Београд+ 3°C
Ниш+ 5°C
Слушајте Sputnik
    Трамп као Ујка Сем

    Опасност од рањене империје: Нико не зна шта ће Америка учинити сутра

    CC0 / Pixabay
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Ненад Зорић
    0 550

    САД ће, хтеле — не хтеле, морати да се прилагоде променама у свету и неће моћи више онако необуздано да воде политику кажњавања других путем војних интервенција, обарања влада, разних пролећа и пучева, него ће морати на неки начин да спусте дурбин и да прихвате ту нову реалност.

    Излазак Америке из Унеска је, према мишљењу дипломате Владислава Јовановића, мотивисан традиционалним разлогом да продуже пуну заштиту Израелу наспрам Палестине, чија међународна афирмација јача, што не погодује интересима ни Израела ни Америке.

    Међутим, Унеско није јединствен случај, па се поставља питање шта ће то значити у перспективи и како намеравају да буду лидери у свету и спроводе своју политику, а да притом за њих не важе правила као за друге.

    Наталожени сукоби проблем за све

    Америка је својевремено изашла и из Савета за људска права УН, подсећа Јовановић за Спутњик, због избора једне ауторитарне земље која не поштује људска права у руководећем телу тог савета.

    „Мислим да се после извесног времена Америка вратила. Још се није повукла из Међународног споразума о клими, али је најавила и стално понавља да ће да се повуче. Но, притисци су велики са других страна, тако да се може десити да на крају она и не спроведе ту одлуку уколико буде добила и неко задовољење у међувремену“, сматра Јовановић.

    Америка се повукла и из међународног споразума у области Пацифика, набраја даље он, и то је председник Трамп најавио још током предизборне кампање, и чим је добио председнички мандат одмах је спровео ту одлуку.

    С друге стране, указује Јовановић, Америка учествује у покривању трошкова УН преко 20 одсто, и већ годинама је у извесним проблемима са УН зато што друге земље не доприносе много, па она повремено обуставља то своје плаћање.

    Дакле, напомиње тај дипломата, фрикције између Америке и међународних тела нису од јуче, али су се сад нагомилале и прете да постану политички проблем и за Америку и за свет.

    „А опет, с друге стране, Америка је под Трампом наставила да води офанзивну спољну политику у неким другим областима. Рецимо, продужила је санкције Русији и појачала темпо приближавања НАТО база према границама Русије, што је такође у супротности са очекивањима да ће долазак Трампа да буде увод у нормализовање односа са Русијом, ако не и побољшавање билатералних односа“, наглашава Јовановић.

    С друге стране, појавила се Северна Кореја према којој Америка води изразито пропагандну политику са циљем да је заплаши и натера да одустане од својих нуклеарних и ракетних програма, међутим, каже Јовановић, то питање је и даље отворено и још не знамо како ће се даље Америка понашати у овом случају, иако изгледа ће дијалог ипак да однесе превагу над неким другим могућим солуцијама.

    Америка је под председником Трампом, такође подсећа Јовановић, заоштрила и питање плаћања у самом НАТО-у, па и питање солидарности са НАТО-ом ако све чланице не повећају своје доприносе одбрамбеној политици до два одсто од бруто националног дохотка.

    Неће изолационизам ићи тако лако

    Као што видимо, констатује он за Спутњик, садашња америчка политика је мешавина изолационистичких и офанзивних елемената. Она још није до краја дефинисана, прецизира Јовановић, и тешко је очекивати да би изолационизам могао да однесе превагу јер у данашњем свету то просто није могуће, али неки интереси и притисци изнутра из Америке се врше у том правцу, а опет свет који постаје мултиполаран постаје и све богатији у овим врстама изазова.

    Трамп је веома доследан и наставља добре традиције америчког изолационизма, истиче за Спутњик Иван Курила, професор на Европском универзитету у Санкт Петербургу, а његов слоган „Америка пре свега“ је у принципу реприза ставова Рузвелтових политичких противника.

    Актуелни амерички председник, сугерише Курила, спада у категорију политичара који сматрају да су САД уложиле превише новца у међународне организације, које ограничавају амерички суверенитет, што је недопустиво, па уместо тога Америка треба да формира билатералне савезе, сматрају присталице такве политике.

    Како сад, кад никако није кô некад

    „Све то, наравно, не значи да Америка на челу са Трампом одустаје од лидерских амбиција у свету. Мада, изолационизам може да значи да се Америка окреће себи, па се не меша у светска збивања. Велико је питање који сценарио ће да изабере Трамп, али чињеница је да уз помоћ правилне реторике он на тај начин може да обрадује и присталице тога да се Америка позабави унутрашњим питањима, као и оне који сматрају да међународне организације ограничавају светско лидерство САД.

    Став америчких елита током деведесетих и двехиљадитих био је, констатује за Спутњик Павел Салин, директор Центра за политичка истраживања, како је утицај САД толико велик да оне могу да намећу своју вољу партнерима у свим савезима и међународним организацијама.

    Тренутно САД нису на врхунцу моћи, указује он, и зато теже ка формирању билатералних савеза, јер само у таквим условима могу да диктирају другим земљама шта морају да раде.

    „Најјачи пример је повлачење САД из Транспацифичког партнерства, а сада, када је најављен излазак из Унеска, тај тренд постаје све очигледнији. Трамп ће највероватније уложити уштеђени новац у домаћу наменску индустрију и на тај начин добити благонаклоност републиканаца, што је веома важно за њега у контексту сукоба са Демократском партијом“, сматра Салин.

    Проблем је у томе што нови амерички приступ савезима не води никуд, резонује даље он, а сад све више земаља одустаје од модела из ′80-их, кад су доследно подржавале или САД или СССР, чак и на сопствену штету.

    Натраг у лабораторију, на дуже

    „У модерном свету земље преферирају статус ’слободног агента‘, да бирају различите опције, да сарађују са различитим центрима моћи полазећи од сопствених интереса, уместо да потписују неке споразуме који намећу неку стратешку обавезу, а у реалности десетак тајних стратешких обавеза“, напомиње Салин.

    Америка ће, хтела — не хтела, морати да се прилагоди променама у свету, прогнозира Владислав Јовановић, и да своју политику на неки начин доведе у склад са тим променама, и неће моћи више онако необуздано да води политику кажњавања других путем војних интервенција, обарања влада, разних пролећа и пучева и тако даље, него ће морати на неки начин да спусти дурбин и да прихвати ту нову реалност.

    Међутим, упозорава он, тај процес је тек на почетку, он неће трајати врло кратко, већ можда у једном дужем временском периоду и увек се мора водити рачуна о томе да онај који је био најмоћнији и то престаје да бива постаје и најнервознији, и због тога и најмање предвидив.

    Према томе, закључује дипломата Владислав Јовановић, опасности од неочекиваних потеза Америке на свим плановима — економском, политичком и војном — не само да не престају него постају сложеније, што утиче на међународну заједницу да буде посебно пажљива и да пажљиво прати даље америчке потезе не би ли се десило да их нешто са те стране поново изненади.

    Слично:

    Трамп запалио ратни фитиљ на Корејском полуострву
    Амерички сенатор: Трамп може да изазове трећи светски рат
    Трамп оптужио Иран за финансирање Северне Кореје
    Трамп о Северној Кореји: Само једна ствар ће деловати
    Супротно споразуму НАТО—Русија: У Пољску „тихо“ стигла оклопна бригада САД
    Тагови:
    Трамп, Пацифик, мултиполарни свет, НАТО, УН, Русија, Унеско, хладни рат, САД
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога