Слушајте Sputnik
    Језеро Газиводе

    Зашто су „Газиводе“ најјачи српски адут на Космету

    CC BY 3.0 / Bobik
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Владимир Судар
    11052

    Србима Газиводе дају могућност да утичу на дешавања на Косову у целини. У крајњој линији, на сваку врсту провокација могу да изврше одмазду, односно да прекину функционисање електро-система Косова, каже политички аналитичар Драгомир Анђелковић.

    Оно што је јуче слутило на погром Срба на Косову, данас се, срећом, завршило мирно. На дан кад истиче крајњи рок за формирање Заједница српских општина, Албанци су, уз помоћ НАТО-а, планирали да заузму „Газиводе“. Срећом, до тога није дошло, а КФОР је извео „планирану редовну вежбу“.

    У сваком случају, на северу Косова је мирно, мада напето, али бар за сада нема ништа од отимања хидроелектране „Газиводе“ или трафостанице „Валач“. А то је била информација која је јуче узбунила јавност у Србији и због које је данас ванредно заседао Савет за националну безбедност.

    Политички аналитичар Драгомир Анђелковић објашњава да „Газиводе“ имају велики стратешки значај и за српску и за албанску страну.

    „За српску, јер омогућавају аутономно функционисање севера Косова у енергетском погледу, а за албанску јер без ’Газивода‘ не може да функционише електро-систем Косова и у некој мери, снабдевање водом читавог низа градова. Србима то даје могућност да утичу на дешавања на Косову у целини. У крајњој линији, на сваку врсту провокација могу да изврше одмазду, односно да прекину функционисање електро-система“, каже Анђелковић за Спутњик.

    Он сматра да би и у будућности, врло вероватно, могло доћи до покушаја Албанаца да заузму „Газиводе“.

    „Албанска страна зна да се околности у Европи мењају, да ће следеће године десне партије преузети Европски парламент и утицати на Европску комисију и у таквим околностима губиће подршку. Они зато сада покушавају, уз помоћ својих западних ментора, да изазову нервозу и страх код Срба и да извуку неке уступке. Ми на то не смемо да се обазиремо, јер ако хладно и рационално поступамо — не могу нам ништа. Чак и ако пробају са интервенцијом, српска цивилна заштита је у стању да им се супротстави, наравно, ако је Београд довољно одлучан да их подржи, као што је и 2011, кад је српски фактор добио подршку да се супротстави и успео да блокира упад албанских паравојних снага“, каже Анђелковић.

    Подсећамо, целокупан простор језера Газиводе налази се 20 одсто у ужој Србији, а 80 одсто на територији Зубиног Потока, на Космету. Србија све одржава и ремонтује, а нико осим локалне самоуправе, то јест Срба, у тај систем не улаже.

    Од Газивода директно зависи производња струје и воде за пиће за Приштину, Грачаничко језеро… Све је из Газивода српско, а користе га само Албанци, па иако Срби управљају предузећем, паре сада завршавају у Приштини.

    Бриселски споразум отворио је питање ко ће управљати језером Газиводе, браном и хидроцентралом, а због тога што не може да наплати оно што производи Општина Зубин Поток, по неким проценама, сваке године губи близу седам милиона евра. Две трећине језера у Србији је на територији општина Нови Пазар и Тутин, а Београд се залаже да цео комплекс „Газивода“ буде под контролом будуће Заједнице српских општина и да Зубин Поток — на чијој територији су брана, хидроелектрана и део језера, позивајући се на праксу у ЕУ — управља овим ресурсом.

    Камен-темељац за брану „Газиводе“ поставио је на Петровдан 1972. тадашњи премијер савезне Владе Џемал Биједић. Грађена је из кредита Међународног монетарног фонда, који је најпре отплаћивала Југославија, а потом Србија, а радове је изводила „Хидроградња“ из Београда.

    Преграђивањем Ибра код места Газиводе (брана висока 107 метара, у основи широка 460 метара и дуга 406 метара) настало је језеро са близу 380 милиона кубних метара воде која „покрива“ површину од око 12 квадратних километара. Највећа дужина је 24 километра (од места Газиводе до Рибарића), а ширина варира од једног до неколико километара.

    Влада Косова по сваку цену жели да газдује Газиводама, јер се из језера водом снабдева Приштина и још неколико косовских општина. Хидросистемом „Ибар-Лепеница“ наводњава се део централног Косова, а термоелектране у Обилићу „хладе“ се водом са Газивода, па не би могле да раде ако би се на Газиводама заврнуле славине.

    Председник Вучић је пре три године, тада на функцији премијера Србије, изјавио да нема права да пристане на отимање Газивода.

    „Немам права на то да пристанем, и не могу, и нећу да пристанем, и не постоји та ствар на кугли земаљској која може на то да ме натера“, рекао је Вучић 24. јуна 2015. године, дан после дијалога у Бриселу.

    „Као што су нам узимали од Tрепче, од Скијалишта у Штрпцу и у свему другом, тако би сад хтели уз наш потпис да нам оду Газиводе и комплетну мрежу далековода“, казао је Вучић.

    Поводом отимања имовине Србије на Брезовици, Вучић је 8. октобра 2015. изјавио да је Србији отета имовина уз помоћ међународне заједнице.

    „Добро, ако то подржавате и ако је баш бенчмарк предати Газиводе, онда кажем — не дам Газиводе, па да видим шта ћете даље. Можда ћете мене да смените, имате довољно медија под контролом у Србији, имате довољно оних који лажу сваки дан у ваше име, ја вам кажем не дам Газиводе, и то ћу да кажем Федерики Могерини ако уопште будем ишао у Брисел тринаестог“, поручио је тада Вучић.

    Вучић је током обиласка језера Газиводе, 3. априла 2016. године, поновио да Србија неће одустати од овог важног ресурса.

    „Не можемо да одустанемо од тако важног ресурса као што су Газиводе. Не можете нешто што је градила држава Србија и народ одавде чувао и на томе радио, једним потписом да договорите, или зато што је неко смислио да то припада њему, а да за то нема никаквог правног основа“, рекао је Вучић.

    Тагови:
    водоснабдевање, брана, ЗСО, енергетика, Кфор, НАТО, Драгомир Анђелковић, Александар Вучић, Газиводе, Косово и Метохија, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога