Београд+ 18°C
Ниш+ 17°C
Слушајте Sputnik
    Немачка канцеларка Ангела Меркел, лидер партије ЦДУ након оснивања коалиције

    Не брине Меркелову Украјина, већ Немачка

    © REUTERS / Hannibal Hanschke
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Оливера Икодиновић
    2071

    Немачка канцеларка Ангела Меркел је изјавила да је реализација пројекта гасовода „Северни ток 2“ из Русије у Немачку, по дну Балтичког мора, немогућа без прецизирања будуће улоге украјинског транзита. Руски експерти различито тумаче ту њену изјаву.

    Један део њих сумња да немачка канцеларка искрено брани интересе Кијева, док други кажу да би требало читати између редова и да је то питање, пре свега, даљег финансирања Украјине, пошто Европска унија није спремна да буде доживотни спонзор те земље.

    „Меркелова на првом месту брани своје интересе, али се претвара да брине и о будућности Украјине. Јасно је да њу није брига за Кијев. Њу интересује њена земља, њене компаније, и она рачуна искључиво на то. Меркелова у принципу не показује да је против неког, већ да је за нешто. Пошто ће транзит пролазити кроз територију Немачке, за њу је профитабилно да гас добија директно и да још добија и паре од транзита. Због тога она у ствари говори: ’Ми гледамо себе‘, а Украјина нека се бори за свој транзит сама и нека ствара конкурентне услове“, каже за Спутњик директор руског Института за националну енергетику Сергеј Правосудов.

    Експерт подсећа да руски „Гаспром“ никад није доводио у питање транзит гаса кроз Украјину, али да ће ти обими, после изградње „Северног тока 2“, бити минимални.

    „Сада је драстично исплативије транспортовати гас преко ’Северног тока‘, него по украјинској територији, тим пре што Украјина говори о намерама да ће повећати цене транзита. Јасно је да ће ’Гаспром‘ у таквим условима минимализовати испоруке преко Украјине, али свакако ће мањи обими и даље ићи кроз ту земљу. Руска компанија ће сигурно покушати да максимално смањи те испоруке, зато што је то просто неисплативо за њу“, сматра Правосудов.

    Експерти су сагласни да ће одређене количине гаса и даље ићи преко Украјине, посебно за оне земље које су близу Украјине, јер је, у том случају, та рута најисплативија. Осим тога, количине гаса које су прошле године испоручене Европи значајно премашују потенцијалне обиме „Северног тока 2“. Тако да ће, свеједно, украјински транзит задржати улогу додатног гасовода.

    Стручњаци наводе да је прошле године кроз Украјину прошло 93,5 милијарди кубних метара гаса. Ако се узме у обзир да ће 55 милијарди кубика ићи преко „Северног тока 2“, а 31,5 преко „Турског тока“ и још четири милијарде кубика се додатно може испоручити преко „Северног тока 1“, то није довољно, јер остају три милијарде кубних метара које не могу стати у заобилазне гасоводе.

    Аналитичари објашњавају да статус Украјине као транзитера сада зависи од потреба Европе за тим енергентом — ако се потражња смањи онда сав гас може ићи заобилазним гасоводима, а ако Европа буде куповала више гаса — што се очекује — „онда ће они више помагати Украјини“.

    Подсетимо, немачка канцеларка је током телефонског разговора са председником Русије Владимиром Путином рекла да је недопустиво да Украјина изгуби своју улогу транзитне државе због реализације пројекта, што је у Кијеву дочекано са одушевљењем.

    Украјинска гасна компанија „Нафтогас“ је изјаву Меркелове назвала „добром вешћу“ и изразила наду да ће „нова позиција Немачке помоћи министрима других земаља ЕУ да одреде став о изменама и допунама гасне директиве, коју су усвојиле Европска комисија и Европски парламент“.

    Немачка је већ издала „Гаспрому“ све дозволе за изградњу „Северног тока 2“, док се Европска комисија категорички противи изградњи гасовода који ће заобилазити Украјину. Европљани сматрају да „Северни ток 2“ није у складу са планом диверсификације европског тржишта енергената.

    Шеф директората Европске комисије Доминик Ристори је истакао да ће та организација инсистирати да нови гасовод буде у складу са принципима европске законодавности, односно да читав пројекат буде транспарентан, да не дискриминише одређене земље, као и да буде доступан трећим земљама.

    Међутим, аналитичари сматрају да се европске земље могу предомислити када „ударе“ први озбиљни мразеви.

    Бивши депутат украјинске Врховне раде Алексеј Журавко сматра да је изјава Меркелове последица америчког притиска на Европу.

    Он каже да Немачка покушава да изгради тај пројекат на политичкој основи. На тај начин Европа хоће да се дистанцира од економских проблема, који данас постоје у Украјини. Меркелова покушава да изврши притисак на Русију да задржи какав-такав транзит гаса кроз Украјину, јер ће у супротном случају Украјина, како је рекао, дефинитивно престати да постоји.

    Он је нагласио да у Украјини сазревају веома озбиљни социјални проблеми, а да ће Европа бити принуђена да догради „Северни ток 2“.

    Политиколози истичу да изградња „Северног тока 2“ одговара Немачкој, јер ће јој тај пројекат омогућити да избегне ризике који се јављају приликом транзита гаса преко територије Украјине, подсећајући да се Кијев више пута бавио крађом гаса, који је био намењен Европи.

    „Гаспром“ је такође потврдио да никад није доводио у питање транзит гаса кроз Украјину и да он може да остане у обиму 10-15 милијарди кубних метара годишње, ако Украјина докаже економску исплативост новог уговора.

    Међутим, како је рекао шеф руског гасног гиганта Алексеј Милер, руска ресурсна база се помера на север и у централном гасно-транспортном коридору неће бити ресурса као пре.

    Тагови:
    Северни ток 2, Ангела Меркел, Русија, Немачка, Украјина
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога