Слушајте Sputnik
    Митинг партије Алтернатива за Немачку

    Шок у Европи: Пробудила се немачка десница — шта следи?

    © REUTERS / /Christian Mang
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Ненад Зорић
    4560

    Основу политичког програма и деловања АфД чине затварање граница за тражиоце азила, својеврсна контрола ислама у Немачкој, залагање за Европу суверених држава које сарађују на партнерској основи, а не као што је то сада случај, у оквиру ЕУ, за повратак марке чиме би се повратио и монетарни суверенитет Немачке.

    Трећа партија према броју посланика на управо завршеним изборима у Немачкој, Алтернатива за Немачку, тамошња је најмлађа политичка странка основана 2013. у Берлину и до сад је, подсећа за Спутњик Лазар Глишовић, докторант на Правном факултету, остварила изузетан успех за тела федералних јединица и тако ушла у 13 од укупно 16 федералних парламената.

    Руководство партије је бицефално и на челу се налазе Фрауке Петри и Јорг Мојтен, док је кампању за изборе за садашњи парламент предводио Александар Гауланд, дугогодишњи члан ЦДУ, где је био дуже од 40 година.

    Хвала мигрантима што су кренули на Берлин

    Међутим, већ током изборне ноћи дошло је до малог расцепа унутар саме странке и једна од шефица, госпођа Петри, нагласила је да неће бити члан посланичког клуба АфД већ да ће самостално ући у парламент, а разлог за то је неслагање са господином Гауландом.

    Није било шокантно, сугерише Глишовић, то што је ова странка ушла у Бундестанг, али је за многе представљао шок толико добар резултат, па су већ синоћ почели протести у неколико већих немачких градова, између осталог и у Берлину. Стигле су и реакције из света, а од позитивних су честитке госпође Ле Пен из Француске и господина Вилдерса из Холандије и, засад напослетку, од Слободарске партије Аустрије.

    Први и основни фактор за овако добар изборни резултат, према Глишовићевом мишљењу, јесте политика према мигрантској кризи, коју је водила канцеларка Ангела Меркел заједно са својим коалиционим партнером СПД-ом, односно такозвана култура добродошлице, па је незадовољство одређеног дела грађана Немачке произвело такву подршку АфД-у.

    Подсећања ради, на тек завршеним изборима право гласа у Немачкој је имао преко 61 милион бирача, од којих је нових било око три милиона. Важно је, напомиње докторант, да први статистички подаци показују из којих партија је дошло до пресељења бирача на рачун АфД-а. Највећи губитник јесте унија ЦДУ и ДСУ, која је изгубила преко милион гласача за које се сматра да су гласали АфД, други је СПД који је изгубио око 500.000 гласача и на трећем месту јесте Партија левице, са преко 400.000 бирача који су мигрирали гласајући за Алтернативу за Немачку.

    Олаке квалификације на рачун партије

    Ову партију многи оптужују да је нацистичка странка, али је то, према Глишовићевом мишљењу, изузетно груба етикета, пре свега зато што ту оцену може дати искључиво Немачки савезни уставни суд, који има два правна механизма.

    Први, ако је у питању изузетна претња по демократију и уставни поредак Немачке, па та партија, тумачи Глишовић, може бити забрањена. Уколико је пак реч о претњи нешто нижег интензитета, мера коју Уставни суд може изрећи може бити забрана буџетског финансирања те партије.

    „Засад нису поведена ниједна од та два поступка нити очекујем да ће се то догодити. И чисто подсећања ради, досад су у модерној Немачкој након Другог светског рата забрањене само две политичке партије: Партија екстремне деснице, која је била наследник Хитлерове партије и Партија екстремне левице“, истиче Глишовић. 

    АфД је свој политички програм представила крајем априла у Келну који није случајно изабран већ је град у којем је током новогодишње ноћи крај 2015 и почетак 2016 дошло до масовних и бруталних напада од стране миграната на женску популацију.

    Немачка и Немци на првом месту

    „Основу политичког програма и деловања чине пре свега затварање граница за тражиоце азила. Сматрају да је у питању већински неквалификована популација и у томе се разликују у односу на госпођу Меркел која је с почетка мигрантске кризе тврдила да је прилив толиког броја тражилаца азила прилика за Немачку да одабере изузетно квалификовану радну снагу. Међутим, показало се да то није случај и да су заиста у питању људи са нижим стручним квалификацијама“, пореди Лазар Глишовић.

    Само два дана уочи савезних избора у Немачкој, подвлачи Глишовић, правна служба Бундестага (није у питању правни одбор већ научна служба) дошла је до закључка да влада није у потпуности образложила зашто је отворила границе за тражиоце азила који немају нити пасош нити валидну визу за улазак на територију Немачке, што је иначе чак и кривични прекршај.

    „АфД се на том таласу своје политике залаже и за својеврсну контролу ислама у Немачкој, за разлику од госпође Меркел и других етаблираних партија које сматрају да ислам припада Немачкој, АфД се у потпуности томе противи. Међутим, постоје и неке сличности. Видели смо да је канцеларка Меркел у последње време здушно инсистирала да се ислам, иако припада Немачкој, стави у немачки уставноправни поредак у смислу школовања исламских проповедника и да мора бити искључиво део немачког образовања, чиме би се одстранили неки страни, у великом броју случајева неки екстремни, утицаји“, указује Глишовић.

    Што се спољне политике тиче, саговорник Спутњика каже да се АфД залаже за Европу суверених држава које сарађују на партнерској основи, а не, као што је то сада случај, у оквиру Европске уније. Што се тиче финансијског аспекта, објашњава Глишовић, залажу се за повратак немачке марке, чиме би се повратио и монетарни суверенитет Немачке. Противе се и спољнотрговинским уговорима, па су према том питању слични америчком председнику Трампу.

    Како се АфД каже на руском

    Напослетку, у погледу Русије залажу се за хитно укидање санкција Руској Федерацији и за далеко тешњу сарадњу.

    „Недељу дана уочи избора, на руској телевизији која је друга по покривености у Руској Федерацији ’Русија 1‘ емитован је рекламни спот Алтернативе за Немачку и то на руском језику са ћириличним потписом. Идеја је била да се на тај начин партија обрати оним Немцима који су се након слома СССР-а и након пада Берлинског зида вратили у своју матичну домовину. Таквих људи је око два милиона у Немачкој и они представљају добрим делом и неку основу бирачког тела АфД-а“, напомиње Глишовић. 

    Будућност ове партије у Немачкој, према мишљењу тог докторанта, највише зависи од тога да ли ће АфД бити прва по снази опозициона партија. Уколико СПД изађе из досадашње коалиције, они ће имати ту улогу и онда ће бити нешто мања улога и утицај саме Алтернативе за Немачку у оквиру немачког парламента, који у 19. сазиву има 709 посланика, што је досад рекордни број. Од тога 94 посланика припадају Алтернативи за Немачку.

    „Сада ће кренути велика кампања етаблираних партија против АфД-а. Међутим, будући да је реч о партији која је чланица савезног парламента, она ће самим тим, по сили околности, имати већи простор у медијима, имаће буџетско финансирање“, резонује Глишовић.

    Све политичке партије у Немачкој имају своје политичке фондације које често делују у иностранству, подсећа Глишовић, па је и Алтернатива за Немачку која се од оснивања противила буџетском финансирању, уочи ових избора променила курс и очекује да и њена новооснована политичка фондација „Еразмо Ротердамски“ добије буџетска средства на располагање.

    „Уколико би та фондација заиста добила и своје представништво у Србији може се очекивати је да би они сарађивали управо са партијама деснице у Србији, и тек ту можда можемо видети једину разлику у односу Немачке према Србији“, закључује Глишовић.

    Слично:

    Јункер: Мигранти нека иду где има места
    Европа: Мигранти уносе раздор у европско друштво
    Најјачи удар на Ангелу Меркел два дана пред изборе
    Највећу промену немачке политике открила једна неизговорена реч Ангеле Меркел
    Партија Ангеле Меркел победила на регионалним изборима у Сарланду
    Ангела Меркел позвала на потпуну забрану бурки у Немачкој
    Ангела Меркел — од Колове „политичке ћерке“ до канцеларке (фото)
    Тагови:
    нације, ЦДУ, избори у Немачкој, Алтернатива за Немачку, Ангела Меркел, Бундестаг, Русија, ЕУ, мигранти, санкције, Немачка
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога