Ова намера се приписује Великој Британији, земљи која у августу преузима председавање СБ (Савет безбедности). Још у фебруару, тадашњи британски амбасадор при УН Метју Рајкрофт изјавио је да је крајње време да се седнице СБ о Косову прореде и да се највиши орган УН фокусира на, како је рекао, стварне претње међународном миру и безбедности. У ту категорију, према Рајкрофтовим речима, не спада Косово и Метохија.
Српски шеф дипломатије Ивица Дачић каже да је сигуран да ће Велика Британија настојати да укине седнице СБ о Косову, које би се у том случају претвориле у затворене консултације без званичних седница.
„То је могуће да ураде на гласању о процедуралним стварима, ту Русија и Кина не могу да ставе вето. Ми ту нисмо присутни“, рекао је Дачић.
Укидање званичних седница СБ о КиМ био би за Србију значајан хендикеп, јер би на тај начин, питање КиМ, као прворазредно питање злоупотребе силе од стране Запад, било гурнуто на споредни колосек и полако одлазило у заборав, објашњава бивши југословенски шеф дипломатије и амбасадор СРЈ при УН Владислав Јовановић:
„То је оно чему теже западне силе, јер их јавно подсећање на њихове бесправне акције према нама у погледу КиМ веома узнемирава, и хтели би да се то склони од очију јавности и да се полако препусти забораву. То је оно што би желели и то је био један од разлога зашто су разматрање питања Косова, у смислу нормализације односа на Балкану, изместили из Њујорка у Брисел, јер је то спореднији колосек, мања је пажња света на то и полако се, на неки начин, заборавља на првостепену и прворазредну одговорност СБ за принципијално, што ће рећи праведно и правично решење тог питања.“
Не изненађује, додаје Јовановић, што се на истуреном положају и овог пута налази Велика Британија. Ова земља има улогу да преузима на себе кључну одговорност када су у питању „историјски моменти“ на Балкану.
Јовановић подсећа на британски покушај да у СБ буде усвојена резолуција у Сребреници, у којој је Србија требало да буде осуђена за геноцид. Сада, Британија покушава да учини услугу Америци и другим њеним савезницима — да им олакша терет у вези са КиМ, каже Јовановић.
И руски аналитичар Георгиј Енгелхард, са московског Института за словенске студије Руске академије наука (РАН), сматра да се најновија иницијатива око Косова и Метохије уклапа у досадашње понашање Британије према Србији:
„То је наставак доследног британског притиска на Београд, као и потврда става Лондона о афирмацији косовске државности и учлањењу такозваног Косова у међународне институције. Међутим, велико је питање да ли је то заиста покушај да се спречи руски и кинески вето у СБ УН. Једноставно, тешко је да ће промена формата седнице утицати на став Москве и Пекинга поводом ’независности‘ Косова. Такође, не верујем да ће доћи до потпуног укидања седница СБ УН о КиМ.“
Британија не може да укине седнице о Косову, она је председавајући, који у току једног месеца координира рад Савета и евентуално даје саопштења за јавност.
Међутим, не може да прекине расправу о Косову једностраном мером, јер је Савет безбедности везан Резолуцијом 1244, која је, каже Јовановић, свеобавезујућа.
„Она тера све чланице и разне друге ентитете да воде рачуна о њеној садржини. Тако да ће Британија, разуме се, уз подстрек и сарадњу са Француском, Америком и члановима њихове гласачке машине у СБ, покушати да то питање преведе са политичког на процедурално, а процедурално је да се сви сложе да даља расправа о том питању буде на затвореним седницама. На затвореним седницама, и уопште у процедуралним питањима, не може се користити право вета. Ако она успе да убеди све, значи и Русију, Кину и још неколико несталних чланица које су заинтересоване за јавну расправу о том питању на јавним седницама, онда би то био велики поен за политику гурања КиМ у корпу заборава“, каже Јовановић.
Међутим, велико је питање хоће ли Британија успети у својој намери, јер, према Јовановићевим речима, Савет безбедности је обавезан да надзире примену и остварења Резолуције 1244, и све док СБ не донесе неку другу одлуку, којом би се резолуција изменила или укинула, ствари не могу да се гурају под тепих и затварају јавни разговори на тему Косова.
Препрека британским намерама јесу Русија и Кина, али и Србија, напомиње Јовановић, као заинтересована страна.
„Можемо да контактирамо све те чланове и да им пренесемо наш став о принципијалној забринутости да се то питање, које је наметнуто нашој земљи бесправном употребом силе од стране западних земаља у више наврата, склони и гурне на споредни колосек и да је то нешто што је супротно духу и слову резолуције и да би то шкодило миру и безбедности у региону, јер се не би на јавној сцени јавно расправљало о свему што се тиче питања Косова и Метохије“, објашњава Јовановић.
То може, додаје Јовановић, да се учини и билатерално, појединачно свакој земљи, а може и посебним писмом Савету безбедности. Друго је питање како би српски демарш био схваћен и да ли би био прихваћен. Међутим, он би морао да буде узет у обзир приликом доношења коначне одлуке, с обзиром да је Србија заинтересована страна.
Под великим је знаком питања може ли Британија једно пар екселанс политичко питање, какво је питање Косова и Метохије, да претвори у процедурално питање, сматра Јовановић.
„Лично мислим да не би могло да се догоди да се једно тако значајно питање за мир и безбедност на Балкану и, на крају крајева за односе у свету, јер је нелегална употреба војне силе извршена према нашој земљи, што и даље има последице широм света, једноставно прецрта и прогласи процедуралним. То је тешко замисливо“, убеђен је Јовановић.
Све зависи, додаје, од односа снага у Савету безбедности, као и од одлучности западних сила да се даље у јавности не изјашњавају око КиМ и да косовско питање ставе у, како Јовановић каже, „цев“ одакле ће моћи директније да врше груби притисак на Србију и земље које је подржавају.
Према Енгелхардовом мишљењу, позадина покушаја промене формата седница СБ много је дубља и срачуната на то да се Приштина по сваку цену укључи у пуноправно чланство у НАТО.
„Учлањење јужне српске покрајине у међународне институције од принципијалног је значаја за Запад. Мислим да је коначни циљ да Косово постане чланица НАТО-a, док чланство у УН има више симболички значај, али то је озбиљна препрека, јер би због недефинисаног статуса Косова многе земље-чланице Алијансе гласале против интеграције самопроглашене државе. Чланство у УН смањује вероватноћу да ће неко блокирати Косово на путу у НАТО“, указује Енгелхард и додаје да, иако се већина „косовских“ питања решава на нивоу ЕУ, и даље СБ УН остаје веома важан формат за креаторе косовске независности.
Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције
Сви коментари
Прикажи нове коментаре (0)
као одговор на(Прикажи коментарСакриј коментар)