Слушајте Sputnik
    Протест пољопривредника испред седишта Европске комисије у Бриселу

    Упозорење: Европски пољопривредници би могли поново да блокирају Брисел

    © AFP 2018 / JOHN THYS
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Оливера Икодиновић
    0 330

    Комитет Европског парламента за пољопривреду позвао је Брисел да продужи мере подршке пољопривредницима који су страдали од руског ембарга на храну, уведеног као одговор на санкције ЕУ. Међутим, проблем је у томе што Европа не може стално да дотира фармере, а таква ситуација би могла да доведе до незадовољства, па чак и нових протеста.

    Европски пољопривредници су тешко погођени руским ембаргом, а штета се мери милијардама евра, док је, с друге стране, Русија успела да превазиђе негативне последице економских санкција.

    У документу Европског парламента, у који је РТ имао увид, пише да би одлука о продужењу мера помоћи погођеним секторима европске привреде требало да буде донета пре израде буџета ЕУ за 2019. или најкасније до јесени.

    Комитет Европског парламента за пољопривреду изразио је „разочарање“ због чињенице да су европски произвођачи од 30. јуна ове године изгубили мере подршке.

    „Имајући у виду тешкоће са којима се суочавају произвођачи у потрази за новим тржиштима, изражавамо забринутост и незадовољство због одлуке Комисије о прекиду пружања мера подршке секторима који су страдали од санкција уведених од стране Русије, што је у суштини кажњавање тих сектора за догађаје који не зависе од њих“, наводи се у извештају.

    Такође, истиче се да је финансирање потребно за подршку новим могућностима и тражење нових тржишта.

    Смањење трошкова за пољопривреду „може имати негативне последице“, што ће угрозити испуњавање циљева „заједничке пољопривредне политике“ ЕУ, сматра Комитет.

    Европски званичници су више пута упозоравали да руски ембарго на храну негативно утиче на економију низа европских земаља.

    Због незадовољства политиком ЕУ, септембра 2015. године скоро пет хиљада фармера је на тракторима стигло у Брисел и блокирало седиште ЕУ.

    Сада се намеће питање да ли би такав сценарио могао да се понови и да ли ће европски политичари због притиска и незадовољства пољопривредника бити принуђени да и даље дотирају пољопривреднике?

    „Са моје тачке гледишта ова прича је вечна. Још педесетих и шездесетих година, док ЕУ није постојала као таква, одређене државе су усаглашавале политику када је реч о пољопривредном сектору, укључујући и субвенције, зато што њихов посао није био рентабилан или су чак радили у минусу. Тако да се без подршке, тј. субвенција ништа не може постићи. А ту постоје и питања незапослености, социјалне стабилности, сигурности хране, итд. Наравно, те руске контрамере нису погодиле јако ЕУ у целини, али је то био озбиљан ударац за одређене земље, као на пример за Пољску. Мислим да ће се оваква ситуација наставити. Кад би Европа заиста била независна од Америке, онда никаквог рата санкцијама не би било. Али сада морају платити цену такве политике“, каже за Спутњик Александар Разувајев, директор руског аналитичког департмента компаније „Аљпари“.

    Аналитичар наводи да су штету од „рата санкцијама“ претрпеле обе стране — и Русија и Европа.

    „Европа је наш главни трговински партнер, а са Америком ми не тргујемо ништа посебно. Говоримо о десетинама милијарди долара штете с обе стране. Јасно је да је економија Европе већа од руске економије. Међутим, наш БДП је, грубо речено, близу 1,5 билиона и ми то можемо да преживимо“, наводи Разувајев.

    Многи фармери у Европи су бесни, јер немају зараду и чак раде у минусу. Међутим, руски аналитичари указују на то да се ту и ствара проблем, јер ЕУ не може стално да даје субвенције пољопривредницима с обзиром да би то било директно кршење правила Светске трговинске организације. То, како наводе, подсећа на „црну рупу“, која све време „усисава“ новац из земаља ЕУ. Стручњаци сматрају да нова подршка пољопривредницима неће решити системски проблем, све док не буде постигнут договор о укидању санкција и контрасанкција, а до тада ће се ти проблеми само нагомилавати и расти.

    Међутим, како истичу експерти, крај „санкционом рату“ се не назире.

    „То је политика. Постоји нека нада у сусрет Путина и Трампа, али, нажалост, сада политика одређује економију и ја мислим да ће та прича још довољно дуго трајати“, сматра Разувајев.

    У октобру прошле године немачки медији су писали о томе да је ЕУ због санкција изгубила 30 милијарди долара, а да је Русија успела да превазиђе потешкоће које су настале у економији и да је чак прешла у стадијум раста.

    Западни медију су признали да је Русија била „рајско тржиште“ на којем је одговорни потрошач био спреман да купује квалитетне стране производе у свим количинама. Међутим, како закључују, санкције су промениле менталитет руских грађана, они су постали критичнији и обазривији. Због тога страним фирмама неће бити тако једноставно да се врате на руско тржиште. Додатна препрека за играче који су напустили државу биће иницијатива руских власти за замену увоза домаћим производима.

    „Пре или касније западни играчи ће се вратити на руско тржиште, али мислим да то неће бити скоро. И, наравно, због замене увоза и девалвације, њихово учешће ће бити много мање него 2013. године, тј. у односу на последњу годину пре санкција. С друге стране, санкције су имале и позитиван утицај на руску економију. Пре свега кад је реч о замени увоза сопственим производима, али и када је реч о сигурности хране. Веровало се да ће новац јако поскупети и да ће то нанети штету реалном сектору економије, али посматрајући како су инфлација и кључна стопа Централне банке смањене, можемо констатовати да се то није догодило. Русија не зависи толико од међународног тржишта капитала“, закључио је Разувајев.

    Подсетимо, 9. јула ступила је на снагу одлука ЕУ о продужењу економских санкција Русији на шест месеци.

    С друге стране, Москва је 2014. увела ембарго на увоз намирница из Европске уније, Северне Америке, Аустралије и многих других земаља, као одговор на западне санкције. Забрањен је увоз говедине, свињетине, пилетине, рибе, сира, млека, воћа и поврћа.

    Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров је својевремено објаснио да је Русија изрекла санкције као контрамеру због тога што европске санкције ограничавају могућност да руске банке добију зајмове за финансирање пољопривреде, што значи да би пољопривредни произвођачи из ЕУ на руском тржишту извлачили корист из услова непоштене конкуренције.

    „Ми смо морали да урадимо све да буде поштено. То је све“, подвукао је Лавров.

    Тагови:
    пољопривредници, протест, санкције, ЕУ, Брисел, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога