Слушајте Sputnik
    Српски патријарх Иринеј са свештенством и верницима у Саборном храму у Подгорици

    Бурне реакције после одговора Подгорице патријарху: Како је Црна Гора применила рецепт НДХ

    © Sputnik / Небојша Поповић
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Небојша Поповић
    51756

    Црногорским властима било би боље да се запитају каква је то држава ако тако битна личност као што је патријарх српски Иринеј у њој препознаје дух НДХ, каже Марко Ковачевић из НСД поводом оштрих реаговања црногорског врха на упозорења поглавара СПЦ о лошем положају Срба. Умјесто добродошлице, патријарх је добио претње, каже Матија Николић из ДСС.

    Патријарх је током посјете Подгорици казао да је положај СПЦ у Црној Гори гори него у вријеме османске окупације, док је положај Срба као у време озлоглашене фашистичке Независне државе Хрватске. На то се прво огласила Влада која је констатовала да су оцјене патријарха Иринеја „злонамјерне, паушалне и неутемељене“, као и да „говоре о ономе ко их је изрекао, а не о ономе на чији су рачун изречене“.

    Све је кулминирало изјавом предсједника Црне Горе Мила Ђукановића који је српског патријарха назвао „непристојним гостом“, као и да очекује да он демантује своју изјаву о положају Срба у Црној Гори. 

    Интересантан је такође био и однос државних и прорежимских медија који су првобитно готово игнорисали чињеницу да се српски патријарх Иринеј налази у посјети Подгорици, а уочљив је био и мањак поштовања, па медији поглавара највеће вјерске заједнице у Црној Гори обично нису ословљавали са „Његова светост“ или „патријарх“, већ само са — „Иринеј“.

    На страну форма, али упозорење патријарха на тежак положај Срба у Црној Гори очигледно је погодило мету. Страсти су се моментално узбуркале, што указује да проблем није измишљен, већ да је веома озбиљан, а што је иначе моментално потврдила и необично оштра реакције друге стране.

    Време концлогора је прошло, али…

    Портпарол Нове српске демократије Марко Ковачевић сматра да је прије свега „неумјесно да неко, попут садашњег предсједника Црне Горе, назива српског патријарха гостом у земљи у којој је 70 одсто народа под духовним окриљем Српске православне цркве“, а још мање да, како каже, „тражи замјерке истинитим наводима Његове светости“.

    Умјесто тога, било би боље, додаје Ковачевић, да се предсједник сâм „запита каква је то држава у којој једна тако битна адреса са разлогом препознаје дух НДХ“. 

    „Да подсјетим, усташки министар Миле Будак је 11. јуна 1941. као ’рјешење српског питања‘ изнио програм НДХ: ’трећину Срба побити, трећину протјерати, а трећину покрстити‘. Као што знамо, једно од начела ове (црногорске) власти јесте да ко жели да буде Србин, треба да иде у Србију. Такође имамо систематски рад државе на асимиловању Срба, као и на смањењу броја говорника српског језика, што је дало конкретне резултате на попису становништва из 2011. године, гдје имамо 20.304 Срба мање него на попису 2003. године, док је број оних чији је матерњи језик српски на попису из 2011. године мањи за чак 127.845“, прецизира Ковачевић.

    Према речима нашег саговорника, Црна Гора је систематским радом успјела да доведе до њиховог нестанка као Срба и људи чији је матерњи језик српски.

    „С обзиром да је вријеме концлогора прошло, ово можемо прогласити савременим начином спровођења Будаковог програма за решење српског питања“, оцјењује Ковачевић за Спутњик. 

    Он такође додаје и да је „један од модела покрштавања у НДХ било и оснивање такозване Хрватске православне цркве која је требало да буде прелазни модел ка потпуном наметању католичког вјерског идентитета“. „Тај модел преузела је и држава Црна Гора која је основала неканонску, парацрквену организацију, такозвану Црногорску православну цркву са сличним циљем — да атакује на имовину и вјернике канонски и историјски утемељене Српске православне цркве“, истиче Ковачевић. 

    Наш саговорник додаје и да је „број запослених Срба у локалним администрацијама и јавној управи такође на нивоу инцидента и врло сличан проценту Срба који су заузимали одређена мјеста у администрацији Независне државе Хрватске“, док је „прогоном ћирилице и државном химном, коју је писао пропагатор НДХ Секула Дрљевић, актуелна власт успоставила симболичку везу са том монструозном државом из периода Другог свјетског рата“. 

    Патријарх нема шта да демантује

    Потпредсједник Демократске српске странке (ДСС) Матија Николић подсјећа да би „предсједник једне државе у којој је православни живаљ већински и у којој се традиција поштовала као што се поштовала у Црној Гори, морао за почетак по неком протоколу, друштвеним нормама, па и васпитању дочекати патријарха Српске православне цркве који је дошао у посјету“.

    Николић додаје да „садашњи предсједник Црне Горе Ђукановић не само да није дочекао патријарха, већ га није ни испратио, или боље рећи, испратио је патријарха Иринеја са нашег прага, пријетећи му иза леђа да ће му следећи пут залупити врата пред носем, уколико не буде добар и уколико не учини и помогне да се уради све оно што је Ђукановић записао у новом програму своје партије, а затим преточио у нови закон о слободи вјероисповијести“.

    Управо на на том питању ће се, са жаљењем предвиђа Николић, „у будућности ломити копља у Црној Гори. Односно, да ли ће опстати Српска православна црква са својим садашњим устројством и огромном већином вјерника или ће Ђукановић направити своју приватну цркву и створити проблеме са несагледивим последицама по све у Црној Гори“?

    Наш саговорник се такође пита „шта заправо Ђукановић жели да патријарх демантује и да ли он уопште жели да се нешто демантује или му је било само важно да за сада подигне прст и заоштри реторику са црквом“, као и „какве су сличности и разлике са садашњом и некадашњом Хрватском са којом власт у Црно Гори жели да има најбоље односе и зар данашња Хрватска такође није решавала српско питање, што је чинила и НДХ“.

    „Док су у некадашњој Хрватској чињени масакри, прављени логори и убијано на стотине хиљада Срба у тим логорима, дотле је данашња Хрватска то завршила у чувеном ’блиц кригу‘ званом ’Олуја‘, протјеравши опет на стотине хиљада Срба и убивши неколико хиљада. Зар није Хрватска од Срба жељела да направи мањину, зар није имала расне законе који су у највећој мјери били уперени против Срба и Јевреја? Како су живјели Срби у Хрватској прије него што је против њих покренут свеопшти рат? Да ли су им уништаване цркве, одузиман српски језик, протјеривана ћирилица, одузимано право на запослење? Какву дискриминацију трпе дјеца која затраже свједочанство на ћирилици? Свима у Црној Гори ово звучи више него познато. Црна Гора са овим живи свакога дана, тако да нажалост нема ту шта ко да демантује“, сматра Николић.

    Николић, потпредсједник ДСС-а на концу се ипак нада да ће се зауставити ова тенденција и позива и патријарха и предсједника да учине све што могу да се ово тешко стање промијени, док Марко Ковачевић из Нове сматра да „држава Црна Гора мора да реформише свој модел дјеловања и направи јасан отклон од усташких елемената, који су тренутно саставни дио њеног апарата“. Умјесто тога, како закључује, „она мора дати Србима права која им припадају и српском језику мјесто које заслужује“.

    Тагови:
    Патријарх Иринеј, Срби, Црна Гора
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога