Слушајте Sputnik
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    8751
    Пратите нас

    Наводи из ЕУ на рачун Спутњика заправо представљају потврду да српска редакција тог медија „добро ради свој посао, сматра Слободан Рељић. Да су оптужбе бесмислене, илуструје и помињање „Недељника“ у контексту руског утицаја, само због руског културног додатка који објављују.

    Европска унија још једном је показала сву оправданост народне изреке „У страху су велике очи“.

    Наиме, Европски парламент недавно је објавио извештај под називом „Сарадња Србије са Кином, ЕУ, Русијом и САД“, у којем се, између осталог, наводи да су „односи Србије и Русије пример како се перцепција и реалност разилазе, о чему сведочи способност Русије да обликује перцепцију, а што опет треба да буде упозорење Европској унији која није способна да ради то исто“.

    У извештају се наводи да „просечан Србин има приступ руској информативној агенцији Спутњик, ТВ каналу на енглеском језику РТ-у, као и руском радио-програму на српском језику, док српски магазин ’Недељник‘ има месечни додатак ’Р магазин‘, који спонзоришу руске власти.

    Спутњик Србија поново се нашао у извештају ЕП, иако објективно пишемо о свим светским темама и уравнотежено пратимо домаћу политичку сцену. Такође, пишемо о темама које се у домаћим медијима ретко отварају.

    Социолог, професор Слободан Рељић, каже да наводи на рачун Спутњика заправо представљају потврду да српска редакција тог медија „добро ради свој посао“.

    Како каже, у току је кампања против руских медија, која у суштини представља знак очајања. Када сте у пропагандном рату, објашњава наш саговорник, кључно је да имате иницијативу, а када покушавате да на појединачним случајевима докажете да неко нешто ради, то само значи да сте у дефанзиви.

    „Данашња европска пропаганда је као Совјетски Савез у време када је био у опадању. Дакле, када изгубите ’главну улогу‘, онда стално морате да проналазите неке непријатељске активности и онда се све то заиста своди на потпуну баналност. Све оно што данас раде Руси, ако уопште може тако да се каже, Запад ради већ 50 година, од Другог светског рата. Па они у Београду у овом тренутку поново отварају Би-Би-Си“, оцењује Рељић.

    Како каже, када дођете до тога да ваша пропаганда нема учинак који се очекивао, онда имате истраживања која вас још више усмеравају у опадање. Све то, додаје Рељић, само показује њихову инфериорност.

    „У Србији је 80 одсто становништва проруски расположено. Утицај медија постоји и он није небитан, али је овде стање такво да то ништа не мења, јер је проруско расположење постојало и пре, на пример, Спутњика. У ствари, Запад је главни проблем сам себи, а онда прави проблем свима онима који желе да га прате“, указује Рељић.

    Јасно се види да су у извештају Европског парламента медији попут Спутњика и РТ-а означени као део ’руске меке моћи‘ у Србији, а да Запад ужасава чак и ’Р‘ од Русије у Србији показује да они као део „руске пропаганде“ виде чак и културни додатак „Р магазин“, који годинама излази у свим највећим новинама света попут „Вашингтон поста“, „Дејли телеграфа“, „Форин полисија“, „Фигароа“, „Глоба“ у Бразилу, „Вечерњег листа“ у Хрватској. Да не помињемо да је и сам лист „Недељник“ издавач и партнер „Њујорк тајмса“ у региону.

    Уз ограду да извештај ЕП још није видео, Владимир Радомировић, председник УНС-а и уредник портала „Пиштаљка“, за Спутњик каже да, ако је тачно да се и „Недељник“ наводи као средство руске „меке моћи“, онда је неко направио озбиљну грешку у том извештају.

    „’Недељник‘ има уравнотежену уређивачку политику која омогућава да се у тим новинама објављују додаци које финансира Русија, али и Кина, као и додаци који се финансирају из буџета Европске уније. Конкретно, сајт ’Пиштаљка‘ у сарадњи са ’Недељником‘ једном месечно објављује осам страна вести, интервјуа и анализа у вези са узбуњивањем, заштитом узбуњивача и применом српског Закона о заштити узбуњивача, што је још један од доказа да је ’Недељник‘ отворен за све врсте ставова. Такође, колико знам, новинари и уредници тог листа учествују у програму путовања за новинаре из Србије, а који се такође плаћа из буџета Европске уније“, категоричан је Радомировић.

    Чињеница да додатке „Недељника“ финансира и Европска унија показује сву бесмисленост извештаја Европског парламента.

    Занимљиво је да је овај извештај за потребе Европског парламента израдио институт „Центар за социјална и економска истраживања“, чије је седиште у Варшави.

     

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    недељник, медији, Европска комисија, Спутњик Србија, ЕУ
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога