Слушајте Sputnik
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 183
    Пратите нас

    Русија и САД су на корак од тога да постигну компромис око неких кључних питања везаних за регулисање ситуације у Украјини. Стране су приближиле ставове о мировњацима, размени заробљеника и другим хуманитарним питањима, али камен спотицања и даље остају Кијев и украјински Закон о реинтеграцији Донбаса.

    Помоћник руског председника Владислав Сурков и специјални представник америчког Стејт департмента за Украјину Курт Волкер састали су се крајем недеље у Дубаију, а главна тема разговора била је распоређивање мисије УН на југоистоку Украјине.

    Сурков је после састанка изјавио да нови пакет америчких предлога на први поглед изгледа „потпуно оствариво“.

    Како је рекао, Американци су овог пута донели конструктивније предлоге. Пакет америчких предлога из Дубаија, за разлику од „београдског“, генерално изгледа потпуно оствариво, бар на први поглед.

    Он је нагласио да је кључни аспект тог „пакета из Дубаија“ управо веза између етапног распоређивања снага УН у региону и имплементације политичких тачака споразума из Минска. То је, како је оценио, уравнотежен приступ, за који се Русија залагала.

    Сурков је рекао да ће Москва пажљиво проучити предлог, а после тога иницирати нови састанак.

    Подсетимо, Сурков и Волкер већ месецима покушавају да договоре формулу довођења „плавих шлемова“, која би задовољила обе стране. Москва се залаже да миротворци, које је предложио руски председник Владимир Путин, контролишу линију раздвајања и не дозволе да се користи тешко оружје, а да распоређивање „плавих шлемова“ иде паралелно са имплементацијом Минског споразума.

    С друге стране, САД желе да мировњаци надзиру целу област сукоба, да прате одвођење тешког наоружања, као и контролу руско-украјинске границе. Међутим, Москва сматра да би долазак, како се спекулише, 20.000 међународних мировњака у Донбас заправо била окупација, после чега кијевске власти не би испуниле ниједно обећање и обавезу.

    „Постоји само један план о мировњацима, који је иницирала Русија. Не ради се о традиционалним мировним мисијама, као што је то било на Балкану. Овде се ради о контигенту који треба да осигура безбедност представницима ОЕБС-а на територији Донбаса. Тренутно се не говори о распоређивању контингента на линији раздвајања или на граници народних република Доњецка и Луганска са Русијом, за шта се залаже Кијев. Такође, не говори се ни о бројности контингента, нити о његовом саставу. Са тачке гледишта људи који раде на том документу, то су секундарни аспекти. У последњих годину и по дана ми смо чули много изјава од украјинских партнера да њима такав формат не одговара, али ништа даље од тога“, каже за Спутњик Денис Денисов, директор Института за мировне иницијативе и конфликтологију.

    Експерт наводи да има више разлога због којих САД сада приближавају своје ставове са Русијом када је у питању Украјина.

    „Сједињене Државе нису задовољне великим бројем ствари које се догађају у Украјини, на пример одбијањем Кијева да формира органе за борбу против корупције, који треба да врше контролу над оним што раде највиши украјински званичници. Због тога Вашингтон притиска Кијев. У Кијеву схватају да САД и Русија могу самостално да се договоре, не узимајући у обзир мишљење политичке елите у Украјини. Американци показују да је таква опција могућа и самим тим гурају украјинске власти ка томе да буду што лојалније и да чине уступке. САД приближавају ставове са Русијом и зато што обе државе имају право вета у Савету безбедности УН и једноставно су приморане на дијалог, јер само ако постоји усаглашен документ између Москве и Вашингтона, он може бити прихваћен у УН“, каже Денисов.

    Одређене струје у Кијеву су се већ побуниле што Вашингтон и Москва без учешћа Кијева решавају судбину „украјинског Донбаса“, ослањајући се на споразуме из Минска, који, како наводе, не одговарају украјинским државним интересима. У медијима су се већ појавили и написи да радикалне снаге у Кијеву спремају бунт против договора Сурков—Волкер, али Денисов сумња да они ту могу нешто покварити.

    „Мислим да они не могу да спрече реализацију договора Русије и САД. Сада је њихова улога да служе као ’страшило‘ и да буду аргумент Порошенку, када он објашњава зашто се противи таквом формату распоређивања мировњака. Ако наши амерички партнери буду инсистирали, Порошенко ће бити присиљен да примени силу против радикалних представника у Украјини, како се то не би претворило у масовне сукобе. А ако он то не уради, грађански рат може почети у другим деловима Украјине“, сматра Денисов.

    Осим о „плавим шлемовима, Сурков и Волкер су у Дубаију разговарали и о бројним хуманитарним питањима, као што су размена затвореника, отварање додатних контролних пунктова, обезбеђивање комуникацијских услуга становништву Донбаса и сл“.

    Путинов помоћник је након састанка са америчким дипломатом рекао да се позиције Русије и САД у тим питањима „у потпуности поклапају“.

    Закон о реинтеграцији Донбаса

    Руска страна је на преговорима у Дубаију представницима САД скренула пажњу и на украјински Закон о реинтеграцији Донбаса. Сурков је рекао да у тренутку преговора текст тог закона није објављен, али да је његов циљ јасан — Кијев покушава да легализује своја незаконита дејства у Донбасу.

    Сурков је констатовао да Украјина већ три године незаконито користи војску против својих грађана на југоистоку земље и да већ дуже време води незакониту економску блокаду Донбаса и ограничава слободу кретања становника у региону.

    Путинов помоћник је нагласио да Закон о реинтеграцији легализује те насилне поступке Кијева, дајући им правну основу. Сурков је рекао да би требало проверити да тај закон нема одредбе које се директно супротстављају минском комплексу мера.

    Американци су, како је нагласио Путинов помоћник, адекватно реаговали на изражену забринутост.

    Подсетимо, Врховна рада Украјине је овог месеца усвојила Закон о реинтеграцији, према коме се територије Донбаса, које не контролише Кијев, сматрају „привремено окупираним“, а дејства Русије се квалификују као „агресија против Украјине“. Закон даје председнику право да користи војску на истоку земље без објаве рата и без сагласности парламента.

    Москва сматра да је украјински закон о реинтеграцији Донбаса доказ о припремама за нови рат, као и да Кијев не жели да пронађе политички компромис и испуни своје обавезе. Штавише, у току је покушај да се, како истичу, одговорност пребаци на Русију.

    Међутим, спровођење Закона о реинтеграцији, једним делом, не иде наруку кијевским властима, ни председнику Украјине Петру Порошенку. Ради се о томе да би се у случају успешне реинтеграције територије Донбаса, а на основу „посебног статуса“ те територије, на украјинским председничким и парламентарним изборима појавило више од три милиона нових бирача, који за актуелне кијевске власти сасвим сигурно неће гласати.

    „То је само један од фактора зашто Порошенко не жури да спроведе реинтеграцију. У овом тренутку већина ионако није спремна да гласа за Порошенка, а реинтеграција целог региона ће, наравно, додатно смањити његово бирачко тело. Али то је сценарио за даљу будућност. Избори у Украјини ће бити одржани тек следеће године, и нисам сигуран да је до тада могуће у Донбасу успоставити одржив мир, а да не спомињем потпуну реинтеграцију региона“, закључио је Денисов.

    Подсетимо, ово је четврти сусрет Путиновог и Трамповог преговарача о регулисању ситуације у Донбасу. Први пут су се састали летос у Минску и јесенас двапут у Београду.

    С друге стране, портпарол Кремља Дмитриј Песков је говорио о томе да не очекује конкретне резултате од сусрета у Дубаију, да је то усаглашавање ставова и размена мишљења о текућим питањима, али је после сусрета преговарача потврдио да су се мишљења Русије и САД у неким ставовима поклопили и да ће Москва анализирати америчке предлоге.

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    компромис, САД, Украјина, Крим, Донбас, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога