Слушајте Sputnik
    Златно грумење

    Откривено да Балкан лежи на великом благу — ко ће имати корист?

    © Sputnik / Alexander Liskin
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    9792

    Некад Саси, данас Британци, Канађани...У Србији тренутно 25 великих компанија обавља геолошка истраживања. У питању су велике компаније са страним капиталом регистроване у Србији од којих су неке међу највећима у свету у тој области. И то је одлична прича за Србију која никога не треба да плаши.

    Да је Балкан златна кока чуло се ових дана до Аустралије. Акције компаније „Адријатик металс“, која има концесију за истраживање и експлоатацију минерала и руда код Вареша у Босни и Херцеговини, протеклих дана су удвостручене, чим је објављена вест да је пронађено налазиште злата, сребра и базних метала.

    Како је саопштено, тона ископаног материјала садржи 4,6 грама злата, пола килограма сребра, 7,7 одсто олова, 10,8 одсто цинка, 46 одсто барита и 0,9 одсто бакра. То, у практичном смислу, значи да је британска компанија „Адриатик металс“ управо пронашла огромно богатство и то врло близу површине земље.

    Пoчетком јуна компанија „Ракита експлорејшн“, која послује у оквиру канадског „Невсуна“, започела је истражне рударске радове на изградњи нископа код Бора, који претходе отварању рудника. Радови се изводе у оквиру геолошких истраживања залиха бакра и злата у хидротермалном систему „Чукару пеки“ код Бора. За изградњу нископа и рудника од 2018. до 2022. године „Невсун“ планира инвестицију од 590 милиона долара.

    Након отварања рудника, током фазе експлоатације од краја 2022. до 2038. године, очекује се да ће капитална инвестиција „Невсуна“ бити додатних 457 милиона долара. Та инвестиција би у Србији требало да упосли више од 1000 радника.

    Генерални директор „Невсуна“ Питер Кукиелски рекао је да је почетак радова прекретница, а да је пројекат „Чукару пеки“ један од развијенијих у свету.

    У Србији тренутно 25 великих компанија обавља геолошка истраживања. У питању су велике компаније са страним капиталом регистроване у Србији, од којих су неке међу највећима у свету у тој области. Такав је и британски „Рио тинто“ који истражује резерве изузетно ретког и вредног минерала јадарита код Лознице, који се сматра јединственим у свету.

    Рударске активности у нашој земљи се обављају на око 250 експлоатационих поља, а истраживања се обављају на више од 100 поља.

    Чињеница да су на том послу ангажоване стране фирме, по речима саговорника Спутњика, није никакав разлог за бригу.

    „Свуда у свету, осим у неколико земљама, то раде те велике компаније које се баве рударским активностима, као што су ’Рио тинто‘, ’Фрипорт Мекморан‘, ’Коделко‘… и то није никаква распродаја државног блага, јер тај посао није ствар државе“, каже професор на Рударско-геолошком факултету Војин Чокорило.

    Он указује да је реч о послу који захтева велике инвестиције, а сâм процес од истражних радова до отварања рудника траје од 15 до 20 година.

    А на простору Балкана и Карпата, очигледно, итекако има шта да се истражује. Не само Србија, него и Румунија, Бугарска, Македонија имају велики потенцијал, додаје саговорник Спутњика.

    Истраживања светских компанија су, како каже, апсолутно добра прича за Србију. Он напомиње да је рудна рента законом дефинисана, да држава обезбеђује адекватан проценат од свих тих активности на име ренте. Потпуно је коректно да се истражна права дају фирмама које аплицирају на тим тендерима које држава расписује и мислим да ту нема ништа лоше, истиче Чокорило.

    Истог је мишљења и некадашњи државни секретар за рударство и геолошка истраживања у Министарству енергетике и рударства Златко Драгосављевић.

    „Питање власништва над минералним сировинама је јасно дефинисано Уставом Републике Србије — држава је власник свих минералних сировина“, наглашава он.

    Држава, како је објаснио, има директну корист од накнаде за геолошка истраживања у првој фази, а у другој од накнада за експлоатацију минералних сировина. За експлоатацију руде бакра и племенитих метала, рудна рента износи пет одсто од прихода продате сировине, наводи он, напомињући да се она директно уплаћује у буџет Србије. Од тога, половина остаје у државној каси, а друга половина припада локалној заједници на чијој се територији експлоатише сировина.

    То је оно што држава има као директну корист од експлоатације минералних сировина, при чему су, како напомиње, услови исти без обзира на то да ли експлоатацију обавља компанија с домаћим капиталом, или иностраним.

    Драгосављевић је указао и на индиректну корист од запошљавања људи, плаћања пореза, доприноса, активирања других привредних потенцијала, коопераната…

    Саговорници Спутњика тврде да нема опасности да нам се ресурси измакну. Годишњи обим експлоатације се дефинише на основу студије изводљивости и главног пројекта експлоатације који прецизира количину резерви.

    А у Србији се руда вади још од средине 13. века и доласка немачких рудара Саса, који су на позив Немањића дошли са већ развијеном технологијом рударске производње. Рударство је тако постало основни извор богатства средњовековне Србије.

    После дужег затишја у рударству које је спало на ниске гране и презадужена предузећа, томе се надају и данашњи челници Србије. Према очекивањима премијерке Ане Брнабић и министра рударства Александра Антића, судећи према садашњим активностима, рударство, као једна од базних индустријских грана, могло би да повећа учешће у БДП-у Србије са садашњих 1,5 одсто на пет процената.

    Тагови:
    сребро, злато, Аустралија, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога