Слушајте Sputnik
    Руска застава иза бодљикаве жице

    Русији је објављен рат, чека се реакција

    © REUTERS / Gleb Garanich
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин, Јована Вукотић
    Британско-руски хладни рат (70)
    1321156

    Битка је објављена, али њен коначан исход не може да буде сигуран, јер свет као целина неће дозволити да буде стављен под гвоздену контролу, гвоздену песницу водећих западних сила, оцењује бивши дипломата Владислав Јовановић.

    Сједињене Америчке Државе, Канада и четрнаест земаља ЕУ донеле су одлуку да протерају на десетине руских дипломата, а САД ће затворити и генерални конзулат Русије у Сијетлу, у знак солидарности са властима Велике Британије у „случају Скрипаљ“.

    Александар Домрин, стручњак за питања САД са московске Високе школе економије, сматра да треба признати реалност — Русији је објављен рат.

    „И то рат који може врло брзо, судећи према ономе како се ситуација развија, из хладне фазе да пређе у више него врућу. Русија мора да одговори, и то адекватно. Имајући у виду да нисмо ми почели све ово, имамо право да одговоримо асиметрично али одговарајуће на све антируске мере које су, по мом мишљењу, биле неправедно уведене. Овако јасно и отворено непријатељска политика наших такозваних западних партнера мора да доведе не само до озбиљних промена у спољној политици Руске Федерације, већ и у унутрашњој“, сматра Домрин.

    Бивши амбасадор Србије у Уједињеним нацијама и искусни дипломата Владислав Јовановић за Спутњик каже да је овај потез западних земаља без преседана у модерној историји међународних односа.

    „Није забележено да се према некој земљи у доба мора односило тако нагло, колективно, тако офанзивно и политички агресивно. То значи да је ово потез који још више открива њихове праве намере, а то је да се крене на политичко разрачунавање и то безобзирним начином и убрзаним темпом, са целом том групацијом која се усудила да формира супротни пол и да изазове и доведе у питање хегемонију Америке и западних сила у светским односима. Изабрали су прво Русију да је толико упосле унутрашњим и другим проблемима које ће стварати, да она више неће моћи да посвећује пажњу оним организацијама које последњих десетак или петнаест година успева да окупи попут БРИКС-а, Шангајске организације, па чак и ОДКБ-а“, оцењује Јовановић.

    С друге стране, наставља дипломата, извлачењем Русије из троугла Кина—Америка—Русија, отвара се простор Америци да се ангажованије, јаче и можда одлучније окрене према Кини.

    Према његовом мишљењу, Запад је кренуо у разбијање БРИКС-а, са циљем да се Русија, која је била иницијатор и координатор стварања те организације, врати себи и својим проблемима које Запад убрзано ствара, а како би се остали препали од таквих „спектакуларних потеза“ и сами се пасивизовали.

    „По мом мишљењу, у питању је једна скоро планетарна офанзива западних сила под вођством Америке, која се осетила угроженом појављивањем мултиполарног света и хоће да то отклони или, ако је могуће, неутралише. У том смислу је овај потез масовног протеривања наводних ’совјетских агената‘ нешто што не обећава ништа добро“, примећује Јовановић.

    Како каже, овакав потез Запада можда би и био корак до објаве рата, да Русија није нуклеарна сила.

    „То не значи да се размишља о некој војној опцији или конфронтацији јер би то било превише опасно за све, али иде се онолико далеко докле се сматра да је могуће без већих ризика. То значи политички, економски, пропагандни, информациони и психолошки поход на оспориваче хегемоније Запада у светским односима. Рат је толико непредвидива и опасна ствар, па ће се они уздржати од тог последњег облика врло агресивног постављања према Русији, али ће учинити све друго што сматрају да је могуће и што не доводи до те војне конфронтације, не би ли се Русија изнутра урушила и на неки начин била изолована од осталих који су се око ње окупили као оспоривачи америчке хегемоније. Вишеполарност је дакле и сама на удару, као и троугао Америка—Русија—Кина“, сматра Јовановић.

     

    Лав Корољков, ветеран Обавештајне службе и експерт за кризне ситуације, за Спутњик каже да су последње репресије Запада према Русији бесмислене, али да ће унети озбиљан дисбаланс у рад дипломатских представништава.

    „Руска страна је сада приморана да одреагује, како протеривањем страних дипломата, тако и замрзавањем односа са сваком државом која је прибегла таквим мерама. То не може да се не одрази на економске односе. Реалност је таква да ми живимо готово стално у ишчекивању свега тога, али и ово ћемо преживети. У конкретном случају Запад много више губи јер, на крају крајева, они су иницијатори свега овога, а не ми“, уверен је Корољков.

    Владислав Јовановић каже да би Русија, са тим систематским, многобројним, директним и бочним ударима који би укључивали све осим војне опције, по мишљењу Запада могла да се некако поново нађе на коленима.

    „Међутим, многи такозвани непријатељи Русије, укључујући и њене освајаче, у прошлости су грешили у процени да би таква једна велика акција деловала деморализаторски на руски народ, произвела унутрашње поделе, обарала режиме и тако даље. То историја није потврдила, а руски народ се у таквим ситуацијама увек скупљао око своје водеће политичке снаге и упорно истрајавао у одупирању таквим спољним опасностима. То је једна психолошко-политичка грешка коју Запад чини, јер је понесен својом моћи помало пренебрегао лекције историје, а то већ чини и у другим питањима“, указује Јовановић.

    Према његовом мишљењу, сигурно је да ће ситуација која ће уследити бити врло тешка, јер су удари директни, с леђа, бочни, још само што нису одозго.

    „Русија би морала да се организује и на неки начин добије, ако не директну, онда прећутну подршку из остатка света који не воли такво понашање западних моћника. Не мислим само на земље БРИКС-а, већ и на друге земље које су стале на своје ноге и осећају се сигурније. Ту је Иран, Турска, ту је чак и Саудијска Арабија, са свим њеним западним наклоностима, Нигерија и тако даље. Међутим, Запад настоји да и њима подмеће ногу, да их изнутра ослаби, као што је чинио и чини са Бразилом, а Аргентину је већ на неки начин примакао себи. Дакле, та битка је објављена, али њен коначан исход не може да буде сигуран, јер свет као целина неће дозволити да буде стављен под гвоздену контролу, гвоздену песницу водећих западних сила“, категоричан је Јовановић.

    Како каже, ништа није фатално, ништа није детерминисано, али је све веома компликовано и опасно јер је присутан језик претњи пропраћен разним мерама, што није нормално за међународне односе, нити је прихватљиво дипломатско понашање.

    „Међутим, можда ће се и неке поуке извући из свега овога, јер се ствари могу окренути преко ноћи и изгледати сасвим друкчије него што је то сада случај“, закључује Јовановић за Спутњик.

    Тема:
    Британско-руски хладни рат (70)
    Тагови:
    протеривање, руске дипломате, Сергеј Скрипаљ, Запад, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога