Слушајте Sputnik
    Вакцина

    Чувени руски стручњак решава дилему: Вакцинисати или не

    CC0 / Pixabay
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Јована Вукотић
    Руски народни лекар (48)
    84940

    Пре 40 година, октобра 1977. године је регистрован последњи случај инфекције великим богињама, односно вариолом вером. Годину дана касније Светска здравствена организација објавила је да је вирус, који је опасан по здравље и живот човека, уништен у природи. Овај податак постаје интересантан у општој хистерији покрета против вакцинације.

    „Смртоносних вируса је одувек било, разлика је у томе што је савремени човек нашао начин да се против њих бори. Рећи да смо пред вирусима потпуно беспомоћни, није тачно“, каже за Спутњик Николај Дурманов, доктор медицинских наука, експерт за биолошку безбедност.

    Иницијатива покрета против вакцинације постала је глобална, говори наш саговорник и додаје да, на срећу, још није у великој мери захватила Русију.

    „У многим другим државама света питање о вакцинацији деце је добило карактер националне хистерије. То није питање за епидемиологе и имунологе, већ директно за психијатре. Нежељени ефекти које изазивају вакцине толико су спорадични да се заправо уопште не може ни поставити питање да ли вакцинисати дете или не. Наравно да се деца морају вакцинисати“, категоричан је Дурманов.

    Руски лекар објашњава да постоји разлика између обавезних вакцина и оних које се примају само у одређеним случајевима. У том смислу, обавезна је вакцинација против малих богиња, заушки, дечје парализе и дифтерије и обавља се према универзалним препорукама и распореду Светске здравствене организације.

    Осим ових обавезних, постоје и оне условне, као што је на пример вакцина против хепатитиса, која се даје у складу са могућом изложеношћу појединца овом вирусу. Такође, постоје и цепива која у обичним животним околностима просечном човеку нису потребна, али се вакцинисање препоручује у случају путовања у тропске пределе.

    Историја, односно досадашње искуство, учи нас чиме се може завршити непоштовање одређених правила савремене медицине. У многим државама је упркос предвиђеним мерама заштите ипак дошло до изненадних епидемија малих богиња или дечије парализе, односно болести које се могу спречити благовременом вакцинацијом деце.

    „Мора се на глобалном нивоу утврдити ко и зашто инсистира на овој хистерији коју форсира покрет против вакцинације. Јер, приче да долази до развоја различитих болести након вакцинисања, то је најчешће последица погрешне интерпретације коју очигледно неко намерно пласира широкој јавности. Интересантно је да је проблем који је настао, више феномен социопсихолошке природе, карактеристичан за савремена и развијена друштва. Уместо једне особе на 10.000, која би можда осетила неке од нежељених ефеката, данас се због неодговорности сусрећемо са епидемијама од којих страдају десетине људи, неки са смртним исходом“, истиче Дурманов.

    Повратак болести које су готово биле искорењене

    Лоша је вест, како каже наш саговорник, то што је до „ренесансе“ одређених вирусних и бактеријских инфекција дошло због глобалних разлога: загревања, урбанизације, миграција и злоупотребе антибактеријских лекова.

    „Нажалост, завршио се, условно речено, мирни период који је трајао последњих 70 година током којег је, захваљујући вакцинацији и антибиотицима, било могуће држати под контролом или потпуно избећи оболевање од одређених болести. Алармантно је што су се појавили нови изазови: инфекције које су се криле по џунглама или другим егзотичним местима активирале су се због све већег загревања и промене климе. А сасвим лоша вест је то да се већ на глобалном нивоу бележи резистентност односно отпорност бактерија на постојеће антибиотске препарате“, упозорава Дурманов.

    Руски експерт за биолошку безбедност апелује на све појединце да не узимају антибиотике на своју руку и без преке потребе. Наш саговорник додаје и да су Европу и свет уопште, какве данас познајемо, формирале између осталог и велике епидемије.

    „Конкистадори су освојили Астеке и Маје, јер су их, између осталог, ослабили доневши им болести које су их косиле, попут великих богиња. Монглоли су донели кугу у 14. веку, која је својим епидемијама културолошки и економски тада формирала Европу какву данас знамо. Глобалне негативне последице великих епидемија нису нека посебна новост. Али данас се уз одговорно понашање могу спасити милиони живота“, подвлачи Дурманов.

    Опасни вируси и бактерије чувају се у специјализованим лабораторијама

    Руски стручњак истиче да би се сви вируси и бактерије који су у неком тренутку представљали опасност по опстанак човечанства, морали чувати како би могла поново бити направљена вакцина или лек.

    „Видимо да су се вратиле неке инфекције које је медицина готово заборавила, али и друштво уопште. Стога су се и механизми реаговања и борбе против ових болести успорили“, говори Дурманов.

    На пример, вирус великих богиња се чува у лабораторијама у Атланти и у граду Кољцово недалеко од Новосибирска. Иако се сматра да је ова болест потпуно искорењена, вирус се чува за „не дај Боже“. Неки пак сматрају да би све узорке ипак требало уништити, јер би могли бити злоупотребљени. Познат је случај када је један лаборант у САД, након што је душевно оболео, почео да размножава споре антракса и да их шаље различитим владиним институцијама путем поште.

    Упркос ризицима, наш саговорник понавља да би требало чувати узорке, за сваки случај. У том смислу, Дурманов наводи да је због глобалног загревања дошло до појаве тропских болести у Европи, јер су комарци као главни преносиоци почели да настањују северније пределе. Иако је, на пример, Светска здравствена организација објавила је да је облик вируса великих богиња погубан по човека уништен у природи, не сме се заборавити да овај вирус потиче из велике породице вируса који је још увек активан у природи и напада мишеве, зечеве и краве. Другим речима, иако је многе вирусе у људској популацији могуће уништити или држати под контролом путем вакцинација, они ипак остају у природи у неком другом облику.

    „Зато се у Русији, Америци, Кини, Индији у специјализованим лабораторијама чувају узорци вируса, али и вакцина против болести које се сматрају искорењеним. Свака земља има предвиђене програме и протоколе по којима би требало деловати ако би дошло до неке изненадне епидемије“, закључује Дурманов.

    Тема:
    Руски народни лекар (48)
    Тагови:
    антибиотици, вакцинација, САД, Кина, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога