Поред представника организатора, дипломата из САД и Јордана, као и специјалног изасланика УН за Сирију Стафана де Мистуре, у разговорима учествују и 24 представника различитих група наоружане сиријске опозиције.
На челу руске делегације налази се специјални представник Владимира Путина за Сирију Александар Лаврентјев, а на челу америчке делегације в.д. помоћника државног секретара за Блиски исток, Дејвид Сатерфилд.
Стање на терену пресудно
Састанци су затворени за јавност, а на питање шта очекује од најновије рунде преговора, политиколог Владимир Трапара с Института за међународну политику и привреду за Спутњик каже да, уколико су разговори заиста свеобухватни, у смислу да су присутни сви локални актери који учествују у сукобу, могу да донесу резултат.
„Међутим, оно што је кључно у наредном периоду јесте да се прати ситуација на терену. Од ситуације на терену зависиће и да ли ће се оно што се буде договорило у Астани да се испоштује. Пре свега, ту мислим на договарање различитих зона деескалације сукоба између различитих актера, имајући у виду да тих актера има неколико. То одавно више није сукоб само сиријске владе с једне и побуњеника с друге стране, већ постоје и различите побуњеничке групације које су и међусобно сукобљене. Између њих ће, након што се порази Исламска држава која је свима непријатељ, морати да се разреши ко ће владати Сиријом", каже Трапара.
Шеста рунда преговора у Астани трајаће три дана. Главна тема би требало да буде стварање четврте зоне деескалације у Идлибу и успостављање примирја у активним зонама у Сирији. Планирано је да састанци прво буду одржани у билатералним форматима, а затим да се преговарачима придруже и представници УН.
Несугласице — рефлексија спољних односа
На питање да ли би могло да дође до неких озбиљнијих несугласица међу преговарачима, Владимир Трапара каже да су сва неслагања актера који су унутар Сирије у директној корелацији с несугласицама међу спољним актерима те кризе.
„Турска, која је дефакто присутна у Сирији и интервенише на северу, има „своје" побуњенике, које подржава, али је она уједно и против курдске групације, која је доминантна у Сиријским демократским снагама — а оне су тренутно најдоминантнија опозициона групација, и налазе се у једној врсти прећутне коалиције са сиријском владом, која уз сиријску војску постиже најбоље резултате у борби против ДАЕШ-а. По мом мишљењу, највише ће се ломити копља на релацији Турска — њени побуњеници, и с друге стране Сиријске демократске снаге. Пре ће се то догађати у односу на њих него у односу на Асадове снаге и на Русију, односно на Иран", каже саговорник Спутњика.
Техеран жели Асада на власти
На питање која је у преговорима у Астани улога Ирана, Трапара одговара да су циљеви Техерана „кристално јасни".
„Они желе да Асад остане на власти, и да Хезболах задржи улогу какву има — пре свега у западном делу Сирије. Ту је Иран нашао заједнички интерес са Русијом, засад. Али ја очекујем да ће њихова коалиција да се настави и након што буде поражена Исламска држава", закључује Трапара.
Иначе, у склопу припрема за разговоре у Астани су одржане и експертске консултације, а шеф руске дипломатије Сергеј Лавров изјавио је да очекује да ће најновија рунда преговора бити успешна.
Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције
Сви коментари
Прикажи нове коментаре (0)
као одговор на(Прикажи коментарСакриј коментар)