Слушајте Sputnik
    Човек се моли у џамији - илустрацијаКрсташки рат

    Хоће ли 60 имама гурнути Европу у крсташки рат

    CC0 / PixabayCC0
    1 / 2
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Владимир Судар
    0 382

    Сукоб који већ неколико месеци тиња између Аустрије и Турске кулминирао је изјавом турског председника Реџепа Тајипа Ердогана, да је Аустрија одлуком да протера 60 имама из земље, довела свет на „праг рата између крста и полумесеца“.

    Турски председник Реџеп Тајип Ердоган најавио је да Анкара неће седети скрштених руку на одлуку Аустрије да протера 60 имама из земље. Није, међутим, скрштених руку седео ни аустријски вицеканцелар Хајнц Кристијан Штрахе одговоривши му да је одлука о протеривању имама и затварању џамија само почетак.

    Историчар Немања Старовић сматра да све оштрије изјаве између Аустрије и Турске показују да је реч о „повишеном емотивном набоју са обе стране“. С једне стране, Ердоган се налази пред „судбински важним изборима“ и оштрину његове изјаве требало би посматрати кроз фокус једне „узавреле политичке кампање“.

    С друге стране, оштар став Беча може се тумачити саставом коалиционе владе, где је Себастијан Курц, као лидер Народне партије, добио већинску подршку бирача са прилично оштрим и ригидним ставом према мигрантима. Други коалициони партнер — Штрахеова Слободарска партија, од свог оснивања не крије радикалан став према, готово свим, мањинским заједницама, превасходно Турској.

    „Дакле, разлога за повишени емотивни набој има са обе стране. Међутим, кад загребемо у саму суштину овог случаја, видимо да ствари ипак нису толико јасне. Реч је о одлуци аустријских власти да практично затвори седам џамија због тога што проповедају, како они то кажу, радикалну верзију политичког ислама и не делују у складу са смерницама које је државна администрација прописала“, каже за Старовић за Спутњик.

    Аустријски канцелар Себастијан Курц
    © Sputnik / Алексей Дружинин

    Чудно у свему томе је оно што је, како додаје, свима нама добро познато — да најрадикалнији облик исламског учења проповедају оне џамије које се финансирају из Саудијске Арабије, док џамије о којима је сада реч, делују у оквиру турског директората за верске послове а тај систем није у светској јавности препознат по некој радикалној верзији ислама.

    Саговорник Спутњика је уверен да у целој тој причи има доста политичке мотивације и са једне и са друге стране и да овај потез Аустрије представља још један корак даље после забране организације предизборних скупова Реџепа Тајипа Ердогана, које смо у скорије време имали и у Немачкој и у Аустрији.

    Према његовим речима, занимљиве су и реакције Ердогана, који поред тих веома повишених тонова у својим изјавама о сукобу крста и полумесеца, позива Берлин да уразуми своје млађе партнере, односно млађу браћу у Аустрији.

    Иако се Србија налази између Турске и Аустрије, а историја нас је научила да су сви њихови сукоби ишли преко наших леђа, Старовић сматра да тренутно немамо разлога за бригу и да нам је најпаметније да останемо по страни.

    Тагови:
    крсташки рат, Хајнц Кристијан Штрахе, Себастијан Курц, Реџеп Тајип Ердоган, Аустрија, Немачка, Србија, Турска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога