Београд+ 8°C
Ниш+ 4°C
Слушајте Sputnik
    САД Србија - илустрација

    Америка и кад залупи врата, мора да обави још један задатак — против Срба

    CC0 / Pixabay
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Сенка Милош
    0 642

    Србија је пре две године, захваљујући вештој дипломатији, успела да спречи самопроглашену државу Косово да уђе у Унеско. Захваљујући снажном лобирању, непризната држава ове године се није кандидовала. Да ли Србија има веће шансе да онемогући улазак Косова у ту организацију после изласка САД из Унеска?

    Национални координатор за сарадњу са Унеском Владимир Џамић каже да је у овом случају лобирање искључиво посао дипломатије и да се само његов мали део обавља у самом Унеску. То значи да излазак Америке из организације тешко да ће шта променити, каже Џамић за Спутњик.

    „Лобирање се обавља на нивоима држава, амбасадори слушају оно што им говоре њихове владе, односно министарства спољних послова, тако да то нимало неће ометати Америку. Она ће имати својство посматрача. Суштински излазак из организације не мења ситуацију око потенцијалне кандидатуре и чланства Косова у Унеску“, каже Џамић.

    Џамић подсећа да је кандидатура 2015. године спречена, а ове године у новембру тог предлога неће бити на дневном реду Скупштине Унеска. Они који сматрају да Косово треба да буде део организације очигледно су проценили да поново не би прошло.

    „После 2015. године ситуација се прилично искристалисала, знамо које су земље за, које су против и које су суздржане. Систем гласања је такав да се ове из треће групе не рачунају. Од оних који гласају потребна је двотрећинска већина да Косово уђе у Унеско. Очигледно је ситуација остала непромењена или можда чак и неповољнија за њих, па због тога ове године нису поднели кандидатуру“, објашњава Џамић.

    Он додаје да српска дипломатија, која је сјајно реаговала, мора да задржи досадашњи приступ и непрекидно разговара са свима који се двоуме да гласају за улазак Косова у Унеско.

    „Лобирање САД је било веома јако. Америка ће сигурно наставити да лобира за Косово и своју политику спроводи са места посматрача“, каже за Спутњик национални координатор за сарадњу са Унеском Владимир Џамић.

    Он додаје да је и даље потребно водити интензивне разговоре на нивоу министара, председника влада, амбасадора, али и на сваком другом, са земљама за које потенцијално сматрамо да неће гласати за улазак Косова или да ће бити уздржане.

    „Држава се максимално потрудила да земљама које су се колебале пружи све информације о стању на терену, угрожености културне баштине, уопште о ситуацији како је дошло до ’независности‘ мимо одредби међународног права. То треба да чини све до јесени 2019, када би тај предлог поново могао да се нађе на дневном реду“, саветује саговорник Спутњика.

    Подсетимо, Генералну скупштину Унеска чине амбасадори земаља-чланица, њих 189. Поједине имају посебног амбасадора за Унеско, као и Србија, а за већину земаља то је њихов амбасадор у Паризу.

    Међу земљама које нису подржале пријем Косова у Унеско 2015. године су: Јужноафричка Република, Аргентина, Јерменија, Белорусија, Бразил, Чиле, Кина, Кипар, Куба, Шпанија, Руска Федерација, Грузија, Индија, Индонезија, Казахстан, Киргизија, Либан, Мароко, Мексико, Палестина, Сирија, Молдавија, Народна Демократска Република Кореја, Уругвај и Венецуела.

    Слично:

    Вучић у УН: Не Косову у Унеску, Албанци су рушили наше културно наслеђе
    Танасковић: Ако Приштина обнови захтев за Унеско, спремни смо
    Кинески Лазар промовише филм о Косову
    Тагови:
    посматрачи, лобирање, гласање, одбрана, чланство, политика, Министарство спољних послова Србије, УНЕСКО, СБ УН, Владимир Џамић, Косово, САД, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога