Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Мостар

    Босна би могла да тужи Хрватску за агресију, али...

    © AP Photo / Hidajet Delic
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    3160

    Подношење тужбе БиХ против Хрватске због њеног учешћа у удруженом злочиначком подухвату у БиХ, како је пресудио Хашки трибунал, само је у домену теорије. За такву тужбу је потребан консензус сва три члана Председништва БиХ, а њега, извесно је, нема.

    Међународни суд правде у Хагу би, теоретски гледано, још могао имати посла са тужбама које су балканске државе које су учествовале у ратовима деведесетих година прошлог века подносиле једна против друге.

    У више наврата се већ њима бавио и сваки пут су државе које су подносиле тужбу остајале кратких рукава. Најновију тужбу би, после пресуде у случају „Прљић и остали“, последње у неславној историји Хашког трибунала, могла да поднесе Босне и Херцеговина (БиХ) против државе Хрватске. Колико је, међутим, то изводљиво?

    Шеф Катедре за међународно право и међународне односе на Правном факултету београдског универзитета, професор Бојан Милисављевић за Спутњик каже да после пресуде Хашког трибунала у случају „Прљић и остали“, постоји правни основ за тужбу БиХ против Хрватске. Због тога што је у одлуци суда наведено да је Хрватска учествовала у удруженом злочиначком подухвату у БиХ, држава Босна и Херцеговина правно гледано, може да поднесе тужбу пред Међународним судом правде, чије је седиште, такође, у Хагу.

    Милисављевић, ипак, сматра да то, практично, ипак неће бити могуће због извесног вета од стране хрватског члана Председништва БиХ.

    Професор Уставног права Факултета правних наука у Бањалуци, Синиша Каран, такође је мишљења да је подношење тужбе БиХ против Хрватске само у домену теорије. Објашњавајући уставно-правни оквир функционисања Босне и Херцеговине, он је указао да је Председништво БиХ то које води спољну политику и представља БиХ у међународним организацијама и институцијама, па и правосудним.

    „А тројица чланова Председништва, један Бошњак и један Хрват из Федерације БиХ и један Србин из Републике Српске, доносе одлуке само консензусом. Ако нема консензуса, нема одлуке“, истиче Каран за Спутњик.

    Оно што је генерално добро у Уставу БиХ, је, истиче он, што у Председништву БиХ, Парламентарној скупштини БиХ и Савету министара постоје механизми да ниједан народ не буде преглесан, да не дозволи да се деси одлука коју он сматра штетном.

    Објашњавајући како функционише тај механизам, он наводи да у случају када два члана Председништва прегласају трећег, небитно који је, тај трећи има право да покрене питање „виталног националног интереса“.

    „Ако је прегласан Србин из РС онда он у року од три дана може да сазове посебну седницу Народне скупштине РС и стави то питање на дневни ред. Ако народна скупштина то одбије, та одлука пада у Председништву“, истиче Каран, напомињући да је за одлуку Скупштине РС потребна двотрећинска већина.

    У случају да је прегласан хрватски члан Председништва, он покреће исто то питање у одговарајућем Хрватском клубу Парламента Федерације БиХ. И ако тај Хрватски клуб такву одлуку сторнира, она аутоматски пада. Исто то право има и бошњачки члан Председништва, напомиње он.

    На констатацију да хрватски представник у Председништву сигурно неће дозволити да дође до тужбе, Каран одговара: „Наравно!“

    Да одлуке нема без сагласности сва три члана председништва БиХ Каран је сликовито објаснио судбином захтева БиХ, тачније њеног бошњачког члана Алије Изетбеговића, за ревизију тужбе против Србије која је неславно завршила.

    Захтев за ревизију је марта ове године Међународни суд правде у Хагу одбацио јер у томе није било сагласности сва три члана Председништва БиХ.

    Не може се ништа предузети у вези поднетог документа јер одлуку нису донела надлежна тела, у име Босне и Херцеговине као државе, по питању захтева за ревизију пресуде од 26. фебруара 2007, наведено је, између осталог у писму које је Међународни суд правде у Хагу послао свим члановима Председништва БиХ.

    На питање постоји ли осим подношења тужбе Међународном суду правде нека друга могућност, професор Милисављевић каже да би то могао да буде покушај породица жртава да туже Хрватску пред судом у Хрватској или Босни и Херцеговини. У случају неуспеха остаје им могућност обраћања Европском суду за људска права, напомиње он за Спутњик.

    Каран прецизира да породице жртава у парничном поступку, што је право сваког грађанина, могу да покушају да дођу до надокнаде штете.

    Према оцени Спутњикових саговорника, са сигурношћу се може рећи да Међународни суд правде у Хагу неће имати посла по тужби БиХ против Хрватске.

    Том суду је први пут поднета тужба још 1999. године, и то Хрватске која је Србију оптужила за геноцид. Потом је и Србија почетком 2010. Година поднела контратужбу против Хрватске, такође за геноцид. Суд у Хагу је истовремено, почетком фебруара 2015. одлучио да обе одбаци.

    У међувремену, БиХ је поднела тужбу против Србије за геноцид, а Међународни суд правде крајем фебруара 2007. године донео одлуку да Србија није починила геноцид.

    Зато је бошњачки члан Председништва БиХ поднео захтев за ревизију пресуде против Србије који је суд одбацио почетком марта ове године. Констатовао је да није испоштована процедура, односно да се са захтевом нису сагласила сва три члана Председништва. Поучени тим искуством, тешко да ће бошњачки члан Председништва, опет у крњем саставу, подносити тужбу против Хрватске.

     

    Тагови:
    Херцег-Босна, одштета, Хашки трибунал, Слободан Праљак, Босна и Херцеговина, Хрватска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога