Слушајте Sputnik
    Учешће Русије у Г8

    Немачка левица: Вратити Русију у Г8; Русија: Хвала, не треба

    © Collage: La Voix de la Russie
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Оливера Икодиновић
    3990

    Сара Вагенкнехт је позвала да се Русија врати у Г8 као противтежа Сједињеним Америчким Државама. Међутим, коментаришући такву иницијативу руски политиколози постављају питање да ли је Русији уопште потребан повратак у Групу осам водећих индустријских земаља света.

    Лидерка немачке Левице је изјавила да је Русију неопходно вратити у састав Г8. Како је рекла, тај корак је неопходан како би се створила противтежа утицају САД у клубу водећих држава на свету.

    Она је констатовала да је искључивање Русије из Г8 довело до проблема и да САД сада воде политику коју осталих шест земаља не жели да спроводи.

    Руски политиколози позиве да се Русија врати у „осморку“ повезују са тим што САД у последње време воде веома непријатељску политику према Берлину. Они подсећају да су Американци казнили немачки концерн „Фолксваген“ и неколико великих немачких банака и изражавају сумњу да је ту реч о чисто комерцијалним, трговинско-финансијским односима. Таква политика, према мишљењу руских експерата, говори о жељи Вашингтона да потчини Берлин.

    После челика и алуминијума, и аутомобили из ЕУ и Немачке извезени у САД могли би да потпадну под нове одредбе Вашингтона о царинама на те производе.

    Доналд Трамп је Министарству трговине САД наложио да провери да ли увоз аутомобила угрожава националну безбедност САД. Ако угрожава, на европске и немачке аутомобиле би могла бити уведена царина од 25 одсто. Истом аргументацијом је Трамп образложио и царине на увоз челика и алуминијума. Ако до тога дође то ће за Немце бити јак ударац, јер је америчко тржиште најатрактивније за немачку аутомобилску индустрију.

    С друге стране, Американцима се не свиђа сарадња Немачке са Русијом у енергетском сектору и захтевају да се заустави пројекат „Северни ток 2“, који предвиђа изградњу два крака гасовода, од обале Русије, преко Балтичког мора, до Немачке. Због става Американаца Берлин је присиљен да у том погледу „маневрише“ и „балансира“.

    Политиколози сумњају да би повратак Русије у формат Г8 довео до озбиљне промене америчке политике према Немачкој, а с друге стране се питају и да ли би тај повратак био у интересу Москве.

    Они сматрају да би се пажња Вашингтона делимично пребацила на Москву, али да би притисак на Берлин, свеједно, остао.

    „С једне стране, то Русији није потребно, зато што је Русија последњих година показала да је њој добро када се држи свог правца. С друге стране, ако би се Русија вратила у састав ’осморке‘ можда би могла да избегне многе тешке тренутке у међународним пословима, који би морали да се решавају. Међутим, треба узети у обзир и чињеницу да расте утицај других земаља, као што су Кина и Индија, које нису у саставу ’осморке‘, а са којим Русија одржава веома добре односе. Због тога, то питање тражи да му се приступи пажљиво и промишљено. Али сама чињеница да немачка опозиција поставља то питање говори о томе да земље ’седморке‘ осећају недостатак Русије“, рекао је за Спутњик политиколог Владимир Оленченко.

    Неки експерти указују и на то да став немачке Левице никако не утиче на политику Немачке, а с друге стране истичу да Русији никаква „осморка“ и није потребна, јер Г8 већ „фактички и не постоји“. То је, како кажу, формат који је одржавао политичку реалност крајем 20. и почетком 21. века, а од тада се све променило и ником није интересантно, а пре свега Русији.

    Подсетимо, формат Г8 је престао да постоји 2014. године, након што је Крим поново постао део Руске Федерације. Тада су лидери светских држава (САД, Немачке, Француске, Италије, Јапана, Велике Британије и Канаде) одбили да учествују на самиту Г8, који је требало да буде одржан у руском летовалишту Сочију. Уместо тога, самит Г7 је одржан у Бриселу, без учешћа Русије.

    Основни циљ те групе је размена мишљења између држава-чланица и усаглашавање махом спољнополитичких и економских питања, али њихове одлуке немају обавезујући карактер.

    Немачки политичари су више пута говорили о потреби за обнављањем пуних контаката са Русијом. Тако је крајем маја потпредседник Бундестага, члан Социјалдемократске партије Немачке Томас Оперман изјавио да само партнерски односи са Москвом могу постати предуслов за решавање целог низа важних питања. Сама Вагенкнехтова је још 2016. године одлуку о суспендовању Русије из „велике осморке“ назвала грешком.

    Тагови:
    Г8, Сара Вагенкнехт, Русија, Немачка
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога