Београд+ 18°C
Ниш+ 12°C
Слушајте Sputnik
    Карл Билт

    Да ли је Путин „довео“ Билта у Београд

    © AP Photo / Vahid Salemi
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    821110

    Долазак Билта је знак да Запад жели да искористи нове полуге притиска и претњи Србији. Треба коначно окончати незавршене послове на Балкану.

    Дакле, амерички функционер Вес Мичел је био претходница, после које су РОСУ, упрегнуте у америчке дизгине, извеле показну вежбу Србији, како то изгледа када их изда стрпљење. А потом су нам послали функционерку ЕУ Федерику Могерини да покажу да они могу и фино. У међувремену је, по речима самог председника Србије Александра Вучића, он телефоном разговарао ни сам не зна са колико функционера из белог света. Сви су стали не у један дан него у неколико сати, у време оружане отмице функционера владе Србије у срцу Србије, што Косово и Метохија јесте. Још нам нико није јавио да је Резолуција 1244 Савета безбедности УН суспендована.

    Обрео се овде и Карл Билт. Зашто, у ком својству и са каквом поруком? Похвалио се разговором са председником Вучићем и премијерком Аном Брнабић, а мало се и едуковао. Упознао се са лепотом седам српских застава у Влади Србије и ипак локалпатриотски оценио да је застава ЕУ та која Србију води напред.

    Наши највиши званичници се нису оглашавали. Толико о значају који су му придали. О Билтовим импресијама сазнали смо са његовог налога на Твитеру.

    Откуд уопште бивши премијер и бивши шеф дипломатије Шведске, сада копредседавајући једне „тинк-тенк“ организације за спољне односе, у Београду где се, судећи по његовим твитовима, очигледно сам позвао. И колико је случајно што се на тај пут запутио у истом дану пошто су и Кремљ и кабинет председника Србије известили о разговору Вучића и председника Руске Федерације Владимира Путина? 

    Да ли га је толико онеспокојило то што је „Вучић затражио мишљење и савет председника Русије како да се супротстави насиљу и агресији Приштине, пошто је потпуно јасно да Албанци за своју једнострано проглашену независност и дела која из тога произилазе, имају широку подршку бројних западних земаља“, како је саопштила прес-служба председника Србије — да је одмах запуцао у Београд.

    Живадин Јовановић, који је од 1994. до 1998. био помоћник шефа српске дипломатије, а отада до 2000. године и њен шеф, управо у време када су састанци, телефонски разговори, доласци разних емисара и преговарача у Београд били редовна појава, каже да су тадашња и садашња ситуација различите јер је дошло до глобалних промена.

    Сви проблеми у свету, Европи и на Балкану, по његовој оцени, проистичу из тога што Запад, са САД на челу, не може да прихвати промену односа моћи и што силом покушава да спречи неминовну трансформацију светских односа од униполарног ка мултиполарном поретку.

    „Силом, претњом и притисцима желе да, условно речено, рашчисте ситуацију на Балкану тако што ће га у целини, без изузетка, ставити под своју контролу“, каже Јовановић за Спутњик.

    Он подсећа да је модел за спровођење новог интервенционистичког концепта Запада, са САД на челу, који игнорише УН као систем, а посебно његов Савет безбедности који је најодговорнији орган за питања мира и безбедности, устоличен на самиту НАТО-а априла 1999. у Вашингтону, у јеку агресије НАТО-а на Србију. Том агресијом је, како истиче, уведена пракса глобалног интервенционизма, уз кршење свих принципа међународних односа и најважнијих елемената међународног правног система успостављеног на тековинама Другог светског рата.

    Тада је, каже он, установљена и стратегија војне експанзије на Исток која је потврђена на самиту НАТО-а у Братислави априла 2000. године, а њена прва тачка је гласила — очекујемо да савезници у најкраћем року признају тзв. новостворену државу Косово. Све то је, напомиње Јовановић, помно забележио немачки политичар Вили Вимер, некадашњи државни секретар у Министарству одбране Немачке, који је предочио да је Америка у 12 тачака изложила свој концепт чланицама НАТО-а.

    За Србију је тада речено да трајно треба да буд искључена из европског развоја, о чему, по речима Јовановића, постоје писана документа у архивама немачког канцелара.

    „Та стратегија експанзије на Исток, односно на руске границе, чега смо данас сведоци, не дозвољава да позадина буде несигурна и да ту постоји неки ослонац за руске интересе и руско присуство. Отуда и признавање илегалне творевине Косово 2008. и жеља да се коначно заврше незавршени послови на Балкану“, каже саговорник Спутњика. А то, како истиче, значи не само да силом и притисцима отргну Косово и Метохију од Србије, него да нас силом увуку у НАТО како би следили ту антируску стратегију.

    „Оно што смо гледали пре неко вече, отмицу функционера владе Србије Марка Ђурића на Косову и Метохији, била је представа водећих западних земаља, односно упозорење Србији шта јој следи уколико не прихвати притиске, уцене и претње“, истиче Јовановић. То понижавање Србије је, каже, била њихова порука како третирају Србију и како виде српски народ. То је била најгрубља претња Србији, закључује он.

    Отуда сви доласци у последње време, телефонски разговори, па и долазак Билта који се профилисао као посредник још у у периоду разбијања бивше СФРЈ.

    „Он, као и Ахтисари и још неки, ужива поверење Америке у промовисању њених интереса и интереса Запада и мислим да га зато шаљу поново на ове просторе“, сматра некадашњи шеф српске дипломатије.

    Билт је, уосталом, био међу првима који је прошле године у априлу дошао у Београд да разговара са Вучићем и пре него што је званично преузео функцију председника Србије после победе на изборима. Како је тада, такође посредством Твитера, обавестио свеколику јавност, са Вучићем је разговарао „о изазовима Србије и региона“.

    После свега, оцена Јовановића је да Запад неће презати од изазивања нове кризе на Балкану.

    „Они једноставно сматрају да су превише инвестирали да би обезбедили доминацију на Балкану и не могу да се помире да било ко води иоле независну политику и недисциплиновано искаче, а дисциплина им је потребна за остваривање стратегије експанзије на Исток“, истиче он.

    Ствар је, како сматра, дошла до тачке преокрета, до тога да Србија тражи алтернативе и да је тешко следити политику јединог пута по цену жртвовања дугорочних виталних интереса.

    „Разговор Вучића са Путином, по мом уверењу, говори о одлуци Србије да обезбеди више равнотеже у својој спољној политици и својој безбедносној политици, да практично обезбеди помоћ и подршку Русије, јер се показало да никакви уступци нису утолили ни ублажили апетите западне алијансе према Србији“, истиче Јовановић.

    Обраћање Вучића Путину ће, по његовом мишљењу, на Западу вероватно бити интерпретирано као удаљавање Србије од Запада и одустајање од неких елемената досадашње политике, што, како каже, није тачно.

    „Србија не одустаје од својих виталних интереса, али има право да тражи ослонце тамо где их може добити уместо што у континуитету прихвата понижавања, уцене и претње“, истиче саговорник Спутњика код кога долазак Билта, како каже, неминовно изазива сећања на догађања у периоду југословенске кризе.

    Запад, истиче он, никада не може бити амнестиран за улогу у разбијању СФРЈ и за разбијање Србије.

    „Долазак Билта је знак да Запад жели да искористи нове полуге притиска и претњи Србији“, закључио је Јовановић.

    Тагови:
    РОСУ, НАТО, ЕУ, Вес Мичел, Карл Билт, Живадин Јовановић, Федерика Могерини, Владимир Путин, Шведска, Косово и Метохија, Србија, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога