Београд+ 4°C
Ниш+ 8°C
Слушајте Sputnik
    Бивши талибани са оружјем пре њиховог предавања у Џалалабаду, 2015.

    Авганистан сахрањује други Трампов мандат?

    © AFP 2017/ Noorullah Shirzada
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Тимур Блохин
    1160

    Британска независна истраживачка компанија „Биро за истраживачко новинарство“ од 2015. године марљиво прати број америчких ваздушних напада на територију Авганистана. Према резултатима последњег извештаја, тај број је нагло порастао након што је Доналд Трамп постао председник САД. Такође, расте и број жртава цивила.

    Од почетка 2017. амерички авиони су бомбардовали Авганистан 2.353 пута, док су у истом периоду 2016. године различити објекти у тој земљи били бомбардовани 1.072 пута.

    ​Осим тога, према подацима мисије УН за помоћ Авганистану, за првих шест месеци 2017. број погинулих цивила је порастао за 43 посто у односу на исти период 2016. године: 95 особа је погинуло, 137 људи је повређено.

    Стручњаци са којима је разговарао Спутњик сматрају да јачање америчких активности у Авганистану не доприноси побољшању ситуације. Напротив.

    Мохамад Хашем Алокозај, шеф Комисије за унутрашњу безбедност и одбрану у Парламенту Авганистана, каже да је број напада повећан упркос вољи авганистанског народа.

    „У нападима гину цивили, између осталог и деца. Да су ова средства била потрошена за мировни процес, Авганистан би постао безбедна земља. Нажалост, наш председник не жели да истражује случајеве напада и да тражи кривце, зато што не жели да се странци, радници Амбасаде САД и представници међународних организација осећају непријатно.“

    Према речима генерала и посланика у Парламенту Авганистана Назифеа Закија, узрок за тако црне статистике је мањак координације између америчких и авганистанских снага.

    „Непријатељи користе жене и децу као живи штит, али без обзира на то амерички авиони бацају бомбе на куће и убијају цивиле. Те операције нису ефикасне. Али пошто је Америка једна од светских велесила, нико неће инсистирати да Вашингтон сноси одговорност за оно што чини. Протести који се одржавају у Авганистану немају никакав утицај на владу и медије“, закључује он.

    Очигледно је да се повећање броја ваздушних напада може тумачити и као део нове стратегије САД у Авганистану, коју је Трамп представио у августу. Тада је Трамп рекао да амерички војници морају да „ратују како би победили“ (мада, тешко је замислити неког ко ратује како би изгубио).

    Научни сарадник Центра за проучавање савременог Авганистана Никита Мендкович за Спутњик каже да нова стратегија не представља ништа ново.

    „САД су више пута повећавале број ваздушних напада, али та стратегија није била ефикасна, јер су мобилне групе терориста веома брзо напуштале локације које су снаге НАТО-а планирале да бомбардују. Координација између ваздушних снага и специјалаца на копну довела је до бољих резултата, али проблем је у томе што тренутно САД немају ресурсе за такву координацију. Сада се у Авганистану налази око 10.000 страних војника, а Американци планирају да у ту азијску земљу пошаљу још 3.000 људи. Поређења ради, некада је у Авганистану било размештено више од 100.000 страних војника. Нова Трампова стратегија неће довести до озбиљних резултата, зато сматрам да је то више као политички корак. Трамп не зна шта да ради са Авганистаном и зато купује време које је неопходно за дефинисање заиста нове стратегије.“

    Упитан да ли на тај начин Трамп покушава да спаси себе у Авганистану, односно да добије бар један адут у бици против америчке „дубоке државе“, Мендкович каже:

    „Трамп покушава да сачува спољнополитички утицај САД, који сада пада. Северна Кореја потпуно игнорише агресивну реторику САД и јача нуклеарни арсенал. Ваздушно-космичке снаге Русије у Сирији су много ефикасније од снага НАТО-а, то признају чак и западни аналитичари. На крају крајева, рат у Авганистану траје од 2001. године, САД троше енормна средства, али не могу да победе. Са друге стране, САД не смеју да напусте ту земљу, јер би то имало катастрофалне последице по њихов углед у свету. То би практично значило признавање неспособности НАТО-а и натерало Европљане да поново размисле о могућем изласку из Алијансе и формирању сопственог војног блока. Ако Трамп успе да ојача спољнополитички утицај САД, то ће позитивно утицати на његове позиције у унутрашњој политичкој борби. Али уколико дође до нових неуспеха, на пример, у Авганистану, други мандат постаће недостижан за Трампа.“

     

    Тагови:
    Авганистан
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога