Слушајте Sputnik
    Себастијан Курц и Владимир Путин

    Спремају ли Аустрија и Италија велики заокрет према Русији

    © Sputnik / Алексей Дружинин
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Бранкица Ристић
    21000

    Аустријски вицеканцелар Хајнц Кристијан Штрахе позвао је на окончање санкција Москви. Да ли ће ту политику следити и нова Влада у Италији која је у свом програму навела укидање тих санкција Русији као једну од тачака свог програма?

    Због санкција које су уведене Русији, а које је под притиском Вашингтона прихватио и Брисел, џепови држава ЕУ све су празнији. Да би томе требало да се стане на пут објаснио је аустријски вицеканцелар Хајнц Кристијан Штрахе, који оцењује „да је време да се окончају санкције Русији“. Било би пожељно, нагласио је он у изјави бечком дневнику „Естерајх“, да ЕУ промени став према Русији, јер су санкције пре свега нанеле штету аустријској привреди.

    „Крајње је време да санкције буду окончане и полицијски и економски односи са Москвом нормализују“, нагласио је он.

    Подсећања ради, Русија је од 2014. кад су санкције уведене, изгубила 25, а Европа 100 милијарди евра и то је рачуница само за две године, тачније до 2016.

    Ово није први пут да се Европа буни, а наш саговорник, политиколог Александар Павић каже да су у последњих шест месеци такве изјаве све гласније унутар разних политичких снага у ЕУ.

    „Међутим, оваква изјава вероватно је први пут стигла са највишег места из једне европске државе када је реч о укидању санкција Русији. Ово врло добро може да се надовеже и на оно о чему су причале странке које су управо формирале Владу у Италији, јер је један од стубова њиховог програма био да се укину санкције Русији. Уколико нова Влада у Италији остане доследна свом плану, то може врло лако да има један комплементаран ефекат, јер ЕУ су ове санкције и те како коштале, а за заузврат су добили повећан анимозитет на европском континенту и поновну милитаризацију која прети да надмаши ону која је постојала за време Хладног рата.“

    „И то је једино што је Европа добила — нестабилност и велике економске губитке“, објашњава наш саговорник.

    Немачка и Аустрија су се прве побуниле због покушаја САД да утиче на снабдевање Европе енергијом из Русије, уз помоћ једнострано усвојених мера.

    Аустријске политичаре највише забрињава судбина полудржавног нафтног предузећа ОМВ, које сарађује са руским „Гаспромом“ у оквиру пројекта „Северни ток 2“.

    Кроз неколико година, преко тог новог гасовода у ЕУ ће се пребацивати велике количине руског гаса, а Американцима то, наравно, не одговара. Још у време бившег америчког председника Барака Обаме Вашингтон је покушавао да осујети тај пројекат како би повећао продају природног течног гаса у Европу, наводи се у листу „Пресе“.

    Међутим, нове санкције које су тада уведене Русији нису се тицале само „Северног тока 2“, већ и заједничких пројеката „Шела“ и „Гаспрома“ у Балтичком мору, као и техничког одржавања гасовода „Плави ток“ између Русије и Турске, чији је сувласник италијански „Ени“, истиче тај лист.

    Штрахе је упозорио да се Русија санкцијама тера у загрљај Кини. Трговачки и санкцијски ратови, који су у тренду, користе се искључиво као средство непоштене конкуренције ради истискивања ривала с тржишта, навео је он.

    Тагови:
    Северни ток 2, Гаспром, ЕУ, Хајнц Кристијан Штрахе, Русија, Аустрија, Италија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога