Крајем мјесеца у Вашингтону је, уз покровитељство Фондације Рокфелер, представљена сада већ добро позната агенда америчке спољне политике за Југоисточну Европу под називом: „Напријед Балкан — нова америчка стратегија за регион“. Аутор пројекта је, подсјетимо, била организација Атлантски савјет, традиционално веома блиска идејама и интересима НАТО-а.
Да ли је и колико Атлантски савјет као организација утицајан када су у питању доносиоци одлука у Вашингтону увијек остаје за дебату, али како тренутно ствари стоје, постоје озбиљне назнаке да оно о чему се тада разговарало и одлучивало у Вашингтону потенцијално већ има озбиљног одјека када је у питању Црна Гора.
Детаљ везан за самит у Вашингтону који је прошао испод радара у црногорској јавности свакако јесте чињеница да је, осим сесије отвореног типа, тих дана у престоници Америке такође била одржана и још једна, затворена за јавност, на којој је разматрана регионална агенда за Балкан са акцентом на обуздавање Русије. Присуствовале су јој само двије особе са простора Балкана. Интересантно, у питању су двије жене.
Наиме, осим америчких функционера, на сесији су као особе од највећег повјерења НАТО-а биле присутне само Ана Бабић Тришић из Бањалуке, бивша замјеница министра спољних послова БиХ и шефица НАТО тима у Сарајеву, као и Милица Пејановић Ђуришић, бивша министарка одбране Црне Горе која је ту земљу практично увела у НАТО.
Да је Пејановић Ђуришићева заиста по много чему најзаслужнија за улазак Црне Горе у НАТО потврдила је и она сама, када након истека министарског мандата нимало није била заинтересована за ново ангажовање у будућој влади премијера Душка Марковића.
„Немам никаква очекивања. Ја сам министар који је био на пројекту, који је био у Влади да обезбиједи да Црна Гора постане дио НАТО-а. Заиста, мислим да сам свој пројекат урадила како треба“, поручила је крајем 2016. године Милица Пејановић Ђуришић.
Такође, већ тада се незванично говорило да бившу министарку одбране, с обзиром на њен лични интегритет, формално образовање и везе које има у НАТО структурама, не би убудуће задовољило ниједно мјесто у Влади које би било ниже од премијерског положаја.
С тим у вези, већ неко вријеме се шушка да би Милица Пејановић Ђуришић могла бити и један од најозбиљнијих аспираната за кандидата за позицију предсејдника Црне Горе испред владајућег ДПС-а, међутим постоје и бројне спекулације да би такав сценарио вјероватно најмање одговарао шефу те партије Милу Ђукановићу, јер се у случају Пејановић Ђуришићеве ради о кандидату који, за разлику од неких других, има превише јаку потпору у Вашингтону и којим би било готово немогуће управљати из Подгорице.
Околност која нарочито подгријава поменуте спекулације јесте и чињеница да је, према медијским наводима, црногорска Влада мјесецима Пејановић Ђуришићевој нудила мјесто амбасадора Црне Горе при Уједињеним нацијама у Њујорку, на шта се она до данас није изјаснила.
У том смислу, у одређеним круговима се поменута понуда бившој министарки додатно тумачи и као покушај режима у Подгорици да Пејановић Ђуришићеву унапријед елиминише из свих потенцијалних комбинација за предсједничку кандидатуру тиме што ће јој обезбиједити атрактивну позицију у иностранству.
Међутим, вријеме неумитно тече, предсједнички избори су све ближи, а сада се јављају и прве назнаке да би Милица Пејановић Ђуришић и заиста могла бити кандидат ДПС-а за предјседника Црне Горе.
Томе несумњиво доприноси и данашња изјава аналитичара Душана Јањића за Радио Црне Горе, који без дилеме слови за нарочито блиског режиму у Подгорици, а који сада, за њега атипично, тврди како „није вријеме за Ђукановића“, и да је овог пута у „Црној Гори сазрело вријеме да кандидат за предсједника буде жена“.
„Лично се надам да ће се Милица Пејановић Ђуришић одлучити да буде кандидаткиња ДПС-а на предсједничким изборима“, поручио је Јањић.
Наравно, уколико ДПС на крају преломи да први пут заиста једну жену кандидује да буде предсједник Црне Горе, биће то јасан сигнал да се у конкретном случају ради о одлуци Америке а не ДПС-а, и да је Ђукановић на концу морао да се повуче и повинује директивама из Вашингтона. Такође, то ће додатно значити и да су у НАТО-у, који ефективно влада Црном Гором, чврсто одлучили да, када се ради о збивањима у Подгорици, убудуће више ништа не препусте случају.
