Слушајте Sputnik
    БРИКС

    Турска теоретски може у БРИКC(Т), али у пракси...

    Host photo agency
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Јована Вукотић
    0 431

    Турска је и раније говорила да има намере да се придружи одређеним економским алијансама где су присутни Русија и њени савезници. То је сасвим логично, јер се економски односи Турске и Русије развијају прилично динамично. Али Турска ће и даље бити чланица НАТО-а, а то потврђују и њени руководиоци, као што је истакао и турски амбасадор у Русији.

    „Сарадња Русије и Турске је у порасту“, изјавио је председник Русије Владимир Путин током сусрета са турским колегом Реџепом Тајипом Ердоганом на маргинама самита БРИКС-а, који је управо завршен. На састанак лидера земаља групе БРИКС, који је одржан у Јужноафричкој Републици, турски лидер је био позван као председавајући Организације за исламску сарадњу.

    „Између Турске и Русије у свим областима се, а то се односи на војну, трговинску, културну и туристичку област, билатерални односи се развијају веома брзо“, рекао је Ердоган поводом сусрета са Путином.

    Председник Турске је отишао и корак даље, па је позитивне оцене дао не само о сарадњи са Москвом, већ је прагматично изнео предлог на конференцији за медије, одржаној након самита.

    „Рекао сам, ако нас примите у алијансу, блок ће се називати БРИКСТ“, рекао је Ердоган новинарима 27. јула, додавши да су чланови БРИКС-а „топло поздравили“ његов предлог.

    Борис Долгов, виши научни сарадник Центра арапских и исламских студија Института Руске академије наука, за Спутњик објашњава да је намера Турске да се прикључи БРИКС-у произашла из њеног политичко-економског курса.

    „Таква врста ширења сарадње са Русијом у оквиру БРИКС-а, то је такође сасвим реално схватање улоге Москве у смислу економске сарадње са Анкаром. То што је Турска изјавила да има намеру да се придружи БРИКС-у, то се само може поздравити. Друга је ствар како то може изгледати у пракси. То је техничко питање које би требало да решавају са једне стране ресорни стручњаци Турске, а са друге стручњаци из земаља БРИКС-а, јер постоји много различитих економских и техничких момената које би требало решити“, говори Долгов.

    Руски стручњак каже и да та одлуке Анкаре, која је најпре повезана са њеним економским аспирацијама, неће утицати на њено војно-политичко ангажовање у будућности.

    „Овде би пре свега требало истаћи да је Турска и раније говорила да има намере да се придружи одређеним економским алијансама где су присутни Русија и њени савезници. То је сасвим логично, јер се економски односи Турске и Русије развијају прилично динамично и такав би корак био само наставак такве политике. Али исто тако би овде требало нагласити да такав корак неће значити да ће Анкара одступити од свог досадашњег курса на војно-политичком плану. Турска ће и даље бити чланица НАТО-а, а то потврђују и њени руководиоци, баш као што је истакао турски амбасадор на конференцији за медије, којој сам лично присуствовао“, објашњава Долгов.

    Виктор Надеин Рајевски, виши научни сарадник Института светске економије и међународних односа Руске академије наука за Спутњик објашњава да се Ердоган држи врло јасних ставова, што показује и чињеница да је он овог пута чак и предложио будући назив те групе земаља.

    „Као што видите, он има свој аутентични приступ, не оставља простора за чекање. Али шта је у тој идеји заправо интересантно? У принципу, БРИКС иницијално окупља државе са економијама у развоју. Мада, на пример, Кина ни када се та група тек окупљала, није баш била економија у развоју, већ је била практично друга економија света, одмах после америчке“, констатује наш саговорник.

    Надеин Рајевски додаје да се ипак ради о државама са већ развијеном економијом.

    „Додуше, многе од држава БРИКС-а су прескочиле одређене фазе развоја. На пример, Кина је постала савремена економија, са високим степеном дигитализације, али је у неким аспектима очувала обрисе економије у развоју. Да ли Турска одговара параметрима који одликују економије земаља групе БРИКС?“, пита се руски стручњак.

    У принципу, економија Турске је „економија у развоју“, са одређеним варијацијама, објашњава Надеин Рајевски. Јер, са друге стране, Турци се отворено надају да ће у скоријој будућности ући у првих десет економија. У пракси, Турска пролази кроз озбиљну економску кризу, а проблеми су делимично последица покушаја државног преврата, а делимично су повезани са општим светским економским трендовима. Па ипак, истиче наш саговорник, Турска има добар темпо развоја, односно испоставља се да ствари иду боље, него што су западни аналитичари прогнозирали.

    „И наравно, турски захтев, односно молбу за чланство, оцениће све чланице. БРИКС заправо и не би требало сматрати потпуном, односно завршеном економском организацијом, јер нису још регулисана бројна питања, нису укинута многа ограничења међу државама-чланицама. Постоји још доста суштинских питања која би тек требало да буду решена. Па, ипак, изгледа да је БРИКС за Турску прилично интересантан пројекат“, закључује Надеин Рајевски.

    Самит БРИКС-а је одржан 26. и 27. јула у Јоханесбургу. Ово је био десети, јубиларни самит БРИКС-а на којем су, између осталог, потписани и меморандуми о животној средини и регионалном ваздушном партнерству, као и споразум између Бразила и Нове развојне банке БРИКС-а о оснивању њене нове федералне канцеларије у тој земљи. Током састанка лидери држава су потписали декларацију на крају рада организације. Потписе на документ су ставили председник Русије Владимир Путин, председник Кине Си Ђинпинг, премијер Индије Нарендра Моди, председник Бразила Мишел Темер и домаћин јубиларног самита — лидер Јужноафричке Републике Сирил Рамафоса. Турски председник Ердоган, који је био позван на самит БРИКС-а као председавајући Организације за исламску сарадњу, изразио је жељу да те земље предузму потребне кораке како би примиле Турску у окриље групе.

    Тагови:
    БРИКСТ, БРИКС, Турска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога