Слушајте Sputnik
    Турски ток

    Европа ће морати да се избори за себе против америчке ујдурме

    © Фото: gazprom.ru
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Катарина Јорданов
    1380

    Прва цев „Турског тока“ је стигла до Турске и сада је актуелно питање да ли ће друга цев гасовода ићи преко Бугарске и да ли ће Србија добити гасовод који ће за њу значити безбедност.

    Србији је битно да Русија одлучи да ће гасовод ићи преко Бугарске и то је једини начин да Турски ток“ иде преко наше територије, а то је важно не само због енергетске безбедности Србије, већ зато што је то један велики геополитички и геостратешки пројекат који значи и политичку стабилност, истакла је гошћа емисије „Енергија Спутњика“ Љубинка Милинчић.

    Одличан познавалац кретања у сектору енергетике, са којом је о изградњи гасовода „Турски ток“ разговарала Јелица Путниковић, каже да је прилично сумњичава према свему што долази од Бугарске, пре свега зато што је Бугарска у два наврата зауставила изградњу „Јужног тока“. Ипак је уверена да ћемо ми сигурно добити гас.

    Иако су Бугари преко ноћи одустали од практично потписаног споразума под притиском Европе, Милинчићева мисли да Русија овог пута неће бити наивна и веровати јој на реч.

    „Русија је тада изгубила, како је недавно рекао Путин, 800 милиона долара. Бугарска је одједном схватила да јој ’Јужни ток‘ веома треба, независно од тога како ће се звати и сад тражи помоћ од Русије да то изгради. Русија је спремна да гради све могуће гасоводе, јер то њој иде у корист. Међутим, да би изградила гасовод преко Бугарске она захтева гаранције или државе Бугарске или Европе. У овом тренутку мислим да Бугарска није спремна то да достави, па ћемо видети. Уколико се гасовод буде градио, овога пута неће бити о трошку Русије“, сматра Милинчићева.

    Сједињене Америчке Државе, иако свесне да њихов гас из шкриљаца мора да буде скупљи од руског, упорно врше притисак на Европу да се одрекне руског гаса.

    „Читава та прича, са тим разним токовима је америчка ујдурма. Вашингтон упорно врши притисак на Европу да се одрекне руског гаса. Омогућава изградњу свих других гасовода, за које не треба поштовање Трећег енергетског пакета, може све што хоћете. Само не може руски гас“, сликовито је објаснила.

    Куда ће ићи траса „Турског тога“ према Европи је ствар сукоба интереса, а много тога зависи од САД, каже Љубинка Милинчић.

    „Који год се ток буде градио, Бугарска ће добити гас. Могуће да Европа буде наклоњенија Бугарској него Турској, јер у овом тренутку односи између Европе и Турске нису баш најбољи. Не знам како ће то завршити, пошто се опет појављује Америка, а односи Европе са Америком нису баш идеални. Не верујем да у било каквом трговинском смислу Европа може да победи Америку, која је сувише уложила у Европу последњих 70 година. Ако би Европа гледала само своје интересе, сви ти токови би били саграђени како је и планирано“, тврди она.

    Америка зна да је Европу довела у ситуацију да трпи огромне губитке због несарадње са Русијом и повремено јој попусти. Ангела Меркел је, подсећа саговорница „Енергије Спутњика“, у предизборној кампањи говорила једно, друго говори сада, а урадиће оно што буде морала. То се види и по томе што је инсистирала да се Украјини испоручују одређене количине гаса. Љубинка Милинчић је уверена да ће Русија потписати да неке количине гаса иду кроз украјински гасовод, али и додаје да је то за Украјину нерентабилно.

    „Лако је Русији да одржи обећање да задржи одређене количине гаса који ће ићи кроз Украјини, али то ће за Украјину бити крајње нерентабилно. Украјина ће морати да напуни тај гасовод гасом, а то неће моћи да уради. Тај гасовод је застарео и он је нерентабилан на количини коју једино може да добије. Када је Украјина почела да прави проблеме са гасом Русији, људи који су то радили нису схватали шта су заправо себи урадили“, објаснила је Милинчићева.

    Она истиче да и Европа и Америка знају да и Бугарска мора да има свој интерес. Није немогуће да Бугарска добије нешто из читавих ових преговора, али, како наводи, под условима које Русија буде диктирала.

    То што су Русија и „Гаспром“ са Бугарском, Србијом, Мађарском и Аустријом потписали споразуме о томе да се ради на побољшању гасне инфраструктуре у тим земљама јесте друго име за изградњу гасовода, прецизира Милинчићева. С друге стране, Брисел је обећао Србији неких педесет милиона евра како би финансирала гасну конекцију Ниш-Димитровград, подсећа она, оценивши да ситуација није најјаснија, с обзиром да Бугарска нема гасовод, а самим тим ни гас који би нам стизао одатле.

    „Свака земља сада полази од тога да мора да брани своје интересе, односно да осигура енергетску безбедност. Европа не може без гаса, а једини гас који ми можемо да добијемо је руски гас и за то морамо да се боримо“, истиче Милинчићева уз опаску да на лицемерје Европе не треба трошити речи.

    Она подсећа да је азербејџански гасовод „Танап“ који стиже до Турске капацитета 16 милијарди кубних метара гаса, што је једна цев „Турског тока“. За гасовод који би водио гас до Италије још нису завршеним преговори у вези са финансирањем, стога је на економском форуму у Санкт Петербургу било речи о томе да Италија у Бриселу инсистира да јој се обезбеди да добија јефтин руски гас.

    „Уместо да се европске земље договоре и направе један систем који би снабдевао све европске земље, сада свака земља хоће да гради свој гасовод. Азербејџанског гаса нема довољно да снабде Европу ни када би капацитет био дуплиран. Опет остаје прича о руском гасу. Надам да ће Европа, која полако диже главу, ако већ не може да победи Америку у свим тим надметањима, морати да се избори за своје интересе“, сматра Милинчићева.

    Она је оптимиста у вези са преговорима Владе Србије са „Гаспромом“ и припремама за евентуално прикључење пројекту „Турски ток“. Оптимизам повећава и договор са „Гаспромом“ и Русијом да Србија има право на реекспорт руског гаса.

    „Ми знамо да Азербејџан нема довољно гаса. Србија је била шокирана и помало разочарана када је заустављен ’Јужни ток‘. Осећала се изневереном јер је од тога очекивала не само енергетску стабилност, него једну прилично пристојну зараду. Није чудно што смо се сад ухватили за то као за једно решење, јер је врло слична маршрута. Бугари нам узимају део колача, али без обзира на то, имали бисмо више користи. Кад будемо имали велико складиште у Банатском двору, ми ћемо бити не оном хабу на којем је требало да будемо са ’Јужним током‘, али нешто ћемо ипак зарадити што је јако добро“, сматра Милинчићева.

    Она каже да, упркос санкцијама и свему што се дешава, руски гас стиже до потрошача и без „Јужног тока“ и без „Бугарског тока“ постојећим гасоводима, а разлог је то што привреда сагледава и зна да, ако хоће да се развија, мора да има енергетски извор.

    Милинчићева је сигурна да ће се једног дана сигурно градити трећа и четврта цев „Турског тока“, што би значило враћање на капацитет који је био предвиђен за „Јужни ток“.

    „Сигурна сам да би могле да се граде и то ће се једног дана и догодити. Питање је само када и питање је колико ће брзо да напредује европска привреда. Оног момента када се нађе у ситуацији да нема излаза кад буде морала да плаћа дупло скупљи гас из Америке, Европа ће то морати да уради“, уверена је Милинчићева.

    Тагови:
    гасовод, нафта, Турски ток
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога