Слушајте Sputnik
    Ивица Дачић у посети Подгорици, са Душком Марковићем

    Апартхејд: Шта је током Дачићеве посете Подгорици пропуштено да се каже

    Министарство спољних послова Србије
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Небојша Поповић
    Балканске игре без граница (176)
    7733

    Дводневна посјета српског министра спољних послова Ивице Дачића Црној Гори протекла је уз оцјене да је у односима Београда и Подгорице дошло до великог помака у последњих неколико година. Међутим, тако не мисле и представници Срба у Црној Гори, као и Демократског фронта, који су министру Дачићу изнели проблеме с којима су суочени.

    Односи између Србије и Црне Горе никада нису били гори, макар од доласка Јужних Словена, каже један од лидера Демократског фронта Милан Кнежевић, док предсједник Српског националног савјета у Црној Гори Момчило Вуксановић истиче да у Београду „немају посебна сазнања“ о томе какав је положај српског народа у Црној Гори.

    Дачић се током боравка у Подгорици састао са државним врхом Црне Горе, укључујући премијера Душка Марковића.

    „Мислим да смо успели да нађемо заједничке интересе и заједнички језик, односно да на неки начин не кваримо традиционално добре односе који постоје између наша два народа и наше две државе, за које иначе сматрам да су братске, можда је и боље да кажем сестринске, јер ту некако има више емоција, и да без обзира што у неким темама имамо различите ставове, ми немамо ближе народе и државе него што смо ми једни другима“, рекао је Дачић.

    Коментаришући за Спутњик посјету шефа српске дипломатије Подгорици, Милан Кнежевић каже да у том опозиционом савезу поздрављају сваки долазак српских званичника који иде у правцу побољшања односа између два народа, при чему „намјерно потенцирам однос између два народа, а не између актуелних представника власти, јер вјерујем да и власти у Србији и власти у Црној Гори знају да је однос између српског и црногорског народа есенцијалан за опстанак и Црне Горе и Србије“.

    „Оно што смо ми саопштили господину Дачићу јесте институционални прогон са којим се суочава Демократски фронт, конкретно лидери Демократског фронта, тежак положај српског народа, српских културних и других институција, као и положај српског језика који се на сваки могући начин кроз институције система покушава маргинализовати, асимиловати и припремити као мањински за наредни попис“, каже Кнежевић.

    „Поздрављајући сваку посјету која иде у правцу побољшања односа између два народа желим да саопштим свој став, а то је да ми се чини да у овом тренутку односи између Србије и Црне Горе никада нису били гори, макар од доласка Јужних Словена, пошто се представници црногорског режима хвале како односи између двије државе никада нису били на бољем и на завиднијем нивоу. Јер ако само погледате од 2006. до 2018. године у свим тим владама (Црне Горе) никада није био ниједан Србин ни на једној нити министарској, а камоли премијерској функцији, нити у државној управи. Дакле, Срби као конститутивни народ у Црној Гори и народ који је стварао државу Црну Гору се налазе у својеврсном институционалном гету и наша је дужност била да то саопштимо господину Дачићу“, додаје Кнежевић.

    Први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић састао се у просторијама Амбасаде Србије у Подгорици са председником Српског националног савјета Момчилом Вуксановићем, који га је информисао о положају српског народа у Црној Гори.
    Министарство спољних послова Србије
    Први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић састао се у просторијама Амбасаде Србије у Подгорици са председником Српског националног савјета Момчилом Вуксановићем, који га је информисао о положају српског народа у Црној Гори.

    Србима треба стратешка подршка Београда

    Предсједник Српског националног савјета у Црној Гори др Момчило Вуксановић, који је такође имао сусрет са српским шефом дипломатије, за Спутњик каже да „из ставова министра Дачића није нарочити оптимиста“, јер мисли да „није показано неко посебно интересовање и познавање положаја Срба у Црној Гори“.

    „Ми имамо великих проблема овдје у Црној Гори и то смо ми саопштили и министру спољних послова у чијем ресору су и Срби из региона, и чини ми се да они немају нека посебна сазнања у каквом положају се налази српски народ у региону, а поготово у Црној Гори. То је нешто што је за нас веома важно, јер без стратешке подршке државе Србије, Срби не могу да афирмишу оно што је потреба српског народа у Црној Гори“, каже Вуксановић.

    Саговорник Спутњика такође подсјећа да Српски национални савјет, „као кровна институција, нема никакву комуникацију са институцијама у Црној Гори, јер сви њихови дописи и интервенције потпуно остају без одговора“ од стране црногорских институција.

    Вуксановић још наглашава да „Српска национална заједница и Српски национални савјет за своје функционисање и очување идентитета српског народа у Црној Гори добијају исто онолико средстава за 28,7 одсто“ популације која се изјашњава као Срби колико добијају и остале националне мањинске заједнице са један одсто.

    „То је однос актуелне државне власти што се тиче очувања идентитета посебно српског народа. Србија мора, има право и има обавезу да води рачуна да ми у Црној Гори као национална заједница имамо макар равноправан третман са мањинским националним заједницама у Црној Гори које не броје више од један одсто“, каже Вуксановић.

    Над Србима спроводе апартхејд

    Говорећи за Спутњик о положају српског народа у Црној Гори историчар Чедомир Антић каже да је у Црној Гори од свих држава региона, рачунајући ту и земље бивше Југославије, као и Албанију, Румунију и Мађарску, „статус српског народа нејнеодређенији“, док су „његова права најнижа“.

    „Тамо је успостављена једна корумпирана, насилничка, ауторитарна власт коју воде остаци бившег комунистичког режима и та власт је заснована на шовинизму и мржњи према српском народу. Та власт је потпуно обесправила српски народ, Срби немају права, ни просветна, ни културна, сузбијена је ћирилица и сваке године се укида неко право, и оно што је најгоре тамо влада један апартхејд кад је реч о Србима“, каже Антић.

    „Срби чине 34 осто становништва Црне Горе, чак је и попис фалсификован да их има 29 одсто, а нигде ни у једној установи, локалној самоуправи или државној управи не чине више од пет одсто, тако да су Срби присутни у државној управи на нивоу статистичке грешке“, објашњава Антић, уз подсјећање да је приде „целокупно политичко руководство српског народа у Црној Гори од стране режима проглашено за издајничко и терористичко“.

    „У овом тренутку нема вође парламентарне партије у Црној Гори који се изјашњава као Србин, а којем се не суди као терористи“, додаје наш саговорник.

    Наш саговорник на крају подсјећа да је управо Дачић, док је био министар унутрашњих послова, водио преговоре у вези са држављанством са Црном Гором, када је један лидер тада парламентарне странке у Црној Гори, који се изјашњавао као Србин, изгубио „црногорско држављанство зато што је рекао да има српско“.

    „У Црној гори је класичан апартхејд. Нека наведу неког грађанина Црне Горе који има хрватско или албанско држављанство, а да су га исписали из црногорског држављанства. Зашто би било билатералних посета када не постоји ништа што повезује две државе док год је Мило Ђукановић на власти. Тамо су непрекидне кампање против Српске православне цркве, против српске културе, против српске историје, против веза између Србије и Црне Горе. И кад оду тамо српски званичници онда говоре те бесмислене приче да ми имамо најбоље односе. Које најбоље односе када је Црна Гора признала Косово, а већи је био отпор против тога у Црној Гори, него што се Србија бунила“, закључује Антић.

     

    Тема:
    Балканске игре без граница (176)
    Тагови:
    положај, Срби, Ивица Дачић, Црна Гора, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога