Слушајте Sputnik
    Подизање црногорске заставе у седишту НАТО-а

    А неки су сумњали: Како је НАТО „усрећио“ Црну Гору за само годину дана

    © AFP 2018 / Savo PRELEVIC /
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Небојша Поповић
    9828

    На данашњи дан пре годину дана Црна Гора је формално постала пуноправна чланица НАТО-а.

    И док власт поручује да се ради о „једном од највећих цивилизацијских искорака које је Црна Гора направила у својој дугогодишњој историји“, аналитичари сматрају да се у земљи ништа набоље није промијенило, а нарочито не у погледу обећања о бенефитима које ће тој држави донијети чланство у Алијанси.

    Иако се током кампање увлачења Црне Горе у НАТО, од стране заговорника те идеје говорило да ће чланство у Алијанси само по себи донијети држави веће грађанске и медијске слободе, владавину права и повећање страних инвестиција, чини се да се ефекти тих побољшања не осјећају. Бар после годину дана.

    Новинар ДАН-а Марко Вешовић оцјењује да се „у формалном смислу може рећи да црногорско приступање НАТО-у није донијело ништа у погледу јачања демократије, боље контроле власти, или повећања животног стандарда грађана“, док су многи „сагласни да се у Црној Гори данас не живи ништа боље него чак можда и лошије него што је то био случај прије годину дана“.

    „Првих годину дана након уласка у НАТО Црна Гора дочекује са већим дефицитом грађанских и политичких слобода него што је то било у претходном периоду. Ђукановић је учврстио власт и режим је у политичком и сваком другом смислу све јачи, док се опозиција гуши, независни медији су све чешће мете напада. Напади на новинаре нису престали, а изборни процеси су нерегуларнији у односу на период прије чланства у НАТО-у“, каже Вешовић за Спутњик. 

    Он додаје да „апсолутно нема ништа посебно чему би се грађани могли радовати“, а врхунац је то што се и неке традиционалне државне ингеренције као што је контрола ваздушног простора црногорског неба сада препуштају страним државама.

    „То се све пакује у неку форму савезништва, али то не мијења чињеницу да сада стране државе ’брину‘ о црногорској безбједности што никада није могао бити манир неке озбиљне црногорске политике, а сигурно није ни печат на независност Црне Горе“, додаје тај новинар.

    Политички аналитичар Драган Росандић за Спутњик каже да се „нажалост обистинило оно на шта су многи упозоравали — да улазак у НАТО Црној Гори не доноси ништа“.

    „Нарочито током кампање за улазак у НАТО могли смо чути и од неких опозиционих првака да ће Западни војни савез донијети демократске стандарде. Заборавља се да су НАТО стандарди одређена врста наоружања, пушка М-16, одређени авиони, итд… Јасно је да нису у питању никакви демократски стандарди, али ми, нажалост, имамо и такву опозицију која служи као икебана режиму већ пуних 30 година, па се поставља питање ко заправо ту за кога ради“, каже Росандић.

    Како додаје тај аналитичар, сама чињеница да је Црна Гора малтене на силу угурана у НАТО довољно говори о демократичности Алијансе.

    „То што постоје људи који се и даље пецају на ту причу о демократији је један други проблем, али у НАТО-у се зна ко је газда, а то су Американци и Британци, док су сви остали слуге и потрошна роба, односно пјешадија која се жртвује за туђе интересе“, подвлачи Росандић.

    Уредник портала ИН4С Гојко Раичевић сагласан је да улазак Црне Горе у НАТО није донио бенефите тој земљи.

    „Осим што је Црна Гора изгубила последњу наду да ће задржати макар мало националног достојанства, година проведена у НАТО ’кавезу‘ очекивано није донијела бољитак. Показало се да је све било једна велика илузија и превара. Нема ништа ни од демократизације, ни од владавине права, ни од страних директних инвестиција… Дакле, сва обећања по уласку у НАТО су пала у воду, тако да се ради о наставку преваре народа Црне Горе“, каже он за Спутњик.

    Према Раичевићу, суштинско питање је зашто се питање бољитка након уласка Црне Горе у НАТО уопште и помиње.

    У прилог томе, он истиче да демократија у Црној Гори „ни након годину дана чланства није предмет интересовања НАТО-а, већ је у питању само пуко спровођење стратешких циљева Алијансе.

    Саговорници Спутњика сагласни су да су погријешили сви они, а превасходно неки опозициони политичари, који су се надали да ће само чланство у НАТО-у донијети неке озбиљне политичке промјене у Црној Гори.

    „Предсједник ДПС-а и однедавно предсједник државе није изгубио наклоност западних ментора и моћника, као што се то потенцирало да ће се десити након чланства у НАТО-у, већ су и те приче само покушај да се сакрије одговорност оних који су на челу опозиционих странака“, напомиње Вешовић.

    Он закључује да се након приступања земље Сјеверноатлантској алијанси о некој самосталној и аутономној државној политици више дефинитивно не може говорити.

    „Црна Гора није независна држава, већ итекако зависна држава о чијој безбједности брину стране земље и савези, док и њену економску одрживост потхрањују ’повољни‘ кредити које обезбјеђују западне државе“, јасан је наш саговорник.

    Тагови:
    годишњица, НАТО, Црна Гора
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога