Слушајте Sputnik
    Сукоб шпанске полиције са демонстрнтима у Барселони

    ЕУ се обрушила на руску полицију, а затвара очи пред бруталношћу у Каталонији

    © AFP 2018 / LLUIS GENE
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    5557

    Европска унија је издала саопштење у којем се осуђује „насиље“ полиције у Русији током неодобрених окупљања опозиције широм земље. Подсетимо, Брисел је пре седам месеци заузео другачији став када је у Каталонији полиција брутално угушила мирне протесте.

    „Привођење више од хиљаду демонстраната и насиље које су против њих употребили руски органи угрозило је фундаментална права слободе изражавања и окупљања у Руској Федерацији“, стоји у саопштењу издатом у суботу у време када су последњи демонстранти напуштали места где су претходно протестовали.

    Поменувши да „неке од демонстрација у руским градовима нису претходно одобриле градске власти“, ЕУ ипак осуђује „полицијско насиље и масовна хапшења“.

    ​Након што прочита овакве оштре изјаве, човек би могао да замисли да су демонстранти у Русији завршили са поломљеним носевима, у крви, обневидели од сузавца. Па ипак, оно што су камере забележиле, показује да су приведенима руке биле везане иза леђа и да су били смештани у полицијска возила, као и да су кордони припадника органа реда потискивали окупљене, а на неколико фотографија се виде полицајци који трче са подигнутим палицама. На друштвеним мрежама се врти и неколико фотографија мањих окршаја између демонстраната и њихових опонената. До сада је било званично пријављено свега три случаја о задобијању лакших повреда, односно модрица.

    ​А сада се вратимо на први октобар претходне године — на дан када је био одржан референдум о независности Каталоније, а потом и мирне демонстрације. Фотографије направљене тог дана показују да је полиција тукла ненаоружане демонстранте палицама и да је користила гумене метке.

    Преко 800 људи је било повређено, а неки су задобили тешке озледе током сукоба са полицијом. Групе и организације које се баве заштитом људских права, укључујући и „Хјуман рајтс воч“ и „Амнести интернешнел“ осудиле су бруталност полиције.

    Али, тада ЕУ није била ни толико критички настројена, а ни тако брза да осуди реакцију полиције. Изјава из Брисела је стигла тек неких 24 сата након што су се по друштвеним мрежама ови догађаји већ увелико коментарисали. Прва четири пасуса, прилично сувог текста, више су се односила на „незаконитост“ референдума, а полицијско насиље у овој изјави уопште није поменуто.

    Тек у последњем пасусу, ЕУ у својој изјави кратко помиње да „насиље никада не може бити инструмент у политици“, а Брисел верује да је премијер Рахој „успео да отежа овај процес“.

    ​Под „отежавањем посла“ Брисел подразумева оно што медији називају „широком применом сурових мера на гласању о независности Каталоније“. Људи са крвавим завојима и повезима, повредама главе, поломљеним прстима и проблемима са очима због употребе сузавца — ово су биле типичне сцене из Каталоније у том тренутку.

    Данима након неумерене примене силе, први потпредседник Европске комисије Франс Тимерманс рекао је да је „обавеза сваке владе да подржи владавину права“.

    „То понекад подразумева пропорционалну употребу силе“, додао је.

    Генерално узевши, ЕУ сматра да су догађаји у Каталонији „унутрашња ствар“ државе-чланице Шпаније. Међутим, протести у Русији, у земљи која није чланица ЕУ и која је чак неких 1800 км удаљена од Брисела, изгледа да су много важнији за ЕУ.

    Мат Карти, посланик Европског парламента из Ирске, сматра да је одговор из Брисела поводом Каталоније „патетичан“.

    „Да се ово догодило на Блиском истоку или у Јужној Америци или у некој новој држави-чланици ЕУ, већ би челници свих ЕУ држава-чланица једва чекали да осуде овај догађај и то уз употребу најоштрије реторике“, истакао је Карти у изјави за РТ.

    Креирање вести за међународне медије?

    Наваљни, којем је забрањено да учествује на председничким изборима у марту ове године, због условне пресуде, позвао је Русе на протесте широм земље два дана пред инаугурацију Владимира Путина, која је била одржана 7.маја.

    Протести у Москви
    © Sputnik / Евгений Одиноков

    „Није изненађење да је Нављни позвао своје присталице да демонстрирају. Они би то аутоматски урадили сваки пут када имају прилику“, каже аналитичар Мартин Мек Коли у изјави за РТ.

    Московске власти су понудиле неколико локација за одржавање протеста, али је опозиција све до једне одбила, чак и Булевар Захарова у центру града, где су се већ неколико пута одржавали масовни протести, укључујући и оне који су били организовани поводом забране месинџера Телеграм. Пошто није дошло до договора са властима, полиција је имала пуно право да удаљи демонстранте са места где су се окупили.

    „Технички гледано, демонстранти су протестовали на месту где то нису смели да раде и свако ко се ту нашао, могао је бити ухапшен“, објашњава Мек Коли.

    Наваљни, којег у мејнстрим медијима често називају и „Путиновим критичарем“ или чак „непобедивим политичким противником Путина“, позвао је своје присталице да се ипак скупе на Тверској улици у Москви, правдајући то „Уставним правом“ окупљања било када и било где. Градске власти су упозориле демонстранте да није легално окупљање на месту где они то желе да учине.

    Мек Коли верује да је окупљање демонстраната упркос упозорењу био начин да се „за потребе међународних медија направи вест“.

    „Да је полиција употребила силу, то би било снимљено и одмах би цео свет то видео. Из перспективе Наваљног, то би био сјајан успех“, додао је Мек Коли.

    Тагови:
    бруталност, полиција, Алексеј Наваљни, Каталонија, Шпанија, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога