Слушајте Sputnik
    Марти Ахтисари и Медлин Олбрајт на састанку 1999. године - архивска фотографија

    Шта би Србији донео „нови Ахтисари“

    © AFP 2018 / HEIKKI SAUKKOMAA / LEHTIKUVA
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Бранкица Ристић
    4529

    Ако се уђе у нови формат преговора с новом екипом људи, није немогуће да се питање статуса Косова нађе на преговарачком столу. Искуство говори да су специјални преговарачи Србији наметали решења која нису била праведна.

    Министар спољних послова Србије Ивица Дачић изјавио је да постоји притисак да се реши питање договора Београда и Приштине. Он је рекао и да „ако неко изађе и каже да то мора да се реши у наредних шест месеци до годину дана, они мисле на то да ми треба да признамо Косово“. Дачић је додао да Србија жели преговоре, али да друга страна увек има моменат када им нешто не одговара.

    Шеф српске дипломатије је изјавио и да постоји незадовољство чланица ЕУ Федериком Могерини, као и да се све више говори да нема времена и да мора неко нови да се појави у преговорима — специјални представник.

    Шта би значило увођење специјалног представника у дијалог Београда и Приштине, неког новог Ахтисарија?

    Према речима нашег саговорника, политиколога са Косова и Метохије Александара Стојановића, ова опција, ако се гледа по досадашњем искуству, Србији не би олакшала ништа, нити донела нешто ново.

    „Оно што нас је искуство научило јесте да су људи који су досад били специјални преговарачи наметали Србији решења која нису била праведна. А да не говоримо о притисцима на Србију са свих страна. Ствари су се сада мало измениле, и ако дође до нове међународне конференције и до нових преговора и Русија мора да се укључи. Ако Европа жели да нађе трајно решење, оно мора да буде праведно за обе стране, и ако се решава албанско национално питање, онда ће морати да се реши и српско“, каже наш саговорник.

    Он верује да Србија у свету стоји тако да није у нужди да по сваку цену потпише било шта, посебно ако у то није укључена и Русија. Такође је свестан и да уколико се, како каже, велике силе договоре да се у преговоре укључи неки специјални представник, ми то нећемо моћи да избегнемо.

    „Очигледно је да се и Албанцима и Европи и осталима жури да дођу до каквог-таквог решења да би се та прича затворила. За разлику од њих, нама је битно да се односи између Срба и Албанаца суштински решавају тако да донесу бољи живот и помирење на терену“, истиче он.

    Стојановић такође износи и тезу да нови формат преговора неки могу да виде и као нову шансу.

    „Део кругова, посебно у Београду који сматрају да је нека врста поделе трајно решење, у неком смислу сигурно да очекују да се може поново отворити питање статуса Косова и да се уђе у неко редефинисање односа. Ако се уђе у ту врсту разговора и формира се нова екипа људи, није немогуће да се питање статуса Косова нађе на преговарачком столу“, наводи наш саговорник.

    Он подсећа да су сви досадашњи преговарачи у косовској кризи били људи који су циљано бирани јер су имали иза себе целу машинерију која је радила за њих. Стојановић сматра да ниједан од њих није изабран случајно већ су бирани јер су познати по томе да решење могу да донесу преко колена.

    Слично је рекао и министар Дачић — да је „Србији доста специјалних представника, да смо их имали разних, као и да су многи добили Нобелове награде за мир, а нама није боље“. „Никакав договор није постигнут“, поручио је министар, подсетивши да су за двадесет година прошли многи специјални, од Марија Ахтисарија, Ричарда Холбрука, Медлин Олбрајт и других.

    Тагови:
    преговори о Космету, ЕУ, Марти Ахтисари, Медлин Олбрајт, Ричард Холбрук, Федерика Могерини, Ивица Дачић, Косово и Метохија, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога