Београд+ 23°C
Ниш+ 23°C
Слушајте Sputnik
    Застава Албаније и порука: Уједињени под једном заставом

    Албанцима у Србији мало и црни орао, додали би на заставу још једну провокацију

    © AP Photo / Geo Delveroudis
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Бранкица Ристић
    1172

    Званичних предлога како би требало да изгледају обележја албанске националне мањине у Србији нема, али зато постоји идеја да та будућа обележја садрже не само симболе албанске државе већ и Косова.

    Албанци са југа Србије и сутрашњи дан који држава Албанија прославља као национални празник, прославиће као и обично — истицањем државне заставе Албаније на своје куће, али и на државне институције, речено је у неформалном разговору Спутњику са представницима Албанаца из Бујановца.

    Они не мисле да на тај начин крше закон нити Устав Србије и тврде да имају право на истицање државне заставе Албаније, као свог националног обележја. Да ли ће тако бити и убудуће, кажу, знаће више после посете албанских представника са Југа Србије Тирани, јер је неке од њих председник Албаније позвао као госте на прославу државног празника Дана заставе.

    Зоран Станковић, председник Координационог тела за југ Србије који је и био домаћин албанског председника Иљира Мете, (дошао у приватну посети Медвеђи, по одобрењу српских органа власти), за Спутњик каже да је са гостом из Тиране, између осталог, причао и о теми албанских симбола, као и да му је Мета рекао да ће помоћи да се ово питање реши.

    „Све националне мањине у Србији имају своје симболе и национална обележја и грб, али као обележје националне мањине. Та обележја не могу да буду идентична са обележјима матичне државе. Другим речима, они могу да имају на својом обележјима неке делове из матичне државе али са својим изгледом, рељефом. Такође, морају и да одступају од обележја матице. То су општеприхваћена међународна правила која се поштују у свету, па тако морају да важе и на простору Србије“, објашњава Станковић.

    Та обележја би требало, додаје он, да предложе Национални савети, у овом случају Албанаца, и да их надлежни државни органи усвоје, после чега би легално могли да их користе.

    „О томе смо посебно разговарали са председником Албаније јер мислимо да је ред и да они активно у томе учествују у смислу да њихови сународници кажу да ли то (будући предлози) важи или не важи, може или не може. На то је Мета рекао да ће утицати на то да се ово питање реши на општеприхватљив и законом предвиђен начин“, наглашава Станковић.

    За разлику од својих сународника са југа Србије, председник Матице Албанца из Новог Сада Демо Бериша каже да његово удружење неће славити Дан заставе, из простог разлога јер се сматрају држављанима Србије. Каже и да не би ни на који начин могао да процени каква би то обележја требало да има албанска заједница у Србији.

    „Обележја било које националне мањине у себи морају да садрже 70 одсто обележја матичне државе (у овом случају Србије) а 30 одсто земље етничког порекла. Албанци који живе у Србији нису држављани Албаније, и зато смо мало у правном ћорсокаку. Зашто? Ако би се једнога дана ’признало Косово‘ државна обележја Албанаца у Србији би требало да етнички имају обележја Косова, а не Албаније, јер деведесет одсто Албанаца у Србији је рођено на Косову, а не у Албанији. А то је већ правно питање, које ја не бих коментарисао“, каже Бериша.

    Званичних предлога како би требало да изгледају обележја албанске националне мањине у Србији нема, али се зато о незваничним навелико прича. Један од најновијих, који је још у идеји, али се увелико разрађује, јесте да будућа обележја Албанаца у Србији у себи садрже не само детаље албанске државе већ и Косова.

    Тагови:
    симболи, застава, Албанија, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога