Београд+ 19°C
Ниш+ 16°C
Слушајте Sputnik
    Некадашњи ирачки председник Садам Хусеин маше окупљеним присталицама у Киркуку

    Деценија и по од америчке интервенције у Ираку

    © AFP 2018 / INA
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    4019

    Уједињене снаге САД и антиирачке коалиције су 20. марта 2003. године почеле војну операцију у Ираку. Навршава се 15 године од почетка наводне борбе против Ал Каиде, која је заправо довела до стварања ДАЕШ-а. О демократији се у Ираку данас може само сањати.

    Америчке власти су инвазију на Ирак почеле под девизом борбе против Ал Каиде. После терористичких напада извршених 11. септембра 2001. године, сфера националних интереса САД постао је за њих читав свет. Американци су сматрали да терористичку мрежу лично подржава Садам Хусеин. Касније се испоставило да Ал Каиде у Ираку нема. Штавише, после америчке инвазије број терористичких напада се удвостручио. Низ стручњака који проучавају екстремистичке групе сматрају да је баш америчка интервенција постала један од главних разлога стварања ДАЕШ-а у Ираку и заоштравања конфликта унутар земље.

    Шеф Арапског истраживачког центра у Женеви Ријад Сајдави изјавио је за Спутњик да су САД током окупације Ирака 2003. године удариле на локалне снаге безбедности и обавештајне структуре, као и државну војску.

    „Након краја рата остала је празнина. Како би се одупрли окупаторима, Ирачани су спонтано организовали покрет отпора. У таквој ситуацији, екстремисти су нашли плодно тло за агитацију и регрутовање нових следбеника. Потом су лако набавили оружје, па је тада и тако све почело“, каже Сајдави

    Египатски експерт за екстремистичке групе Ахмед Бан је рекао за Спутњик да је због америчке инвазије дошло до зближавања ирачког покрета отпора окупацији са члановима остатака ирачке војске и салафитским и џихадистичким групама. На крају је све то резултирало стварањем стравичног ДАЕШ-а који је преузео контролу над веома великим делом Ирака, а потом је та „терористичка куга“ захватила и друге пределе ван ирачких граница.

    „Бројни и константни злочини Американаца над локалним становништвом постали су главни мотив за освету. Управо та освета је била главна основа, врста платформе за стварање организације ДАЕШ“, објашњава египатски стручњак. 

    Оружје за масовно уништење није нађено

    Други битан разлог америчког присуства у Ираку, који је постао аргумент за придобијање међународне подршке, било је оружје за масовно уништење. Тадашњи државни секретар САД Колин Пауел је са говорнице у СБ УН наводно доказао да Ирак има нуклеарно оружје и складишта хемијског оружја.

    „Сам Трамп је током своје предизборне кампање јавно говорио да је операција у Ираку била потпуни промашај. Испоставило се да Американци нису тражили оружје за масовно уништење у Ираку, већ да су окупирали ирачке изворе нафте и довели до општег хаоса у земљи“, објашњава за Спутњик ирачки политичар Махмуд Анвар.

    Установити демократију недемократским и незаконским мерама

    Трећи разлог за инвазију на Ирак била је наводна тиранија тадашњег председника Садама Хусеина и потреба да се уведе демократија. То је била мантра коју су понављали сви амерички медији. Ипак, нико се „није сетио“ да објасни да је америчка интервенција била потпуно незаконита са гледишта међународног права.

    Ирачки експерт за међународне везе Абдел Салам ел Хатими каже за Спутњик да су амерички поступци и наводно тражење хемијског оружја, иако је експертска комисија УН утврдила да таквог оружја нема, били у потпуној супротности са Резолуцијом УН 1441.

    Коме су рат и хаос у Ираку ишли на руку?

    САД су након инвазије на Ирак ојачале своје позиције и контролу на светском тржишту нафте. Домино ефекат ратова и дестабилизација ситуације на Блиском истоку потпуно су бацили у сенку питање Палестине и израелске окупације. Хиљаде Американаца се и даље налазе у Ираку. Свака политичка струја и покрет у Ираку предлаже свој начин и формулу решавања проблема окупације. Кога и чију платформу ће народ подржати, видећемо на ирачким парламентарним изборима у мају. 

     

    Тагови:
    војна интервенција, Садам Хусеин, Ирак, САД
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога