Београд+ 14°C
Ниш+ 10°C
Слушајте Sputnik
    Дворска црква на Ћипуру, на Цетињу – завјет првог господара Црне Горе

    Опет тензије: Полиција раздвајала симпатизере СПЦ и непризнате црногорске цркве

    © Sputnik/ Небојша Поповић
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Небојша Поповић
    41179018

    Нова епизода, у последње време, учесталих изазивања тензија између Митрополије црногорско-приморске и невладине организације зване „Црногорска православна црква“ догодила се у недељу на Цетињу у близини Цркве рођења Пресвете Богородице на Ћипуру.

    Симпатизери ЦПЦ покушали су, током служења свете архијерејске литургије, да уђу у Цркву, да би одржали „парастос“, како су раније најавили.

    Напомене ради, Митрополија црногорско-приморска имала је ових дана више разлога за обиљежавање важних историјских датума. Први се свакако односи на обиљежавање 220. годишњице преноса три хришћанске светиње — деснице Светог Јована Крститеља, честице Часног крста, и иконе Богородице Филеримске, коју је по предању уз благослов Пресвете Богородице половином првог вијека насликао свети апостол и јеванђелиста Лука.

    Други важан догађај за обиљежавање био је пренос и сахрана земних остатака краља Николе, краљице Милене и принцеза Ксеније и Вјере Петровић Његош, који се догодио 1. и 2. октобра 1989. године на Цетињу, када су њихови земни остаци пренијети из руске цркве у Сан Рему, у Италији, назад у Црну Гору, што је по свему судећи и био повод за нове тензије.

    Наиме, НВО „Црногорска православна црква“, на челу са такозваним митрополитом Мирашем Дедеићем, претходно је најавила служење „парастоса“  члановима династије Петровић Његош у Цркви на Ћипуру, што је полиција онемогућила, јер је истовремено епископ будимљанско-никшићки господин Јоаникије са свештенством у истој цркви служио свету литургију.

    Наравно, читава ствар се поново свела на подстицање међунационалних тензија између Срба и Црногораца, па је наводни митрополит ЦПЦ Мираш Дедеић изјавио да у Цркви на Ћипуру почивају краљ Никола и Иван Црнојевић, а да Црногорци тамо наводно „не могу да уђу“.

    Разумије се, спор се у суштини води због права на посједовање и коришћење имовине Српске православне цркве у Црној Гори која је и једина канонски призната. Оно што је нејасно, свакако јесте прилично амбициозна намјера ЦПЦ да за себе присвоји цјелокупну имовину Митрополије црногорско-приморске, која у Црној Гори постоји вјековима, док је на другој страни добро познато да је „Црногорска православна црква“ у том смислу регистрована релативно недавно, и то у МУП-у Црне Горе као невладина организација.

    Такође, потпуно је неистинита и констатација да Црногорци не могу да улазе у храмове Митрополије црногорско-приморске, јер су управо Црногорци у највећем броју вјерници СПЦ, осим ако критеријум да неко може да буде Црногорац није тај да мора да буде вјерник наводне ЦПЦ.

    У сваком случају, положај и питање Српске православне цркве у Црној Гори, према плану актуелних власти, требало би да уреди нови закон, који је у нацрту предвиђао могућност одузимања имовине СПЦ, што би потенцијално значило и отварање праве Пандорине кутије у земљи.

    Разлог због чега се црногорске власти још нису осмјелиле на тај ризичан корак свакако лежи у чињеници што ни у владајућем ДПС-у за такву политику нема ни приближно довољно присталица, док на другој страни, према свим релевантним истраживањима, Митрополија црногорско-приморска годинама је институција која ужива највеће повјерење народа Црне Горе. 

     

    Тагови:
    црква, Црногорска православна црква, Црна Гора
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога