Слушајте Sputnik
    Рад Централне изборне комисије на дан гласања

    Избори у Русији: Ера нових политичких лидера

    © Sputnik / Јевгениј Бијатов
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Јована Вукотић
    0 250

    Аналитичари сматрају да је председник Путин подржавањем нових људи, који су прошли сложени систем тестирања, дао сигнал да је почело време стварања нове елите политичких руководилаца. Резултати гласања показују и да бирачи имају висока очекивања од „новајлија“.

    У току једног изборног дана, 10. септембра 2017. године, у недељу, у Руској Федерацији је било одржано 5.810 избора на различитим нивоима, 242 референдума на локалном нивоу у 82 субјекта РФ (у свим субјектима, осим Ингушетије, Магаданске области и Санкт Петербурга). Изабрани су шефови 16 субјеката Федерације (као и посредством једног гласања у парламенту). Одржани су избори за посланике шест законодавних органа државне власти у субјектима Русије и додатни избори за Државну думу у два једноманднатна округа.

    Ови избори су расписани у јуну 2017. године. У регионима где су губернатори напустили дужност после 10. јуна, избори ће бити одржани 2018. године, такође у току једног изборног дана.

    Једна од главних новина овог пута је било то што су грађани могли да гласају на местима где живе, а не где су пријављени (што је од велике важности, имајући у виду да се ради о највећој држави на свету, па особа може имати пребивалиште у Москви, а да је родом из Владивостока). Овом мером се олакшава излазак грађана на изборе.

    Интересантно је додати да је изабрано доста губернатора из опозиционих редова. Такве резултате избора у Кремљу оцењују као подршку курсу формирања нове генерације руководилаца, као и да то показује да становништво РФ жели промене. Аналитичари сматрају да је председник Путин подржавањем нових људи, који су прошли сложени систем тестирања, дао сигнал да је почело време стварања нове елите политичких руководилаца. Резултати гласања показују и да бирачи имају висока очекивања од „новајлија“.

    У Кремљу нису претходно пред себе ставили задатак да драстично повећају излазност грађана и такав је приступ оправдао очекивања, кажу представници администрације председника Путина. Показатељи су практично у свим регионима остали у оквирима средње норме, изјавио је један федерални службеник.

    Лидер покрета „Нова Русија“ и директор Института актуелне економије Никита Исајев за Спутњик објашњава да је излазност у Москви била заиста ниска, али да се то и очекивало, јер је ниво избора сада такав, па је тешко мобилисати људе:

    „Сви одлично схватају да регионална власт није толико важна из перспективе доношења неких важних одлука. А да не говоримо о локалној власти и локалној самоуправи која практично и не учествује у решавању буџетских питања. Зато ће то бити политизовани општински савети, где постоје такозвани опозициони либерални кандидати“, истиче Исајев.

    Шефица Централне изборне комисије Ела Памфилова изјавила је да су овог пута за све посматраче били створени „идеални услови“ каквих до сада није било, а све то како би ови избори прошли „под лупом“ и како би могли бити сагледани по вертикали и по хоризонтали, али и по дијагонали.

    Зато не чуде речи директора Националног института развоја савремене идеологије Игора Шатрова, који за Спутњик каже да су ови избори били „досадни“:

    „Досадни у смислу да није било никаквих конфликата, ексцеса, провокација и реакција на те провокације. Можемо, са друге стране, сад дуго да расправљамо и да правимо различите закључке, али једноставно речено, политички систем у Русији је за сада такав, без неких значајних турбуленција, ништа не кипи. Сходно томе, тако су прошли и избори“, истиче Шатров.

    Памфилова, шефица руске ЦИК обећала је да ће помно пратити и све евентуалне недостатке одмах узимати у обзир, а резултате са тих спорних гласачких места анулирати. Она је јуче такође позвала све учеснике изборног процеса да не буду лењи и не само да гласају, већ и да контролишу читав процес. Чему овако оштре мере контроле објашњава Игор Шатров:

    „Што се тиче Европе и САД, тамо практично нема до те мере повећане пажње и провере објективности и исправности читавог изборног процеса. То је најпре зато што у друштву већ постоји поверење у читав изборни процес и власти су исувише безбрижне. Постоји могућност да се и тамо због тога појави криза, као што су се и јављале раније периодично. А у Русији се у том смислу дешава обрнут процес, за ових последњих 20 година ми радимо на томе да успоставимо и побољшамо тај механизам и зато толико бринемо над изборним процесом и његовом ваљаношћу. Такође, зато наш систем гласања има своје позитивне упоредне предности у односу на неке друге светске државе“, закључује наш саговорник.

    Никита Исајев сматра да сада нема толико драстичних одредница и подела на „леве“, „десне“, „либерале“ „комунисте“, али да јесте примећено такозвано протестно гласање, када грађани полазе од тога да „не гласамо за власт, не за владајућу партију, не за „Јединствену Русију“, већ за нешто друго:

    „У Москви видимо одређену либералну кишу, отуда је јасно да више опонената власти има у престоници, него у регионима. У провинцији побеђују мање радикални учесници политичког процеса, попут „Комунистичке партије“ или „Праведне Русије“, а понегде и независни кандидати и јасно је да су све то системски актери политичког процеса, они су већ заступљени у Думи. Они зато и односе победу, то јест, представљају главну конкуренцију владајућој партији. Може се рећи да се у глобалу људи опредељују „за власт и не за власт“, закључује Исајев.

    Константин Бахарев, члан комитета Државне думе и посланик републике Крим каже да је на полуострву изборни дан протекао мирно, али и да се јуче, без претеривања, одиграо историјски догађај. Наиме, први пут за нешто више од 200 година били су одржани директни избори за градоначелника Севастопоља, а оваквих избора није било ни у царско време, ни у совјетско, а ни у време док је Крим припадао Украјини. И то што је изабран Андреј Овсјаников сматрамо историјским моментом, додаје Бахарев:

    „Веома нас радује висок ниво подршке, јер је добио више од 70% гласова становника Севастопоља, што представља одређену консолидацију. Овсјаников је фигура која представља и политичку елиту, али и интересе друштвеног, односно цивилног сектора. Из украјинског периода наследили смо бројне конфликте унутар елита. Још пре годину дана, сами избори за Државну думу, који су се одржавали у Севастопољу, били су спроведени у сасвим другачијој атмосфери. Зато јучерашње изборе можемо сматрати великим напретком“, закључује Бахарев.

    Ипак се мора додати да је у Псковској области био покренут кривични поступак о покушају поткупљивања бирача пред саме додатне изборе за посланике локалне власти. У московском предграђу Новопеределкино градоначелник Москве је отпустио шефа регионалне власти и његовог заменика за „грубо кршење“ процедура припреме општинских избора. Министарство унутрашњих послова покренуло је укупно девет кривичних поступака у оквиру предизборног процеса, изјавио је заменик министра Александра Горовој.

     

    Тагови:
    локални избори, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога