Слушајте Sputnik
    Борци курдске пешмерге

    Без Курда ДАЕШ би и даље био у Мосулу

    © AFP 2018 / Safin Hamed
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Оливера Икодиновић
    0 130

    Курдски проблем један је од кључних на Блиском истоку, постојао је и много пре Арапског пролећа и постојаће још дуго. У темељу му је противречност, проблем који потреса и многе европске државе — то је питање поштовања суверенитета држава и права на самоопредељење, закључено је на конференцији Међународног дискусионог клуба „Валдај“ у Москви.

    Нир Розен, саветник за Сирију и Ирак Центра хуманитарног дијалога, на панелу „Судбина Курда: централно питање“, говорио је о сиријским Курдима.

    „Курди у Сирији стварају модел који је прилично успешан, али је он сада под претњом. Без обзира на све грешке, треба га сачувати, а не нарушити. Курди сада покушавају да обезбеде стабилно управљање. Они су сместили хиљаде расељених Арапа и људи који су бежали под гневом ДАЕШ-а. Треба рећи да су војне структуре Курда дисциплинованије и да се понашају боље од било кога у региону“, навео је Розин, истичући њихову борбу против тероризма.

    Како је рекао, Курди у Кобани су закључили савезништво са САД и то у тренутку када су САД решиле да политизују своје присуство у том региону и када траже смену владајућег режима.

    „Треба рећи да Курди сада трпе пораз у том рату. За Турску је веома важно да сачува своје упориште у борби против Курда. Међутим, такво очување курдског кантона под америчким кишобраном може да доведе до рата“, упозорио је експерт, наводећи да је веома важно да све стране седну за преговарачки сто и разговарају о будућности.

    „Сада је у току процес реинтеграције сиријских Курда, којима су и Обама и Макрон обећавали подршку, али нису испунили обећања. Курди су постали инструмент САД у борби против Ирана у том региону. Африн је постао прва жртва такве политике САД. И ја бих рекао да ће управо ситуација у Африну одредити даљи ток тог конфликта“, рекао је Розен.

    Афринска операција, како је рекао, у суштини је борба за нафтна поља, за ширење контроле и освајање упоришта.

    Он оцењује да би нови дијалог завађених страна у Сирији могао да почне под руководством Русије, а да би питање проналаска решења за сиријску кризу требало наставити у Женеви и Сочију. 

    Положај Курда у Ираку

    Хемин Хаврами, виши саветник председника Ирачког Курдистана Масуд Барзанија и члан Савета Демократске странке Курдистана, говорио је о положају Курда у Ираку.

    „Курдско питање је дефинитивно једно од кључних. Питање Курда је питање демократизације. Курдима се не дају могућности да буду укључени у све процесе, да учествују у животу држава у којима живе. Они немају ту слободу, немају могућност да политички делују“, рекао је Хаврами.

    Како је навео, трансформацијом Блиског истока, посебно после Првог светског рата, када су настале нове државе у том региону и када су се појавиле границе које не одражавају реалност, догодиле су се поделе. На Курде су „гледали као на другу сорту, грађане другог реда“.

    „Та супериорност коју су они осећали над Курдима, подразумевала је и негирање наших права у Ирачком Курдистану за време Садамовог режима. Догодила се арабизација, уследиле су етничке чистке и хемијски напади на Курде“, додао је он.

    Према његовим речима, у 20. веку, када је настао савремени Ирак и када је створен Курдистан, Курди су покушавали да буду грађани те земље, али разни режими у Ираку су увек вршили притисак на њих, па су и после 2003. године били приморани да устану са оружјем у рукама.

    „У новом Ираку смо се надали и даље се надамо да ћемо стварно постати део ирачке државе и пуноправни грађани тог новог система. Ми смо све пробали, а шта смо добили? Добили смо бомбардовање хемијским оружјем. Ја сам из града који је преживео хемијске нападе 1998. године и сада осећам мирис хемијског оружја. Нико осим Ирана није признао тај хемијски напад и није било никакве подршке Курдима који су били жртве режима у то време“, рекао је он.

    Хаврами је нагласио да су ирачки Курди до 2003. године дефакто били независни, а после тога су добровољно решили да буду део новог Ирака заједно са сунитима, шиитима и другима.

    „Нажалост, од 2005. до 2014. године у Ираку је било кршења Устава, водила се политика већине, а не консензуса…“

    После свега што се дешавало, револуција и устанака, лидери Курдистана су решили да спроведу референдум.

    „Све друге варијанте нису могле да створе партнерство у Ираку. Силе које су нас гурале из тог пуноправног партнерства су биле много јаче од сила које су хтеле да нас задрже у оквиру тог кишобрана, који би нам гарантовао пуна права заједно са нашом другом браћом у Ираку.“

    Хаврами је подсетио да су ирачки Курди 25. септембра прошле године одржали референдум о независности од Ирака.

    „То смо учинили јер је покушај слободног савеза са Ираком претрпео неуспех, хтели смо да избегнемо нови талас насиља и нестабилности у Ираку. Нисмо хтели да живимо под репресијом и будемо грађани другог реда, већ да будемо независни, слободни и мирни партнери. Али Курдима чак нису дали да изразе своја права, мирно и демократски. Пробали су да откажу референдум. Међутим, видели сте питање референдума — више од 93 одсто њих рекло је ’да‘, и то је реалност.“

    Хаврами је нагласио да су ирачки Курди „доказали да су фактор стабилности у региону“.

    „Ми смо се активно борили против тероризма, без Курда ДАЕШ би и даље био у Мосулу. Ми смо помагали, јер смо сматрали да је то заједничка претња, претња за све нас.“

    Хаврами је истакао да постоје четири проблема Курда на Блиском истоку, али да не постоји јединствено решење за Курде у Турској, Сирији, Ирану и Ираку.

    „Међународна заједница нас је критиковала због референдума, говорили су да је то погрешна одлука, у погрешно време. Можда нам међународна заједница каже када је право време да курдски народ изрази своје мишљење“, додао је он.

    Хаврами је нагласио да ирачки Курди желе да наставе дијалог са Багдадом и пронађу решења за своје проблеме.

    „А шта нам остаје? Три момента: Ирачки Курдистан наставља дијалог са Багдадом и тражићемо решење за период после референдума; такође, очекује нас припрема за парламентарне изборе у Ираку, заказане за 12. мај; треће — сарадња у борби против ДАЕШ-а. У Мосулу је ДАЕШ пао, изгубио је територије, али идеолошки и даље постоји. Осим тога, за његово постојање има и економске основе“, закључио је он.

    На крају, Хаврами је оценио да је руска позиција према курдском референдуму веома балансирана и замолио је Русију да „сачува ту балансирану позицију“.

     

    Тагови:
    Пешмерге, Курди, Ирак, Сирија, Турска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога