Слушајте Sputnik
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    2483
    Пратите нас

    Руски председник Владимир Путин предложио је да се продужи амнестија капитала, чиме је фактички поново позвао руске милијардере и бизнисмене да свој капитал врате у Русију. Осим тога, Путин је предложио и да бизнисмени, који пребаце своје фирме и капитал у Русију, буду ослобођени плаћања тринаестопроцентног пореза.

    Руски председник сматра да би ови предлози могли да буду „додатни стимуланс за пренос капитала у Русију“. Кремљ је објаснио да амнестијом капитала Путин жели да заштити руски бизнис од „бруталних и нетржишних претензија“.

    Портпарол руског председника Дмитриј Песков подсетио је на Путинове речи да се Западне земље у последње време не придржавају увек принципа „недодирљивости приватне својине“. Како је рекао, покушаји напада на њу су незаконити и неосновани, а руске власти и предузетници су се више пута са тим суочавали.

    „Све то се чини под маском рестриктивних мера и санкција“, рекао је Песков новинарима, одговарајући на питање како ће продужење амнестије капитала помоћи да се ублажи штета од санкција.

    Како је објаснио, таква несигурна атмосфера за инвестиције у иностранству може створити непогодности за руски бизнис и руски капитал који је тамо инвестиран.

    „А председник као шеф државе покренуо је иницијативу да се створе повољни услови за пословање у Русији, ако они желе да искористе прилику и да врате свој капитал у земљу“, додао је Песков.

    Одговарајући на питање зашто Русија, која према Путиновим речима има добру пословну климу, ствара некакве додатне „бонусе“ за бизнисмене, Песков је рекао да „савршенство нема граница“.

    Амнестија капитала уведена је у Русији 1. јула 2015. и била је на снази до 30. јуна 2016. године. Према тој амнестији, инвеститори који врате капитал у Русију, били су заштићени од кривичне или административне одговорности, а такође су били ослобођени и плаћања пореза за претходни период.

    Међутим, тадашња амнестија капитала није дала резултате на какве су рачунале руске власти. Према наводима руских медија, тек око 2.500 бизнисмена је искористило ту могућност.

    Руске власти признају да резултати 2016. године нису испунили очекивања, али сматрају да би сада могло да буде другачије.

    Како је објаснио руски министар финансија Антон Силуанов, многи предузетници, посебно они „средњег нивоа“, нису веровали у амнестију капитала, јер су се плашили да ће информације о њиховом пословању процурити из пореске службе и доспети у руке тужилаштва или медија. Пошто се то није догодило, поверење се вратило.

    „Зато мислим да данас, поготово у ситуацији када се врши притисак на руски бизнис у иностранству, има основа за то да не само пријаве своје рачуне, него и да их пребаце у Русију, у руске финансијске банке, где ће те активе бити сигурније заштићене, него у западним финансијским институцијама“, сматра Силуанов.

    Недавно је амерички Национални биро за економска истраживања у свом извештају навео да грађани Русије од 2015. године држе у офшору средства, чији је еквивалент 75 одсто националног дохотка — приближно толико је регистрованих и у Русији.

    Светска пракса показује да амнестију капитала држава почиње из два разлога: за добијање додатних средстава у буџет и нормализацију пословне климе.

    Мишљења о томе како ће Путинова понуда бити прихваћена међу руским бизнисменима у иностранству су подељена. Док једни верују да би Путинов предлог, овог пута, могао да буде прихваћен и да би могао да доведе до значајног прилива новца у Русију, којој су потребна улагања, други сматрају да су мале шансе да ће други покушај амнестије бити успешан.

    „Видећемо да ли ће други покушај успети. Једина категорија људи, која би искористила те шансе које предвиђа друга амнестија капитала, јесте она која је блиска руководству Русије и која озбиљно страхује да би могла да се нађе на антируском санкционом списку. Али, таквих људи је веома мало. По правилу, већи део њих и без тога има капитал у руској јурисдикцији. Зато ми се чини да такви предлози немају велики потенцијал. То јест, с једне стране, треба их спровести како би боље разумели ситуацију, а с друге стране, не би се требало заваравати и мислити да ће износи, који ће се на тај начин евентуално вратити у Русији, бити велики и да ће значајније утицати на руску економију. Ипак, уколико би се створила добра клима, одређени део средстава би могао да се врати у земљу“, каже за Спутњик економски стручњак Сергеј Хестанов.

    Његове колеге кажу да је за реализацију амнестије потребан компромис интереса бизниса и државе. Како наводе економисти, капиталу су потребне гаранције и корист, а држави — могућност повећања инвестиција и попуњавање буџета.

    Експерти истичу да је Путинова идеја добра и да би, уколико је инвеститори озбиљно схвате, могла да припомогне руској економији, која се суочава са западним санкцијама, а са друге стране, то би могло да иде на руку и руским бизнисменима, с обзиром на то да би значајан део њихових средстава у иностранству могао да се нађе на удару санкција и буде замрзнут, а у таквим условима враћање у Русију је једина опција спаса капитала.

    Иначе, сматра се да се термин „економска амнестија“ (амнестија капитала) појавио у послератним годинама у Западној Европи. Први пут су такве економске мере биле спроведене у Швајцарској, када су били амнестирани депозити и капитали Трећег рајха. Резултат те амнестије био је јачање банкарског система Швајцарске.

    Економску амнестију су осамдесетих година спроводиле и Аргентина, Француска, Индија и Белгија (2004.) али, према мишљењу експерата, амнестија у тим земљама није дала очекиване резултате.

    У светској пракси пример успешне економске амнестије забележен је почетком двехиљадитих у Италији, као и у Ирској, 1988. године.

     

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    амнестија капитала, олигарси, бизнис, Владимир Путин, Запад
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога