Слушајте Sputnik
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 316
    Пратите нас

    Балкан и даље не може да савлада сопствене демоне, па је овдашњим државицама окупљеним у ЦЕФТА драже да комшији цркне крава него да повећају удео извоза у сопственом БДП-у и у крајњем бољим учине стандард својих грађана.

    Изгледа да није био много од помоћи ни савет Европске комисије да је добра регионална сарадња на Западном Балкану стратешки важна за евроинтеграције, а да је посао који се обавља у оквирима ЦЕФТА добар инструмент за унапређење добросуседских односа. На овим просторима политика и даље привреди узима меру.

    Прошле године је обележено 10 година ЦЕФТА, односно потписивања новог трговинског споразума између садашњих чланица те асоцијације у којој су Македонија, Албанија, Босна и Херцеговина, Молдавија, Србија, Црна Гора и Унмик у име Косова и Метохије.

    Сумирајући резултате оцењено је да је напретка било, о чему сведоче и бројке. Спољнотрговинска размена је повећана 2,5 пута, а извоз ЦЕФТА земаља повећан је 3,6 пута. Ипак, могућности ни изблиза нису искоришћене. Тако Албанија користи свега 40 одсто потенцијала, Македонија и БиХ само трећину, а извоз Србије је 27 одсто мањи него што би могао да буде.

    У случају Србије, земље ЦЕФТА су други по реду спољнотрговински партнер, након ЕУ. Када је 2007. приступила ЦЕФТА, трговинска размена Србије са осталим чланицама износила је 1,8 милијарди, а данас она износи 3,9 милијарди.

    Проблеми који спутавају већи извоз економија Западног Балкана су, међутим, видљиви голим. У њиховом корену је политика, на шта је прошле године упозорио министар трговине у влади Србије Расим Љајић. И они очигледно нису превазиђени. Напротив.

    По оцени Љајића, са слободним тржиштем, које је ЦЕФТА споразум омогућио, завршена је листа његових успеха.

    „Ми смо стали у правцу даљих економских интеграција које би требало да воде нечему што имају балтичке и нордијске земље“, оценио је он на регионалној инвестиционој конференцији која је управо одржана у Сарајеву. Поново је указао на то да су разлози за овакав исход пре свега политичке природе, јер се регион још бави последицама ратовања и нерешених питања из ’90-их година, као и других отворених питања која објективно отежавају успостављање пуне политичке стабилности у региону.

    Упозорио је и на то да данас међу чланицама ЦЕФТА има више ванцаринских баријера него са било којом трећом земљом. Тако због честих застоја на граничним прелазима логистички трошкови у региону износе 16 одсто БДП-а, што је дупло више у односу на просечних осам одсто у ЕУ. А само један дан застоја смањује извозну вредност робе за један одсто. Када су у питању пољопривредни производи ради се чак о седам процената.

    Балкан, изгледа, и даље не може да савлада сопствене демоне, па је овдашњим државицама окупљеним у ЦЕФТА и даље драже да комшији цркне крава него да повећају удео извоза у сопственом БДП-у, од кога им у крајњем зависи и привредни раст и стандард грађана.

    Како функционишу комшијски односи показује пример Србије са Хрватском, која додуше није у ЦЕФТА од како је постала чланица ЕУ, али Србија са чланицама ЕУ такође има споразум о бесцаринском извозу, који би требало да омогући лакши проток робе. Тако је септембра 2015. после пет дана потпуне блокаде границе са хрватске стране и после непуна два дана српских контрамера, тек после интервенције ЕУ комесара за проширење, Јоханеса Хана, Хрватска обуставила блокаду. Километарска колона камиона поготово оних са кварљивом робом из сата у сат је множила губитак.

    У августу прошле године, опет се Хрватска досетила ванцаринских баријера за воће и поврће увезено из балканског комшилука. Жалба је стигла и до Европске комисије. Загреб је опет морао да се повуче.

    Најсвежији ЦЕФТА пример је случај са извозом српског брашна у Македонију. Скопље је пре месец и по дана, кршећи ЦЕФТА споразум, покушало по ко зна који пут да саботира увоз. Између Београда и Приштине, на пример, постоји 21 препрека у протоку робе. И тако редом. Креативности, како је приметио Љајић, једино не мањка када треба смислити нову ванцаринску баријеру, одржавајући илузију да ће тиме заштитити сопствену економију.

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    ЦЕФТА, ЕУ, Расим Љајић, Босна и Херцеговина, Албанија, Македонија, Косово и Метохија, Хрватска, Црна Гора, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога