Слушајте Sputnik
    Кинески миротворци спремају се да крену на мисију УН у Судан

    Одговор Кине на америчку војну моћ

    © AP Photo / EyePress
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Оливера Икодиновић
    0 1062

    Нови војни буџет Кине износиће 175 милијарди долара, што ту земљу ставља на друго место у свету по војним трошковима. Повећање буџета руски војни експерти повезују са најмање две ствари — погоршањем ситуације у Јужном кинеском мору и највећом војном реформом у новијој историји Кине.

    Директор руског Центра за анализу светске трговине оружјем Игор Коротченко сматра да је очекивани раст расхода на одбрану повезан са ситуацијом у Јужном кинеском мору, где и даље постаји ризик од провокација Кине од стране САД и њених савезника.

    „Кина је спремна да свој војни потенцијал супротстави расту америчке војне моћи. Поред тога, Кина је, заједно са Русијом и САД, једна од три светске силе и једна је од водећих земаља када је реч о развоју перспективног наоружања, а за то су јој такође потребна велика финансијска средства“, рекао је Коротченко за Спутњик.

    Подсетимо, Кина тврди да полаже право на готово цело Јужно кинеско море, преко којег се годишње превезе роба у вредности од пет билиона долара и за које се верује да садржи позамашна лежишта нафте и гаса, због чега је у спору са околним државама: Вијетнамом, Брунејом, Малезијом, Тајваном и Филипинима.

    Пекинг сматра да Филипини и Вијетнам свесно користе америчку подршку за ескалацију тензија у региону.

    С друге стране, Вашингтон критикује Пекинг због изградње вештачких острва и „милитaризације“ Јужног кинеског мора, што Кина негира. Поред тога, САД се противе кинеским претензијама у Јужном кинеском мору и тамо редовно шаљу ратне бродове ради заштите слободе пловидбе. Кина осуђује те патроле и назива их кршењем њеног суверенитета.

    С друге стране, руски војни експерт Виктор Мураховски сматра да повећањем војног буџета Пекинг заправо реагује на распоређивање система противракетне одбране ТХААД у Јапану и Јужној Кореји, а такође и на присуство америчке Ратне морнарице у Јужном кинеском мору, која је наоружана системима „Егис“.

    Истовремено, стручњак је истакао да главни разлог раста војних трошкова Кине лежи у највећој реформи оружаних снага. Та реформа, како каже, предвиђа смањење броја војника, али уз снабдевање свих родова војске најнапреднијом технологијом.

    „Кина спроводи највећу војну реформу у својој новијој историји. Она подразумева потпуно реформисање команде и стварање нових родова војске. Недавно су Кинези створили ракетну војску као посебан род Оружаних снага. Такође, ради се и о готово потпуном пренаоружавању војске, односно замени старих система оружја моделима нове генерације“, каже Мураховски.

    Експерт подсећа да је Кина створила сопствени систем за упозоравање на ракетни напад, регионални систем сателитске навигације Beidou (укључујући и војни сегмент, а такође је започела и производњу носача авиона.

    „Осим тога, према проценама стручњака, Кина наставља да повећава своје стратешке нуклеарне снаге у виду интерконтиненталних балистичких ракета и ракета подводног базирања. Те мере су такође повезане са жељом Пекинга да контролише ситуацију у пацифичком региону“, додао је експерт.

    Упоређујући војни буџет Кине и других светских сила — САД и Русије — Мураховски је нагласио да не треба директно повезивати буџет држава са ефикасношћу оружаних снага.

    Према његовим речима, то што је војни буџет Русије (46 милијарди долара) четири пута мањи од кинеског и 15 пута мањи од америчког (700 милијарди долара), не говори о томе да су руске Оружане снаге мање борбено способне од армија тих земаља.

    „Не може се процењивати ефикасност армије кроз војни буџет, јер то није толико директно повезано. То су показала и досадашња искуства. Узмимо војне буџете САД и Вијетнама за време рата, или Саудијске Арабије, чији се потенцијал просто не може упоредити са јеменским хуситима. Али, упркос томе Ријад и даље не успева да добије одлучујућу битку, тј. да однесе победу“, истакао је Мураховски.

    Тагови:
    наоружање, САД, Кина
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога