Слушајте Sputnik
    Котор

    „Гуленисти“ развијају бизнис у Црној Гори, шта ће рећи Ердоган

    © Sputnik / Небојша Поповић
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Небојша Поповић
    1421

    У последњих годину дана у Црну Гору долази све више турских држављана гдје отварају фирме, купују некретнине и нострификују дипломе.

    Адвокати и власници грађевинских фирми и агенција за некретнине такође биљеже повећано интересовање турских држављана за куповину некретнина по цијелој Црној Гори почев од Котора, Будве и Петровца, па све до Подгорице и Жабљака.

    У више од 440 новооснованих компанија током 2017. године у Црној Гори, према евиденцији Централног регистра Пореске управе, власници су држављани или правна лица која долазе из Турске, па је само за годину дана број фирми иза којих стоји турски капитал увећан скоро шест пута. Од људи који са њима сарађују незванично се може сазнати да је већином ријеч о особама које због нестабилне политичке ситуације или неслагања са политиком Реџепа Тајипа Ердогана напуштају Турску, а страх од турских тајних и пореских служби наводи се као главни разлог што нови становници Црне Горе избјегавају да говоре о мотивима свог доласка. 

    Ипак, појачано присуство турске миграције у Црној Гори постаје видљиво на сваком кораку, о чему свједоче и бројни написи за продају или рентирање пословних простора и зграда на турском језику у Подгорици, док су обични грађани све знатижељнији за то откуд толико интересовање турских држављана за Црну Гору.

    Један од лидера Демократског фронта Небојша Медојевић у разговору за Спутњик примјећује да је долазак турских држављана у Црну Гору претежно скопчан са бизнисом, те да је ријеч о „врло специфичној емиграцији“, што значи да у Црну Гору „не долазе сиромашни људи нити избјеглице“. Ти људи, како додаје „не траже азил већ долазе пословни људи који отварају фирме у Црној Гори што је попримило велике размјере“. То говори да се не ради о изолованом интересу појединаца већ о организованом доласку турских инвеститора који су прво кренули са приморја.

    „Изнајмљују ресторане, локале, бутике, купују чак читаве стамбене зграде. У почетку су им у фокусу биле оне некретнине које су биле у власништву руских држављана на црногорском приморју. Познато је да се у последње 3-4 године од промјене политике Ђукановићевог режима према Русији, руски инвеститори озбиљније повлаче из послова у Црној Гори и да масовно продају своје некретнине чак и по много нижим цијенама него што су их платили. Сада је модус операнди инвеститора из Турске да отварају фирме, ангажују домаће држављане Црне Горе за своје представнике и извршне директоре, и улазе у пословне аранжмане који попримају озбиљне размјере имајући у виду да је Црна Гора релативно мала“, каже Медојевић.

    Он наводи пример Котора, гдје се процјењује да је велики број локала у Старом граду Котору већ купљен од турских инвеститора тако што се они појављују као подзакупци постојећих закупаца.

    „Иза тога заправо стоји преузимање тих локала од стране турских инвеститора, значи веома су добро организовани, врло су опрезни, ради се о пословним људима који очигледно намјеравају ту да остану дуже, чим оснивају компаније, купују некретнине, долазе ту да живе и вјероватно ће довести и породице“, предвиђа наш саговорник.

    Ипак, читава прича како Медојевић упозорава има и свој безбједносни аспект, јер се према информацијама које су му биле доступне из Агенције за националну безбједност, ради се о симпатизерима Фетулаха Гулена, турског вјерског вође који има азил у САД што, сматра наш саговорник, „индицира да се све одиграва уз логистичку подршку црногорског режима који има препоруку Америке да њима наклоњени турски држављани и турски бизнисмени буду прихваћени у Црној Гори“.

    С тим у вези, наш саговорник сматра да то у перспективи може довести до затезања односа Црне Горе и Турске.

    „Са аспекта националне безбједности, ту се поставља питање какви ће сада бити односи актуелне црногорске власти са Ердоганом, пошто Ердоган Гуленове присталице званично гони као људе који су хтјели да свргну власт у Турској војним пучем“, образлаже Медојевић.

    Он подсјећа да црногорска влада опстаје уз помоћ два представника Бошњака који дају већину у парламенту, док Ердоган има огроман утицај на руководство Бошњачке странке (БС).

    „Очекујем или дипломатску реакцију од Министарства спољних послова Турске према МИП-у Црне Горе, или безбједносну на нивоу сарадње безбједносних агенција… У сваком случају, то ће сигурно бити још један од проблема у односима између Турске и званичне власти у Црној Гори“, каже Медојевић.

    Осим са аспекта националне безбједности проблематичних тенденција да се у Црну Гору доводе сумњиви инвеститори са подручја Косова и Турске, Медојевић такође упозорава да би таква пракса дугорочно могла довести и до промјене саме етничке структуре Црне Горе.

    „Ако имамо прилив капитала повезан са Гуленом, који је познат као радикални исламиста и промотер једне врло радикалне исламске струје у свијету иза којег очигледно стоје и обавјештајне службе Америке, који вјероватно има специјалне задатке и у Турској и у региону, а постоје и информације да његова организација планира да се шири и да купује неке приватне универзитете у Црној Гори, онда свакако да морамо бити забринути. Црна Гора је мала, и ако је Ђукановић имао план да на тај начин промијени етничку структуру Црне Горе и добије што више присталица његове антиправославне, антихришћанске и антицрногорске политике, онда то може да буде велики проблем“, закључује Медојевић.

    Тагови:
    Фетулах Гулен, Мило Ђукановић, Небојша Медојевић, Реџеп Тајип Ердоган, Црна Гора, Турска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога