Дијалог Београда и Приштине мора водити ка томе да Србија призна Косово као независну државу, наводи се у документу утицајног америчког Инситута Исток–Запад који је, како преноси дневник „Данас“, крајем јуна представљен српском државном врху.
Ако дијалог — како то кажу у Институту, а то је став и доброг дела Запада — треба да води признању српске јужне покрајине, чему онда дијалог?
Институт Исток–Запад, Фондације за отворено друштво или Националне задужбине за демократију, према оцени Душана Пророковића из Центра за стратешке алтернативе, управо и постоје да би се обликовала политика Сједињених Држава, вршио притисак на једну од преговарачких страна и тако усмеравало решење.
Прецењена улога „сивих еминенција“
„Превише пажње посвећујемо тим извештајима и прецењујемо утицај тих институција. Политика се ипак води на неком званичном нивоу и укључује много већи број индикатора. Ово је нека врста притиска не само на Београд, него и на америчке институције да се целокупан процес убрза“, истиче Пророковић за Спутњик.
Најновији документ није ништа ново нити драматично у односу на оно што је Институт Исток–Запад предлагао током претходних 15 година, напомиње Пророковић и подсећа да њихово виђење целог тог процеса од 2008. до данас јесте да он мора да резултира признавањем Косова и потпуним заокруживањем такозване републике Косово у међународним односима.
„Зато ме тај извештај и не изненађује. Дакле, они су дијалог од почетка антиципирали као средство за признавање Косова, односно као механизам за спровођење процеса такозваног пузајућег признавања“, јасан је Пророковић.
У документу под називом „Време је за акцију на Западном Балкану — препоруке за америчку дипломатију“, пише да би Сједињене Америчке Државе требало да охрабре ЕУ да обнове дијалог Косова и Србије да би се „зауставило његово лагано исклизнуће у замрзнути конфликт“, па се поставља питање зашто је замрзнути конфликт за њих толико неприхватљив?
„Одлуком косовскометохијских Албанаца из фебруара 2008. требало је све да буде решено. Србију је већина Запада убеђивала да је цео процес окончан. За ових 10 година показало се да процес ни изблиза није окончан, да је то што је урађено 2008. суштински блокирало статусни дијалог између Београда и Приштине и сад би они да тај процес одглаве или усмере у њима задовољавајућем смеру“, анализира Пророковић.
Апсурдно је, према становишту саговорника Спутњика, било размишљати да ће Србија прихватити једнострану одлуку Албанаца и успоставити билатералне односе са Приштином.
Политичари и лобисти у раскораку
„Међутим, Запад је веровао у своју моћ, моћ својих притисака, они су све време понављали да је тај процес окончан и да Србија на то пре или касније мора да пристане и у том контексту треба гледати и овај извештај“, додаје Пророковић.
Пошто је напоменуо да Институт Исток–Запад, осим на Србију, врши притисак и на америчке институције, Пророковића питамо постоје ли и у чему су разлике у циљевима администрација на Западу и лобиста?
„Људи у администрацији како САД, тако и ЕУ, виде да проблем постоји. Претпостављам да се сад праве различите рачунице како га решити и како га у неком другом оквиру разматрати. За Србију је неприхватљиво да призна такозвану републику Косово. То је поновљено безброј пута од 2008. до данас, било ко да се налазио на власти“, наводи Пророковић.
Очигледно је да се и САД, у већој мери, и ЕУ, која је заокупљена својим проблемима, па зато у мањој мери, жури да ово питање некако реше и опосле, сматра Пророковић, јер имају много крупније геостратешке циљеве него што је то Косово.
„Ти њихови циљеви су везани за Југоисточну Европу и зато ће вероватно ту доћи до калкулисања са неким другим решењима или дефинисањем неких нових међурешења која ће држати воду наредних 5-10 година“, предвиђа Пророковић.
Међутим, тиме нису задовољни лобисти који су били поприлично ангажовани на доношењу одлуке о бомбардовању СР Југославије и пружању подршке за доношење независности косовскометохијских Албанаца и отуда према Пророковићевом мишљењу овакве њихове реакције.
„Институт Исток–Запад припада том политичком миљеу који се у жаргону назива дубоком државом у САД. Много више су повезани за центре моћи који су блиски фамилијама Клинтон и Буш него садашњој администрацији. И уколико америчка администрација само покушава да направи неке нове калкулације везане за Косово или уопште и не размишља о томе — разматра то као периферно питање, они су ту да их подсете да се Косовом треба бавити и да на Србију треба извршити додатни притисак“, закључује Пророковић.
