власти да не издају акредитације за неформални састанак министара спољних послова ЕУ дописницима новинске агенције „Русија севодња“ званична Москва је окарактерисала као отворену дискриминацију:

    „То нарушава ауторитет Европске уније“, саопштило је Министарство спољних послова Русије. За Спутњик је слично мишљење изнео и генерални директор Института регионалних проблема Дмитриј Журављов:

    „Можда естонске власти нису у обавези да одговоре и објасне своје потезе из перспективе неких стриктних правних норми, али из перспективе основних принципа ЕУ они су ипак дужни да одговоре и да образложе. Да не помињемо да су дужни да поштују основни принцип слободе говора, али и транспарентности власти, јер је власт обавезна да објасни своје поступке.“

    Али изгледа да се, када се ради о естонским властима, ови принципи не односе на руске новинаре. Проблем је, додаје Журављов, што се сутра слично може догодити не само новинарима, већ и обичним руским грађанима. Уз то, Дмитриј Журављов је скептичан када се говори о могућој подршци европских новинара руским колегама:

    „Не би требало очекивати реакције европских новинара. Западни медији су одавно заузели оштар антируски став, и то не у неком разумном политичком смислу, већ, да тако кажем културолошки, у смислу: ето Русија је лоша једноставно зато што је Русија. И у таквој ситуацији је било ком западном новинару заиста тешко да ишта афирмативно каже на рачун Русије, јер врло лако може остати без посла. Можда ће бити појединачних реакција, али не верујем да ће доћи до неког масовнијег протеста западних новинара, нажалост.“

    Раније је Европска федерација новинара оценила одлуку Председништва Естоније у ЕУ као „озбиљан напад“ на слободу медија.

    Подсетимо, власти балтичких земаља због изјава о борби против „руске пропаганде“ већ неколико година ометају рад руских медија. Ове године је 12. априла сниматељу телевизије РЕН ТВ Илији Омељченку забрањен улазак у Естонију, а у новембру 2016. године Комисија за телевизију и радио Литваније одлучила је да на три месеца суспендује преношење руског канала „РТР Планета“.

    Тагови:
    руски новинари, новинари, Ана Курбатова, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога