Слушајте Sputnik
    Црвено дугме

    Ко ће први? Американци спремни да „часте“ европске савезнике разорнијим атомским бомбама

    CC0 / pixabay
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Сенка Милош, Јована Вукотић
    1264

    Модернизација америчких бомби повод је да их прихвате не само европске земље у којима су традиционално била распоређена нуклеарна средства САД, већ и нове чланице НАТО-а. Пољаци већ желе да се прикључе овом процесу.

    САД намеравају да на предстојећем самиту НАТО-а, који би требало да од 11. до 12. јула буде одржан у Бриселу, предложе да на територији Европе буду размештене модернизоване нуклеарне бомбе, сазнаје Спутњик од неименованог дипломатског извора. Бомбе би требало да буду размештене у војним базама у више европских земаља.

    Није тајна да ниједна нуклеарна сила осим САД нема нуклеарно оружје распоређено по другим земљама, каже за Спутњик члан експертског савета колегијума Војно-индустријског комплекса Русије Виктор Мураховски.

    „Америчке бомбе које су лоциране у Европи, тамо су већ деценијама и има их више од 60. Међутим, није ствар ни у њиховом броју, нити у базама, хангарима у којима се налазе. Није ствар ни у томе у којим државама Европе се налазе, а реч је о Холандији, Немачкој, Италији, па и Турској. Проблем је у томе што САД модернизују постојеће бомбе. Смањују њихову снагу у килотонама у односу на оне које су лоциране у Америци, што значи да постају лакше, али разорније“, објашњава Мураховски.

    Међутим, генерал-мајор у пензији Митар Ковач, председник Евроазијског безбедносног форума, објашњава да је модернизација бомби са војног, али и економског становишта логичан потез. Кључна ствар је у томе што САД настоје да ојачају укупан војни потенцијал у Европи, а тиме и нуклеарни, али то више није никакво изненађење, каже Ковач за Спутњик.

    „Распоређивање тог новог или осавремењеног нуклеарног потенцијала у Европи, нажалост, такође је део стратешког концепта САД у погледу наступа према Истоку. Та линија поделе у Европи као магнет вуче и конвенционална и нуклеарна средства“, каже Ковач. 

    Саговорници Спутњика из Москве и Београда слажу се у констатацији да је модернизација бомби повод да их прихвате не само земље у којима су традиционално била распоређена америчка нуклеарна средства, већ и нове чланице НАТО-а. Мураховски истиче да Пољаци желе да се прикључе овом процесу, а Ковач објашњава зашто.

    „Пољска је једна од земаља које су окренуте првенствено ка Вашингтону, а не ка Бриселу. Њено чланство у НАТО-у јесте у смислу безрезервне подршке интересима Америке у Европи, али и у погледу сукобљавања са Русијом, заправо похода ка Русији. Међу тим новим земљама врло је могуће да буде и Румунија, не би ме изненадило да део тог нуклеарног арсенала, првенствено оперативног, али и тактичког карактера, буде размештен у тој земљи“, каже Митар Ковач. 

    Саговорник Спутњика из Москве додаје да не треба заборавити да и Италија има одређени број авиона са додатном опремом, који су у стању да носе и испаљују нуклеарне пројектиле.

    Ковач истиче да свака држава која улази у овакве аранжмане са Америком превише ризикује. Питање је, каже, да ли би, да се у Пољској распише референдум, он прошао, зато што су људи исувише свесни да инсталација такве врсте наоружања носи ризик, да таква места и такви простори постају директна мета друге сукобљене стране.

    „Власти тих држава једноставно на основу инструкција и воље велике силе долазе у зону ризика доносећи такве одлуке. Верујем да је питање времена када ће јавност, па и у самој Пољској или Румунији, реаговати на такве одлуке власти исказујући незадовољство, јер тиме не добијају безбедност, већ управо улазе у зону претње, ризика и небезбедности“, каже он.

    Нуклеарна бомба B61-12
    © Wikipedia / United States Department of Defense
    Нуклеарна бомба B61-12

    Додаје да ниједна од других поменутих земаља, Румунија или прибалтичке државе, па ни Црна Гора, која је на силу ушла у НАТО, не би издржала проверу воље народа за такву одлуку владе.

    „Нажалост, живимо у време када се власти таквих држава понашају у складу са интересима велике силе, а не у складу са својим националним интересима“, каже Ковач. 

     Америка је модернизовану нуклеарну бомбу први пут тестирала у јуну, а за комплетну модернизацију спремна је да плати 25 милијарди долара. Неименовани дипломатски извор за Спутњик каже да је реч о трансформацији бомби Б61, које се у бројним европским земљама налазе још од почетка шездесетих година прошлог века.

    Модернизоване бомбе носиће ознаку Б61-12 и биће опремљене ГПС системима за навођење. Американци већ увелико раде и на начину употребе овог оружја, каже Мураховски за Спутњик.

    „За употребу ових бомби, за њихово реално коришћење сада се обучава авијација не само Сједињених Америчких Држава, већ и њихових НАТО савезника, држава које иницијално немају нуклеарни арсенал. Конкретно, мислим на пилоте Бундесвера, они имају одређен број авиона који су додатно опремљени, како би могли да користе нуклеарне бомбе“, каже Мураховски.   

    Слично:

    Путин: Русији не прети нуклеарна опасност, безбедност је дугорочно осигурана
    Руска војска показала како прати нуклеарна тестирања у свету (видео)
    Трамп: Северна Кореја више није нуклеарна претња
    Тагови:
    наметање, Б61-12, нуклеарни арсенал, ризик, нуклеарна бомба, модернизација, опасност, проба, референдум, Евроазијски безбедносни форум, НАТО, Виктор Мураховски, Митар Ковач, Русија, Румунија, Холандија, Пољска, Немачка, Италија, САД
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога