Слушајте Sputnik
    Владимир Путин у посети Анкари

    Путинова година тријумфа

    © Sputnik / Алексей Дружинин
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Оливера Икодиновић
    Црвени телефон (110)
    2321

    Крај године је период када се своде рачуни и сумирају резултати. За Русе је 2017. била прилично бурна. Победа руске војске у Сирији, погоршање односа са САД, допинг скандали и суспендовање руских спортиста са Олимпијаде, терористички напад у Санкт Петербургу и старт председничке кампање — само су неки од догађаја који су обележили ову годину.

    Анкете показују да као кључне догађаје у протеклој години Руси издвајају војну операцију у Сирији и победу над међународним тероризмом, 100. годишњицу Октобарске револуције и тешкоће у економији.

    Међутим, резултати истраживања говоре о томе да је у Русији све мање оних који су незадовољни економском ситуацијом. Тек 17 одсто Руса сматра тешку економску ситуацију главним догађајем године, док је прошле године та бројка премашивала 40 одсто.

    Сваки десети Рус сматра да је смена губернатора најзначајнији догађај, док осам одсто грађана Русије издваја допинг скандал са руским спортистима. Још седам одсто испитаника се сетило Купа конфедерације у фудбалу, одржаног овог лета у Русији.

    У сваком случају, Руси 2017. испраћају у добром расположењу. Уочи Нове године, 49 одсто Руса осећа радост и очекује промене на боље, 32 одсто њих осећа спокој и сигурност, док осећај туге има само 4 одсто грађана земље.

    Председник Русије Владимир Путин са пилотима у војној бази Хмејмим у Сирији
    © Sputnik /
    Председник Русије Владимир Путин са пилотима у војној бази Хмејмим у Сирији

    Тријумф у Сирији

    Као највећи успех у 2017. грађани Русије издвајају победу руске војске у Сирији.

    Председник и врховни командант оружаних снага Русије Владимир Путин 11. децембра наредио је Министарству одбране повлачење руских трупа из Сирије, истакавши да су Москва и Дамаск, након двогодишње војне кампање, испунили своју мисију уништења ДАЕШ-а.

    Путин је тим поводом посетио Сирију, а такође је рекао и да ће Русија задржати ваздушну базу у Хмејмиму, као и поморску станицу у сиријској луци Тартусу, која ће, како је касније саопштено, бити проширена и претворена у базу.

    Победом у Сирији, Русија се вратила на Блиски исток као један од кључних играча, а истовремено је ефикасност руског оружја и технике подстакла потражњу за руским системима и ојачала лидерство Москве на светском тржишту оружја.

    Лада Веста
    Пресс-служба ПАО "АВТОВАЗ"
    Лада Веста

    Економске победе

    Сумирајући резултате 2017, Владимир Путин је ту годину назвао успешном, а посебно је истакао излаз руске економије из рецесије и улазак у фазу одрживог развоја и раста. Он је нагласио да од привреде зависе социјална сфера, ниво прихода грађана и одбрамбена способност земље, а да су плате Руса порасле за око 3 одсто.

    Директне стране инвестиције у руску економију у 2017. години су повећане два пута и достигле су 23 милијарде долара. То је најбољи резултат за последње четири године.

    Раст БДП-а и индустријске производње је износио 1,6 одсто. Од 2000. године, БДП Русије је порастао за 75 одсто.

    Руска рубља се стабилизовала и постала је мање зависна од цена нафте и сировина.

    Инфлација у Русији је достигла историјски минимум и износила је 2,5 одсто. То је апсолутно достигнуће у читавој постсовјетској епохи.

    Постигнут је нови рекорд у жетви, а Русија је заузела прво место међу државама извозницама жита. Добар темпо развоја оствариле су и фармацеутска индустрија, пољопривреда, аутоиндустрија.

    Новинари на конференцији руског председника Владимира Путина
    © Sputnik / Ramil Sitdikov
    Новинари на конференцији руског председника Владимира Путина

    Старт предизборне кампање

    У Русији је недавно званично стартовала предизборна кампања. Председнички избори биће одржани 18. марта идуће године. Више од 20 људи је изразило жељу да се кандидује. Међу њима су актуелни председник Владимир Путин, новинарка Ксенија Собчак, Григориј Јавлински и Владимир Жириновски.

    Путин на изборе излази као самостални кандидат и још није објавио предизборни програм, али јесте слоган: „Јак  председник, јака Русија“.

    У Русији је основан и друштвени покрет — „Путинов тим“, у знак подршке шефу државе. „Путинов тим“ чине руски и совјетски спортисти и друге познате личности, а покрету се из дана у дан прикључује све већи број успешних људи.

    Анкете показују да би за Путина у овом тренутку гласало око 68 одсто Руса, за Жириновског свега 3 одсто, а за Собчакову 2 одсто грађана.

    Светлосни шоу на Дворском тргу у Санкт Петербургу
    © Sputnik / Алексей Даничев
    Светлосни шоу на Дворском тргу у Санкт Петербургу

    Стогодишњица Октобарске револуције

    Русија је стогодишњицу Октобарске револуције, великог политичког потреса 20. века, који је означио почетак стварања совјетске државе у границама Руске империје, обележила без много помпе.

    Руски председник је тим поводом позвао руско друштво да ту годишњицу схвати као симбол превазилажења раскола који је поделио земљу на два табора.

    Социолошка истраживања показују да је за Русе Октобарска револуција један од најзначајнијих историјских догађаја, али за њих тај датум није празник, већ дан сећања.

    Аналитичари се споре око тога шта је Октобарска револуција донела земљи — напредак или трагедију, али се слажу да она и данас има велики значај за читав свет.

    Годишњица револуције је обележена широм Русије — шетњама и митинзима, изложбама, позоришним представама, концертима, књижевним вечерима и другим догађајима.

    Војна парада у Москви поводом 71. годишњице победе у Великом отаџбинском рату, на Дан победе, 9. мај 2016.
    Ивана Антић
    Војна парада у Москви поводом 71. годишњице победе у Великом отаџбинском рату, на Дан победе, 9. мај 2016.

    Демографски рекорди

    У новембру је председник Русије Владимир Путин објавио низ иницијатива у социјално-демографској сфери. Конкретно, он је предложио да се уведе родитељски додатак за прво дете, као и да буде проширен и до краја 2021. године продужен програм „материнског капитала“, који породицама са двоје и више деце даје бројне олакшице и значајну финансијску помоћ.

    Статистике показују да се у Русији рађа све више деце. Њихов удео у структури становништва је рекордан за последњих 15 година и износи 18,3 одсто.

    Иначе, током 2017. просечан животни век у Русији достигао је историјски максимум — 72,6 године. Тај показатељ је од 2005. у просеку порастао за 7,2 године, што је учинило Русију једним од лидера у том правцу.

    Полицајац испред улаза у зграду Амбасаде САД у Москви
    © AP Photo / Ivan Sekretarev
    Полицајац испред улаза у зграду Амбасаде САД у Москви

    Дипломатски скандали и протеривање америчких дипломата

    Иако је на многим пољима било разлога за славље, 2017. није прошла ни без тензија, нарочито у односима Русије и САД. Американци су углавном говорили језиком санкција, претњи и уцена. Спорило се о питањима у вези са решавањем ситуације у Сирији, Украјини и Северној Кореји, а нису изостале ни приче о „руским хакерима“ и оптужбе о наводном мешању Русије у у америчке председничке изборе 2016. године.

    И сам почетак 2017. године обележен је повратком у Москву 35 руских дипломата, који су протерани из САД по наредби Трамповог претходника Барака Обаме. Кремљ на тај чин није одговорио конкретним мерама, али након што је Вашингтон пооштрио санкције против Русије, како би казнио Москву због наводног мешања у америчке изборе, Путин је наредио да 755 америчких дипломата напусти земљу, а Москва је, такође, запленила и америчку дипломатску имовину у два комплекса.

    Тако је у Русији остало онолико америчких дипломата колико има и представника руске дипломатске мисије у САД — по 455 са сваке стране.

    Американци су после тога привремено обуставили издавање америчких виза у Русији, а потом су с друге стране океана уследили нови скандали — упади америчких обавештајаца у руске објекте у САД, скидање руских застава са тих зграда и на крају одузимање руске дипломатске имовине, Генералног конзулата у Сан Франциску и Трговинског представништва Русије у Вашингтону.

    Ове године је именован и нови амбасадор Русије у Ваншингтону Анатолиј Антонов, док је у Москву стигао нови амбасадор САД Џон Хантсман.

    Владимир Путин и Доналд Трамп
    © REUTERS / Carlos Barria
    Владимир Путин и Доналд Трамп

    Историјски сусрет Путина и Трампа

    Први сусрет руског и америчког председника, Владимира Путина и Доналда Трампа, догодио се летос у Хамбургу, на маргинама Самита Г20. То је била вест дана у свим светским медијима, а многи су то назвали „историјским сусретом“.

    Разговор два лидера се одужио на два сата и двадесет минута уместо планираних 35 минута. Теме су биле Сирија, Украјина, борба против тероризма и сајбер безбедност. Ипак, медији су највише проучавали говор тела два председника, коментаришући да је Путиново камено лице показало ко је тешка категорија у светском рингу и да је Трамп, који је у „лошој физичкој форми“, лако почишћен од стране џудо мајстора.

    „Владимир је седео смирено, желео је да озноји америчког председника и успео је. Није било сумње ко је шеф“, писао је „Гардијан“.

    Никоме није промакло ни то да је прва дама Америке Меланија Трамп за време ручка седела са леве стране руског председника и да су све време ћаскали.

    Амерички режисер Оливер Стоун и председник САД Владимир Путин током интервјуа
    Амерички режисер Оливер Стоун и председник САД Владимир Путин током интервјуа

    Стоунов документарац који је уздрмао свет

    Свет је ове године имао прилику да види дугоочекивани документарни филм америчког режисера Оливера Стоуна „Разговори са Владимиром Путином“. Документарна серија од четири епизоде, заснована на интервјуима са руским председником, снимана је од јула 2015. до фебруара 2017. године.

    У средишту су били разговори о руско-америчким односима, украјинској кризи, ширењу НАТО-а, оптужбама Запада за непоштовање људских права, Едварду Сноудену, демократији, оптужбама да је Русија утицала на америчке изборе 2016. и многим другим темама, а такође се говорило и о Путиновом приватном животу, одрастању, успону на власт…

    Стоун је истакао да је главни циљ тих интервјуа да амерички грађани саслушају и разумеју руску страну и да се заустави даље погоршавање односа између две моћне земље, али се након емитовања документарца суочио са бројним критикама у САД, а замерано му је што није ушао у конфронтацију са Путином.

    Документарац је изазвао велику пажњу светских медија, али и публике, а занимљиво је да је Србија прва у Европи објавила књигу „Интервјуи са Владимиром Путином“, која је базирана на истоименом филму.

    Новинари у медија-центру Источног економског форума у Владивостоку
    © Sputnik / Maksim Blinov
    Новинари у медија-центру Источног економског форума у Владивостоку

    У Русији су се појавили медији — страни агенти

    У Русији су се крајем ове године појавили медији — страни агенти. То је био одговор руских власти на притисак који САД врше на руске медије — РТ и Спутњик у тој земљи, и пре свега на одузимање акредитације руском каналу РТ у Конгресу САД и приморавању да се руски канал у Америци региструје као страни агент.

    У Русији је девет медија означено као страни агенти, а на списку су „Глас Америке“ и „Радио Слободна Европа“, заједно са још седам руских медија на локалним језицима који послују у оквиру „Слободне Европе“. Њиховим новинарима је забрањено да улазе у Државну думу, а на њиховим сајтовима мора да стоји одговарајућа ознака, која указује да је реч о страним агентима. Они су такође подвргнути ограничењима која важе за непрофитне организације које делују као страни агенти.

    Према новом руском закону, медији могу бити проглашени страним агентима у случају да примају финансијска средства из страних земаља.

    Руске реципрочне мере изазвале су буру негодовања у САД.

    Певачица Јулија Самојлова, представница Русије на Песми Евровизије 2017.
    © Sputnik / Алексей Филиппов
    Певачица Јулија Самојлова, представница Русије на Песми Евровизије 2017.

    „Евровизија“ без Русије

    Међународно музичко такмичење „Песма Евровизије“ је прошло без учешћа Русије, а разлог је био чисто политички. Кијев је руској представници Јулији Самојловој забранио улазак на територију Украјине, зато што је 2015. имала наступ на Криму. 

    Због такве политике, Европска радиодифузна унија одредила је високу казну Украјинцима, а Москва је саопштила да ће Самојлова представљати Русију на Евровизији 2018. у Португалији.

    Подсетимо, Крим је постао део Руске Федерације у марту 2014. године након референдума на којем се већина становника региона, око 96 одсто њих, изјаснило за повратак полуострва у састав Русије.

    Човек пролази поред олимпијских кругова за ОИ 2018. у Пјонгчангу
    © AP Photo / Lee Jin-man
    Човек пролази поред олимпијских кругова за ОИ 2018. у Пјонгчангу

    Олимпијске игре без Русије

    Руски олимпијски тим суспендован је одлуком Међународног олимпијског комитета и неће моћи да наступи на Зимским олимпијским играма у Пјонгчангу 2018. године.

    Руски спортисти моћи ће да се такмиче на Олимпијским играма у Јужној Кореји под неутралном заставом. Скандалозна одлука МОК-а шокирала је многе љубитеље спорта широм света.

    Скандал са руским спортистима због наводног допинга има политичку позадину, а Путин је уверен да се он развија због предизборне кампање у Русији.

    Руски председник је нагласио да ће Русија помоћи својим спортистима да се боре за своја права пред међународним судовима.

    Званична амбасадорка СП Викторија Лопирјова
    © Sputnik / Григорий Сысоев
    Званична амбасадорка СП Викторија Лопирјова

    Празник фудбала

    Љубитељи фудбала ову годину у Русији памте и по одржавању Купа конфедерације, на којем су учествовале репрезентације Русије, Немачке, Аустралије, Чилеа, Мексика, Новог Зеланда, Португалије и Камеруна.

    Русија је заузела треће место на списку најуспешнијих домаћина тог такмичења, а за руске власти је организација тог догађаја била и једна врста генералне пробе за предстојеће Светско првенство, које ће идућег лета први пут бити одржано у РФ.

    Иначе, Русија је ове године завршила изградњу, реконструкцију и модернизацију свих 12 стадиона на којима ће се играти утакмице  шампионата, а руски званичници обећавају да ће Светско првенство 2018. бити „најбоље у историји“ светског фудбала.

    Комеморација поводом смрти Виталија Чуркина
    © Sputnik / Grigoriy Sisoev
    Комеморација поводом смрти Виталија Чуркина

    Одлазак великог маестра дипломатије

    У фебруару ове године свет је потресла вест о смрти амбасадора Русије у УН Виталија Чуркина, великог пријатеља Србије и великог маестра светске дипломатије.

    Чуркин је изненада преминуо на свом радном месту у Њујорку, у фебруару ове године, у својој 65. години. Словио је за искусног дипломату, који је оштро улазио у вербалне сукобе са, пре свега, америчким колегама о кључним светским питањима.

    Именован је за руског амбасадора при УН 2006. године, а био је и специјални представник Руске Федерације у преговорима о бившој Југославији, од 1992. до 1994. године.

    Српска јавност памтиће га и као политичара који је на седницама Савета безбедности УН оштро критиковао институције у Приштини због положаја Срба и неалбанаца на Косову, а такође ће остати упамћен и по вету на британску резолуцију о Сребреници.

    Овог месеца у амбасади Србије у Москви српски председник Александар Вучић је Чуркиновој супрузи Ирини уручио Орден српске заставе првог степена, који му је постхумно додељен.

    Последице експлозије у метроу у Санкт Петербургу
    © REUTERS / Anton Vaganov
    Последице експлозије у метроу у Санкт Петербургу

    Терористички напад на метро и лажне дојаве

    Русија ће ову годину памтити и по једном трагичном догађају — 3. априла у Санкт Петербургу догодио се терористички напад, у којем је погинуло 15 људи, а више од стотину је рањено.

    Напад је извршио бомбаш-самоубица из Киргистана. Руска полиција је ухапсила девет особа за које се сумња да су умешани у тај злочин, али нико од њих није признао кривицу.

    Јесен у Русији ће бити запамћена и по лажним дојавама о подметнутим бомбама. Само за два месеца у 186 градова земље евакуисано је више од 2,3 милиона људи.

    Државна дума планира да усвоји закон, којим ће пооштрити казне за „телефонски тероризам“.

    Ураган у Москви
    © Sputnik / Јана Бурмистрова
    Ураган у Москви

    Смртоносни ураган у Москви

    Снажно невреме које је крајем маја погодило Москву однело је 18 живота, а око 170 људи било је повређено. Тај ураган је у Русији проглашен за најсмртоноснији у последњих 100 година.

    Ветар је дувао јачином од 28 метара у секунди, а граду је нанета и већа материјална штета. „Историјски ураган“ је ломио све пред собом: оборио је или ишчупао из корена око 27.000 стабала, уништено је око 2.000 аутомобила и на стотине кровова.

    Као резултат тога, шеф метеоролошке службе је смењен, јер није на време упозорио грађане, а Министарство за ванредне ситуације сада ажурније шаље грађанима СМС поруке са упозорењима о могућим временским непогодама.

     

    Тема:
    Црвени телефон (110)
    Тагови:
    година 2017, прегледи, држава, Владимир Путин, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога