Слушајте Sputnik
    Рафинерија Ексон мобила у Бејтауну, Тексас.

    Ексон мобил плаћа двеста милиона долара раскид са Русијом

    © AP Photo / Pat Sullivan. File
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Оливера Икодиновић
    1662

    Америчка компанија „Ексон мобил“, на чијем челу је до скоро био актуелни шеф америчке дипломатије Рекс Тилерсон, приморана је да изађе из заједничког предузећа са руским „Росњефтом“.

    Због антируских санкција америчке компаније су принуђене да прекидају сарадњу са руским партнерима, због чега губе милионске износе. Експерти истичу да санкције против Москве наносе директну штету америчком бизнису, а да „творци санкција“ на тај начин сами себи „пуцају у ногу“.

    Последњи пример такве политике је „Ексон мобил“ којем ни сам Рекс Тилерсон није могао да помогне.

    Како истичу у америчкој компанији, одлука је донета због санкција које су Сједињене Америчке Државе и Европска унија увеле руском енергетском сектору.

    Компанија очекује да ће 2018. године почети процедуру за излазак из заједничког предузећа са „Росњефтом“, а одлука о повлачењу довела је до губитака у износу од 200 милиона долара након уплате пореза.

    „Ексон мобил“ ради у Русији више од 20 година, а „Росњефт“ је његов главни партнер. Компаније су 2011. године потписале споразум о стратешком партнерству у Русији, САД и трећим државама. Споразум предвиђа геолошка истраживања и експлоатацију нафте на више локација: у Карском, Чукотском, Лаптевском и Црном мору, на укупној површини од преко 257.000 квадратних километара. Осим тога, америчка компанија је и део пројекта „Сахалин 1“.

    Удео „Росњефта“ у пројектима износи 66,7 одсто, а „Ексон мобила“ 33,3 одсто.

    Због сарадње са Русима, „Ексон“ је још летос морао да плати казну од два милиона долара због потписивања докумената за нафтне и гасне пројекте у Русији, кршећи на тај начин санкције које су САД увеле Русији 2014. године.

    Ради се о документима који су потписани маја 2014. године са председником „Росњефта“ Игором Сечином, који се налази на америчком санкционом списку.

    Када је крајем 2016. године Доналд Трамп изабрао тадашњег шефа „Ексона“ Рекса Тилерсона за америчког државног секретара, критичари америчког председника су се плашили да ће Тилерсон, кога је Владимир Путин својевремено одликовао Орденом пријатељства, помоћи својој бившој компанији да настави рад у Русији. Међутим, САД су у априлу прошле године саопштиле да неће дозволити „Ексону“ да настави са бушењем у Русији.

    С друге стране, компанија је тада саопштила да је изложена губицима и до милијарду долара због санкција САД.

    С обзиром на губитке које је америчка компанија претрпела због санкција, у „Росњефту“ кажу да је одлука о повлачењу „Ексона“ била очекивана.

    Портпарол руског нафтног гиганта Михаил Леонтјев је рекао да је „Ексон“ био приморан на такав корак, али је објаснио да се не ради о потпуном обустављању сарадње, него само о бушењима у епиконтиненталном појасу, текућим пројектима, који не могу да буду замрзнути.

    Према његовим речима, ситуација је била предвидљива и све је „ишло ка томе“.

    Руски трговински представник у САД Александар Стадник је изјавио да ситуација са „Ексоном“ показује како Вашингтон наноси штету америчком бизнису, „пуцајући му у ногу“. Он такође сматра да је „Ексон“ био принуђен на такву одлуку.

    Стадник је нагласио да творци санкција — америчке власти — користе „диктаторске методе“ против својих предузетника.

    Поједини стручњаци из руског енергетског сектора наглашавају да излазак америчког „Ексона“ из пројеката са „Росњефтом“ није критичан за Русију и да је на неки начин чак позитиван.

    Како објашњавају, Вашингтон доследно гура своје велике нафтне компаније из Русије већ три године, чиме пуца у ногу не само тим компанијама и нафтном сектору, него и америчкој економији. Због такве политике велике компаније губе стотине милиона долара.

    Након повлачења Американаца из руских пројеката њихово место заузеле су компаније са Истока, углавном кинеске. Оне немају толико искуства, али су спремне за сарадњу, нуде инвестиције и технологије. Другим речима, Русија због тога не страда, а санкције се Вашингтону враћају као бумеранг, тврде руски експерти.

    Дмитриј Адамидов, независни аналитичар за нафтни и гасни сектор, сматра да „Росњефет“ не би требало да се ослања на партнере са Истока, већ да треба да створи своју флоту.

    „Ако жели да развија епиконтинентални појас, ’Росњефт‘ нема другу могућност него да створи своју флоту. У ствари, држава би требало да створи флоту какву смо имали пре 1990. године, а која ће се бавити експлоатацијом налазишта, тј. треба донети стратешку одлуку о томе шта ћемо добијати од епиконтиненталног појаса, јер то је скупа работа и постоје велики ризици за животну средину, или преломити и просто све оставити за нека боља времена, када санкције утихну“, каже Адамидов за Спутњик.

    Руски експерт додаје да нико не зна колико ће санкције остати на снази, али да је потпуно јасно зашто Американци на тај начин „ратују“.

    „Једно је ако санкције остану на снази још пет година, а сасвим друго ако остану 30 година. Постоји питање стања сопствене базе. Ми и даље производимо довољно нафте за наше потребе, тј. продајемо три четвртине оног што производимо, а само четвртину користимо. Ако желимо да будемо присутнији на тржишту, онда морамо да повећамо производњу. Али, с друге стране, нас ништа не спречава да експлоатишемо нафту у Персијском заливу — просто да инвестирамо и добијамо део нафте. У сваком случају, питање је веома комплексно и свака варијанта има своје ризике, плусеве и минусе. Уосталом, шта су Американци урадили? Због чега су увели санкције? Они управо хоће да развију своје резерве нафте, како би потиснули све са тржишта. То је њихова стратегија“, сматра Адамидов.

     

    Тагови:
    Ексон мобајл, Росњефт, Рекс Тилерсон, САД, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога