Београд+ 13°C
Ниш+ 11°C
Слушајте Sputnik
    Британска застава испред Британске амбасаде у Москви

    Америка и Енглеска имају у резерви још „Скрипаља“, кад ће следећи

    © AP Photo / Alexander Zemlianichenko
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Оливера Икодиновић
    Британско-руски хладни рат (70)
    2692

    Дипломатски рат који букти између Русије и Запада због тровања бившег руског обавештајца Сергеја Скрипаља у руским стручним круговима покренуо је питање — шта даље? Да ли ће се све завршити на протеривању дипломата или би ова афера могла да ескалира и уведе односе Москве и Запада у ново раздобље Хладног рата?

    И да ли би могао да се појави и неки нови „случај Скрипаљ“?

    Руском политикологу и колумнисти Виктору Мараховском све је јасно: афером Скрипаљ Британци нису постигли свој циљ. Овде се, сматра аналитичар, не ради о смањењу руских дипломатских мисија, јер ће на место стотина протераних дипломата доћи друга стотина.

    Ради се о томе да је Британија рачунала на велико замрзавање односа са Русијом, али то није постигла. Желела је да се дипломатски конфликт пребаци у економски простор. Тиме се, уосталом, објашњава и неочекивано снажна подршка Вашингтона. Рачунали су да ће ширењем хистерије остварити стварну победу — зауставити ширење „токова“ гаса.

    Међутим, Европа није стопирала пројекат „Северни ток 2“ јер јој то не одговора. То би то значило прелазак са јефтиног руског „гасовода“ на скупи течни природни гас. То би аутоматски значило и скупљу производњу робе у ЕУ.

    Европа се прикључила овој хистерији и антируској реторици, али не жели да изврши економско самоубиство, сматра Мараховски. Немачка је јасно саопштила да „Северни ток 2“ нема никакве везе са случајем „Скрипаљ“. Аустрија је још директнија, а такође је заинтересована за руски гас.

    Због тога би, сматра Мараховски, могло да се испостави да један Скрипаљ можда није довољан. Америка и Британија у резерви имају још много Скрипаља и одбеглих руских олигарха и „политичких емиграната“, које би могли да искористе… Аналитичар верује да ће се то пре или касније десити.

    А то што су САД, Канада, Украјина и још 14 земаља ЕУ решиле да због случаја „Скрипаљ“ протерају руске дипломате из својих земаља опасно је за све и могло би да уведе односе Москве и Запада у ново раздобље хладног рата, сматра руски политиколог Игор Шатров.

    „По мом мишљењу, ова ситуација је опасна не само за свет у целини, јер подрива темеље међународних односа, већ пре свега за оне земље које су укључене у овај процес. Један од циљева Велике Британије је био да консолидује западно друштво око себе као новог центра моћи, али уместо консолидације ми видимо да нема јединства у ЕУ, да нема јединства у земљама које исповедају западну идеологију и да нису успели да створе ’заједничку песницу‘. Уместо консолидације добили су дискусију која руши западни свет, који је већ ионако подвргнут разним изазовима и претњама. Не знам да ли су Британци рачунали на такву реакцију, али мислим да су последице непредвидиве. Свет се приближава ако не ’врућем‘, онда хладном рату, који ће бити гори од оног који се некад водио између совјетског блока и блока западних земаља“, сматра Шатров.

    Заменик шефа Комитета Савета федерације Русије за међународне односе Владимир Џабаров такође сматра да британска премијерка Тереза Меј није добила „апсолутну солидарност“ ЕУ на коју је рачунала, јер су многе земље одбиле да воде антируску политику.

    „А што се тиче тзв. „солидарности“ оних који су пристали да протерају руске дипломате, ту погледајте шта се дешава — Немачка је протерала представнике Русије, али је истовремено потписала споразум о градњи „Северног тока 2“. Чешка протерује дипломате, али притом председник те земље Милош Земан инсистира на томе да се докаже кривица Русије у случају ’Скрипаљ‘, док истовремено премијер доноси неосноване одлуке“, каже руски сенатор.

    Џабаров сматра да после протеривања дипломата неће уследити неке нове мере против Русије, али наглашава да „жесток одговор“ Москве неће изостати.

    Он напомиње да упркос овом дипломатском рату Русија настоји да остане у контакту са Западом по свим важним питањима.

    „Контакти су се очували, сарађујемо са Американцима и постоји размена информација по низу питања, укључујући и по линији специјалних служби и у плану међународног тероризма. Мислим да ову кампању против руских дипломата треба мирно преживети. Ту се више буке и галаме подигло него што би реално требало. Због тога треба остати смирен, уздржан и не падати на провокације. Али одговор Москве неће изостати — он ће бити оштар и добиће га све земље које су у овој антируској акцији учествовале, без изузетка. Не мислим да ће после протеривања дипломата уследити неки нови антируски кораци. Да се ово догодило пре пет година, могуће је да би ситуација била опаснија, али сада, после догађаја у Сирији, где смо показали да смо јака земља, да наша економија није у расулу, ситуација се драстично променила и то је многе отрезнило“, каже Џабаров.

    Према његовом мишљењу, случај „Скрипаљ“ и протеривање дипломата се може тумачити као реакција на Путиново излагање пред Федералном скупштином.

    Џабаров сматра да ће се ускоро страсти стишати и да нових тензија због случаја „Скрипаљ“ неће бити.

    Експерт за енергетику Сергеј Правосудов истиче да напета и сложена политичка ситуација није утицала на пословне и гасне токове, укључујући и реализацију пројекта „Северни ток 2“.

    У јеку дипломатског рата, Немачка је одобрила изградњу гасовода, а очекује се да ће и друге земље кренути тим путем.

    „У ствари, већ се очекивало да ће у скорије време дозволе бити издате. Због тога, скандал са дипломатама ту никако није могао да утиче. Посао је наставио да иде својим током. Пројекат одговора свим учесницима и због тога се очекују одобрења Финске, Данске и Шведске и почетак изградње. Тако да би било тешко очекивати да ће неко одбити, посебно ако се узме у обзир да ’Северни ток 1‘ већ ради и доноси профит. Одрећи се тог или било ког сличног пројеката због неких измишљених разлога било би несхватљиво и сулудо“, сматра Правосудов.

    Заменик председника Комитета Савета федерације за одбрану и безбедност Алексеј Кондрјатов истиче да се Русија залаже за нормализацију односа, а не за освету.

    „Данас је став, укључујући и став међународних институција, формиран у корист САД. Тај став има прагматични циљ да у информационом простору западних земаља, пред очима њихових грађана, створи негативну слику о Русији и то се чини на основу гласина, измишљотина, спекулација, неоснованих оптужби, а онда то западним земљама служи као изговор за кршење норми међународног права, при чему те земље за то неће сносити никакву одговорност пред УН. Схватајући да свет данас пре свега зависи од добре воље, а не од звецкања оружјем, наша земља води политику успостављања дијалога. Упркос свему, Русија се залаже за обнављање дијалога, а не за освету. Ми желимо да се власти тих земаља, које доносе такве одлуке, отрезне и окрену проналажењу заједничког дијалога и успостављању добрих, нормалних односа“, закључио је сенатор.

    Тема:
    Британско-руски хладни рат (70)
    Тагови:
    афера, Сергеј Скрипаљ, Велика Британија, САД, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога