Слушајте Sputnik
    Библиотека

    Да ли си шпијун ако проучаваш Русију (видео)

    CC0 / Pixabay
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Тања Трикић
    Хало Москва (49)
    0 300

    Русија може бити било шта, али никад неће бити ништа, реченица је бугарског цара Бориса која је актуелна и данас и управо зато треба проучавати Русију, каже професор Факултета политичких наука Синиша Атлагић, објашњавајући циљ отварања Центра за руске студије при тој високошколској установи.

    Центар је недавно, поводом 180 година успостављања руско-српских односа, свечано отворио министар спољних послова Ивица Дачић у присуству руског амбасадора Александра Чепурина. Атлагић, који је руководилац Центра, у емисији „Спутњик интервју“ истиче да је свечаност изазвала велико интересовање, подсећајући да је Факултет политичких наука изгласао одлуку о оснивању Центра још у децембру 2016. године. Како објашњава, факултет је почео формирање регионалних студија на одељењу Међународних односа, па поред Центра за руске студије, постоје и претходно формирани центри за немачке, британске студије, америчке и европске студије, као и за студије Далеког истока и Азије.

    За разлику од Запада, где влада антируска хистерија, у Србији благонаклоно гледају на сарадњу са Русијом. Ипак, има и оних који не мисле тако, па Атлагића питамо да ли понекад страхује што га повезују са Русијом.

    „Није да не страхујем, али није пријатно када на интернету видите коментаре на ваш рачун да сте руски шпијун, или да добијате новац од Руса. Више пута сам добио епитете да сам шпијун. Трудите се да се бавите научним радом и кад чујете такве ствари није свеједно, осећате се лоше. Ми јесмо Факултет политичких наука, али се трудимо да дневну политику држимо даље од самог Центра“, каже професор Атлагић.

    С осмехом реагује на шаљиву опаску да је Србија отварањем Центра добила још један „шпијунски центар“, поред већ извиканог Хуманитарног центра у Нишу.

    Атлагић подсећа да је и министар Дачић недавно упозорио на антируску хистерију која је, како примећује, готово параноична, уз шта иде и прича о руској пропаганди.

    „Неко ми је спочитао да можемо да прерастемо у апарат руске пропаганде, а онда сам ја рекао да сам стручњак за политичку пропаганду — о томе сам писао докторску дисертацију. Да мислимо да се бавимо пропагандом, то би било учињено на другачији начин. Ово је сувише транспарентно. Понижавајуће је да неко мора да се правда, а бави се послом који је отворен и има јасне научне циљеве“, изричит је Атлагић.

    Наш саговорник се слаже да је вештачки наметнута дилема „или Русија, или ЕУ“.

    „Русија је по много чему Европа. Руска култура је део европске културе. Ми смо, нажалост, у ситуацији да нам се намећу такве ствари“, каже Атлагић, констатујући да, с друге стране, Европа и западни свет гледају на Србе и Србију као на „малу Русију“ и да „немају велико поверење у нас, што је наш проблем“.

    Проф. др Синиша Атлагић
    © Sputnik /
    Проф. др Синиша Атлагић

    На то се надовезује и прича о наводно штетном руском утицају на Балкану, коју Атлагић објашњава тиме што је  Балкан близу свих великих центара моћи.

    „Утицај Русије је ’штетан‘ због сметње туђим интересима“, сматра наш саговорник.

    Гостовање у „Спутњик интервјуу“ Атлагић је искористио да се захвали свима који су помогли Центру за руске студије, посебно Нафтној индустрији Србије.

    „У оквиру програма који НИС води, на чијем челу је Снежана Лакићевић, која је представник НИС-а у нашем стручном савету, донирали су око 10.000 евра“, презицира Атлагић. Захвалан је и на донацијама појединаца, као што је Душан Бајатовић који је дао донацију у своје лично име, као и Љиљана Стањиченко, која је члан савета Центра а донирала је драгоцену библиотеку, едицију „Историја политичке мисли Русије“. Значајну помоћ, према речима Атлагића, пружио је и Жарко Илић из одељења Привредне коморе Србије за сарадњу са Руском Федерацијом, који је обезбедио остатак средстава која су била неопходна за потпуно уређење Центра, али и помогао у успостављању контаката са Московским државним институтом за међународне односе (МГИМО).

    Са тим елитним руским универзитетом на свечаној церемонији потписан је и уговор. Како објашњава наш гост, идеја је да сарађују две институције које школују дипломате, МГИМО у Русији, а ФПН у Србији, кроз размену професора и студената и заједничко учешће у различитим пројектима.

    Интересовања међу студентима, каже, има. ФПН, подсећа Атлагић, већ има потписан уговор са Белгородским државним националним истраживачком универзитетом, а има одличну сарадњу и са Факултетом за политикологију Московског државног универзитета (МГУ).

    „Они су нам понудили да формирамо заједнички мастер програм, што је велика ствар за научну заједницу у Србији. Такође, после петнаест година смо вратили руски језик на факултет уз помоћ Руске хуманитарне мисије, која нам је помогла и у опремању библиотеке“, наводи гост Спутњика.

    До 15. марта, додаје Атлагић, траје пријављивање свих оних који желе да слушају руски језик и засад је интересовање врло задовољавајуће.

    Када је реч о стручним стварима, студенти се, према речима нашег саговорника, распитују како могу да оду у Русију, на који начин могу да се повежу са руским универзитетима, шта могу тамо да истражују. Преко центра је ове године стигло седам студената из Руске Федерације — троје на основне студије, троје на мастер студије и једна колегиница која је на докторским студијама из Института за филозофију Руске академије наука.

    Студенти имају идеју и да се у оквиру Центра формира удружење руских студената на Београдском универзитету, како би сви студенти Београдског универзитета пореклом из Русије могли ту да размењују идеје, друже се и предлажу различите програме, каже Атлагић. Он такође изражава захвалност декану ФПН-а Драгану Симићу, чија је подршка, каже, за Центар од изузетног значаја.

    Тема:
    Хало Москва (49)
    Тагови:
    Центар за руске студије, Факултет политичких наука, Синиша Атлагић, Србија, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога