Да ли је нова будућност почела на самиту америчког и руског председника, Доналда Трампа и Владимира Путина у Хелсинкију, било је једно од питања о којима се расправљало у емисији „На нишану Лазанског“.
Нова будућност почела је још пре самита у Хелсинкију — на састанку Путина и Трампа ништа се епохално није догодило, каже политиколог Јелена Вукиочић. Тај процес тиче се, каже она, с једне стране опадања западне моћи, а са друге, раста моћи Русије, Кине, Индије и других незападних држава.
„Чини ми се да се читава прича о конфликту између Трампа и онога што називамо америчком ’дубоком државом‘ и уопште о конфликту који постоји у америчком друштву и њиховој политици, мање тиче конкретно Трампове политике и њених разлика у односу на раније администрације. Оно што је суштина читавог тог конфликта и што је суштина Трамповог доласка на власт јесу проблеми који погађају Америку већ дуже време, а ти се проблеми тичу опадања америчке моћи, првенствено економске“, објашњава Вукоичићева.
Од економске кризе од пре десет година америчка економија не може да се опорави, иако је у расту, додаје она, јер Америка не може да одржава онај раст који јој је потребан за економски напредак и одржавање глобалне доминације.
Оптужбе на рачун Трампа биле су очекиване после његове европске турнеје, самита НАТО-а и посете Великој Британији, каже некадашњи дописник листа „Политика“ из Вашингтона Милан Мишић.
Суштина је, према Мишићевом мишљењу, да се у Хелсинкију радило о дијалогу неравноправних — једног прекаљеног државника који је 18 година на власти, и Трампа, који мисли да су сви проблеми лако решиви и да је он тај који може лако да их реши, уздајући се у свој инстинкт и моћ убеђивања.
„Оно што је он урадио су неки табуи од којих Американци зазиру. Између осталог, ми још увек не знамо о чему су њих двојица разговарали пуна два сата, шта му је Трамп обећао, и то је повод за многе спекулације, од којих је најдрастичнија она да је Трамп руски агент-спавач који је сада активиран“, каже Мишић.
Није тајна да је Трамп опчињен Путином и његовим маниром владања, али питање је за Мишића чиме Русија, како каже, држи у шаху америчког председника? Према спекулацијама које круже светским кулоарима, наводи Мишић, ради се о руском новцу који се сливао у Трампове фирме у критичним ситуацијама по његов бизнис.
„Држи, можда, и самом чињеницом ако му је помогао да добије више електора од Хилари Клинтон, која је добила три милиона гласова више. То онда делегитимизује Трампа. Он, као што знамо, од првог момента када се зачела контроверза чији је инаугурациони митинг био већи, његов или Обамин, најжешће реагује када неко покуша да му оспори уверљивост победе“, каже Мишић.
На питање ко је победио у Хелсинкију, Вукоичићева одговара да је Путин можда у благој предности, међутим, она не види око чега се диже толика прашина. „Дубока држава“ би свакако напала Трампа, ма шта да је урадио на самиту. Он није њихов кандидат и не верују му, сматра Вукоичићева.
„У сваком дуелу између њих двојице, мислим да би Путин изашао као победник. Путин је далеко доминантнији и убедљивији као политички лидер у сваком смислу те речи. Трамп води најмоћнију државу на свету, али је нестабилан и врло често звучи неозбиљно“, сматра Вукоичићева.
Према Мишићевом мишљењу, кључна реч када се ради о Трампу је некомпетентност. Суштина Трампове личности састоји се у томе да о већини ствари нема никаква знања, осим бизниса. Амерички председник показује суштинско неразумевање шта су реални светски проблеми и шта су могућа решења, закључује Мишић.
Оно што се зна о два, како Мишић каже, мистериозна сата разговора два светска лидера, јесте да ће се дијалог наставити, по свему судећи у септембру у Вашингтону. Међутим, наглашава он, Америка би требало да престане да инсистира да Русија буде обликована према америчкој мери.
„Русија је специфична земља, данас је демократска. Да ли је то фалична демократија? Вероватно јесте, јер нема савршене демократије. Међутим, све је више аргумената да је и демократија у САД подједнако фалична. Оно што Русија жели и што је Путинов стратешки циљ јесте, између осталог, равноправан третман Русије као велике силе, што је добио у Хелсинкију и што ће, дође ли до састанка у Вашингтону, на јесен бити и потврђено“, каже Мишић.
