Слушајте Sputnik
    Борис Малагурски

    Малагурски: Ријалити ће нас сахранити (видео)

    © Sputnik /
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Борис Малагурски
    4931

    Ријалити сахрана.

    „Није ми искрено до овог интервјуа и до овог свега, не знам, немам неке речи, искрено, шта бих тачно, како бих се описала, у шоку сам већ четири дана, агонија ми је била велика што толико дуго траје да дође до сахране, једноставно само чекам да се ово заврши, да дођем себи и то је то.“

    А коме уопште и може да буде до интервјуа на сахрани оца? Наиме, недавно је једној учесници ријалити програма „Задруга“ преминуо отац, а телевизија са националном фреквенцијом је емитовала целу сахрану уживо. И то, нажалост, није први пут да се преносе сахране чланова породице учесника ријалитија. Сахрана брата такозваног Змаја од Шипова, учесника „Парова“, такође је био важан догађај за једну другу телевизију са националном фреквенцијом. После се исти тај учесник обраћао мртвом брату уживо у ријалитију.

    „Покој ти души, мој драги брате Рајко, али ниједна животиња не ради оно што си ти драги брате радио.“

    Да, дотле смо дошли као друштво у Србији. Следеће су вероватно силовања уживо, оружане пљачке уживо, убиства уживо, скрнављење лешева уживо, шта год болестан ум може да смисли, јер — хеј, рејтинг је рејтинг. Али како су уопште почели ријалити програми у Србији? Да ли су одувек били легло неморала, стида и срама као данас?

    „Даме и господо, добродошли у прву емисију првог правог српског ријалити шоу програма „Може бити само један".

    Чекај, а где су голе проститутке? И нећу да користим термин „старлете“, јер кад имате учеснице у ријалитију попут тзв. Маце Дискреције, чије слике можете да нађете на сајтовима за пословну пратњу уз коментар „Секс 1 сат 500 евра, ноћ 2.000 евра, без кондома све, 0655041894“, ствари треба назвати правим именом. А први ријалити, „Може бити само један“, емитован је на телевизији БК, али не уживо и заправо је био дрил у бази Жандармерије. Само најјачи и најспособнији учесници су успели да издрже до самог краја. Гледаоци тада нису могли ни да чују псовке, ни да гледају сцене секса, већ је све било искључиво по војничкој дисциплини.

    „Данас тек предстоји велики напор, пре поласка хоћу да знам да ли неко жели да одустане, да не може да издржи, нека се јави ко не може да издржи.“

    Ево ја не могу. Ко ће, бре, да носи толики ранац. А други, још популарнији ријалити, био је „Велики брат“. Суштина тог ријалитија?

    „Финалисти, уживо сте у програму, пазите на свој речник и на понашање.“

    Пазите на свој речник и на понашање? Је л‘ можете да верујете да је то било пре само нешто више од десет година?

    „Победник првог серијала српско-црногорског „Великог брата“ — Иван.

    Да, тадашњи победник је био пијаниста Иван Љуба, који се није свађао, није викао, није псовао. И како је већи део српског народа дошао дотле да уместо часних и поштених људи који не псују и не урлају, гледа ове:

    Знате на које сцене мислим, нећу их ја рекламирати и пуштати. Немојте их више пуштати ни ви. Уосталом, шунд је законом забрањен, тачније чланом 68. Закона о електронским медијима. То значи да свако емитовање ових ријалитија је директно кршење закона. Морамо да се изборимо за спровођење закона и за укидање морбидних ријалитија пре него што они нас сахране.

    Тагови:
    Ријалити програми, Борис Малагурски, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога