Слушајте Sputnik
    Марко Милачић у Хецерг Новом, 03.04.2018

    Мој друг Марко и избори (видео)

    © Sputnik / Права Црна Гора
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Мирослав Лазански
    2733

    Нисам могао да помогнем мом другу Марку Милачићу, председничком кандидату на изборима у Црној Гори. Наиме, у атмосфери каква влада у Црној Гори добио је нешто мање од три одсто гласова, односно добро је добио и толико колико је добио. Марко Милачић заправо и нема партијску инфраструктуру, а опозиција у Црној Гори врло је растегљива категорија.

    Марко је заједно са још неколицином других ентузијаста пре неколико година основао невладину организацију „Покрет за неутралност“ — име НВО говори све. Наиме, у Црној Гори је више од 60 одсто народа било против уласка земље у НАТО, али су скоро сви политичари, па и они из опозиције, за НАТО. И сада, Мило Ђукановић побеђује у првом кругу избора.

    Но, кога брине то што народ мисли, кад народ може да промени мишљење за 100 еврића по човеку, можда и за мање. Штавише, неки из опозиције жестоко критикују господина Мила Ђукаконовића по многим питањима, али не и око НАТО-а. Да се што више помогне Црној Гори у том правцу то од америчке администрације тражи и 40 конгресмена, а први потписани на челу црногорског кокуса је Мајк Тарнер, републиканац и заредом већ две године проглашен најкорумпиранијим политичарем у Вашингтону.

    Мој друг Марко већ је годинама страшно забринут због тих конгресмена, ја му кажем да не брине много, они ће се заложити и за права пингвина на Антарктику, ако им то неко плати. Ко им је платио то око уласка Црне Горе у НАТО, није тешко закључити, ко плаћа изборни глас у Црној Гори такође није тајна. Некада се то плаћало са пет кила шећера у коцки, плус два џака брашна, сада то иде и до 150 еврића. Лобирање за све и свашта нормална је појава у америчком политичком животу, а најисплативија делатност у Вашингтону јесте политика. Изгледа да је иста ситуација сада и у Црној Гори.

    Када је ЦИА могла годинама да финансира лист америчке комунистичке партије „Морнинг лајт“, да би видела ко се тамо све окупља и ко купује тај лист, као резервну варијанту финансирања за нове странке у Црној Гори ја не бих одбацио ни НАТО. Лепо, позовете праве људе у Монсу, кажете им шта сте основали, и упитате их да ли би вам они мало и финансијски помогли. Барем у почетку, онако због демократије, да се чује и другачије мишљење. Они ће о томе сигурно размислити, тамо раде намазани типови свих провинијенција, спремни за све, па и за наизглед најлуђе комбинације, посебно ако су демократске. Да сам био на месту мог друга Марка, ја не бих ни крио у Подгорици да сам се у име „Покрета за неутралност“ обратио и фондовима НАТО-а. Кад могу други, што не може и „Покрет за неутралност“, односно „Права Црна Гора“. Све је јавно, што би рекли, транспарентно. И одмах сте уважена институција у Подгорици.

    Или, када је својевремено тадашњи председник парламента Црне Горе господин Ранко Кривокапић изјавио како је „НАТО коначница црногорске независности“. Одмах сам се забринуо је ли та „коначница“, заправо, крај независности државе Црне Горе, или је господин Кривокапић мислио да је то коначан циљ црногорске независности. Биће да је ово друго. Биће и да је господин Кривокапић нови црногорски Фукујама у војном контексту. Ионако су Црна Гора и Јапан били у рату.

    Мој друг Марко најпоштенији је политичар у Црној Гори. Али шта му то вреди када глас вреди 150 еврића. А Марко лове нема…

    Тагови:
    Црна Гора, избори, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога