Слушајте Sputnik
    НАТО војска

    Сабља, Гром, Вук: За кога се спрема Западна армада ако Русија није претња

    CC0 / Flickr/U.S. Army Europe
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Оливера Икодиновић
    1169

    Годинама генерали НАТО-а упозоравају свет на „руску претњу“, говоре о страшној и агресивној Русији и оптужују је за сва зла овог света. Сада је дошло до наглог заокрета — генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг као да је „прогледао“, па је признао да Русија није никаква претња за земље Северноатлантске алијансе.

    Столтенбергове речи демантује ситуација на теретну и потези које повлачи НАТО. Европа се интезивно милитаризује. Број снага за хитно реаговање НАТО-а порастао је са 10 на 40 хиљада, а удвостручен је број НАТО вежби. У балтичке земље и Пољску пребачена су четири батаљона тактичке групе мултинационалних снага, као и оклопна бригада и бригада војне авијације копнене војске САД. Формирано је седиште мултинационалних НАТО дивизија у Румунији и Пољској. 

    Немачки медији пишу да Берлин планира да пошаље 12.000 војника на војне вежбе НАТО-а, чији циљ је „обуздавање Русије“, што значи да ће немачки контингент бити три пута већи него прошле године.

    Војне вежбе под називом „Удар сабље“, „Ватрени гром“ и „Гвоздени вук“ биће одржане ове године на истоку и западу НАТО-а. За њих ће из немачког буџета бити издвојено 90 милиона евра.

    Разлог за активирање војске је, како пише „Фокус“, позивајући се на изјаве немачких власти, „агресивна политика“ Москве. Због уједињења Русије и Крима претњу осећају балтичке државе и Пољска.

    Војне вежбе, наглашава лист, треба да пошаљу Русији „јасан сигнал“ да ће мешање у унутрашње ствари НАТО-а имати „озбиљне последице“.

    Руски експерти, међутим, сматрају да се повећање броја војних вежби НАТО-а против измишљене „руске претње“ дешава под притиском САД. 

    „Руска војна претња је, без сваке сумње, измишљен фактор. То је изговор који је потребан НАТО-у да би збио своје редове, а такође и избио новац из џепова пореских обвезника како би повећао војно финансирање. Ми видимо да се војни буџет земаља Алијансе значајно повећава. То се дешава под веома озбиљним притиском САД“, каже за Спутњик руски аналитичар Сергеј Јермаков.

    Према његовим речима, повећање војног потенцијала НАТО-а огледа се, између осталог, у повећању броја војних вежби.

    „Тренутно се годишње одвија око 250 вежби различитог интензитета и обима, при чему се одржавају вежбе блиске правим условима борбе, у које се укључује све већи број војних снага и тешке технике. Све већи број земаља НАТО-а ставља своје оружане снаге и посебне јединице на располагање Северноатлантској алијанси, како би се практично увежбали начини борбе против тзв. ’руске војне агресије‘“, сматра Јермаков.

    Ако се све то узме у обзир, онда изјава генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга о томе да „Алијанса не види никакву претњу Русије према било којој чланици НАТО-а“ звучи крајње чудно и контрадикторно. 

    Столтенберг је, у интервјуу за „Форин полиси“, такође упозорио и да је Алијанса увек спремна да помогне савезницима ако Москва реши да их нападне. Он је рекао да би „реаговала цела Алијанса ако би се догодило било шта слично Криму или Украјини“, јер, како је навео, НАТО је ту да штити и брани своје савезнике од било које претње.

    Шеф Северноатлантске алијансе је навео и да присуство НАТО-а за циљ има да спречи, а не да започне сукоб.

    Истовремено, Столтенберг је признао да је Савезу потребан дијалог са Москвом како би се смањиле тензије.

    Занимљиво је да је шеф Алијансе пре само неколико дана имао сасвим другачију причу. Он је крајем прошле недеље на Минхенској конференцији о безбедности изјавио да је „нуклеарна претња поново на дневном реду“, пошто „Русија крши Споразум о ракетама средњег и малог домета“, а буквално дан касније је оптужио Москву да распирује „нову нуклеарну трку“ и додао је да су „партнери из НАТО-а забринути“.

    „Столтенберг стално даје контрадикторне изјаве. Он сада изјављује да Русија није претња, да су потребни добри односи са Русијом, али да би ти односи требало да буду са позиције силе, која мора бити на страни НАТО-а. Све је то разумљиво, јер Столтенберг мора да даје и такве, ’мирољубиве‘ изјаве како би умирио оне који су против претеране милитаризације НАТО-а у Европи. Мислим да су сви већ на ивици живаца и због тога ће се та реторика и убудуће стално мењати“, каже Лав Королков, стручњак за безбедност. 

    С друге стране, додаје експерт, Немачка једноставно усмерава свој контигент у складу са ранијим плановима НАТО-а, односно испуњава своје обавезе. 

    „То, међутим, ствара нове зоне потенцијалних сукоба на границама. Напетост ће расти, понекад ће мало омекшати, како би се стишале страсти, а онда ће опет добијати на снази и даљи сценарио ће зависити од тога како ће се градити политички односи и какве ће договоре постићи лидери земаља“, каже Королков.

    Подсетимо, Москва је последњих година више пута изражавала забринутост због активности НАТО-а на својим западним границама. Алијанса константно јача своје војно присуство у Европи, правдајући то „обуздавањем руске агресије“.

    Кремљ је више пута нагласио да Русија ни за кога не представља претњу и да Москва нема намеру било кога да напада, али да неће игнорисати акције које су потенцијално опасне по њену безбедност и њене интересе.

     

    Тагови:
    НАТО, Јенс Столтенберг, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога