Слушајте Sputnik
    Амерички и Турски војници са заставма својих држава

    Политички атак Америке на Анкару: Иза свега се крију опаснији узроци од једног свештеника

    © AP Photo / Burhan Ozbilic
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин
    0 460

    Односи САД и Турске дошли су до усијања након што је турски председник Ердоган одбио да пусти из затвора америчког свештеника Ендруа Брансона, којег Анкара терети за умешаност у војни удар у Турској пре две године.

    Амерички председник Трамп поручио је да САД неће седети „скрштених руку“ на овај потез Анкаре, а претходно је удвостручио царине на увоз челика и алуминијума из Турске.

    Анкара је одговорила дуплирањем тарифа на поједине америчке производе, попут путничких аутомобила, алкохола и цигарета, као одговор на америчке нападе на турску економију.

    Према речима Слободана Јанковића са Института за међународну политику и привреду, тренутни односи двају савезника могу се упоредити са степеном заоштравања њихових односа пре две године.

    Тада су, подсећа, након неуспелог пуча власти у Анкари на неколико сати блокирале турску ваздухопловну базу Инџирлик, коју користе снаге САД и НАТО-а.

    „Oво сада је можда и веће заоштравање, јер на неки начин представља наставак кризе која је била делимично залечена. Иако једна овако велика сила попут САД сваки напад на свог грађанина доживљава као један мали напад на себе, јасно је да односи ове две земље не могу толико да трпе само због случаја Брансон и да се овде заправо ради о другим стварима. Пре свега о турском ангажовању у Сирији, односу Анкаре са Техераном, као и о наоружању. Дакле, реч је о много већим и ширим интересима који се тичу геополитике, војне индустрије и генералне спољне политике САД“, рекао је Јанковић у емисији „Спутњик интервју“.

    Он додаје да је Турска, невољним сукобљавањем са САД, дошла у ситуацију да мора да смањи своје претензије на утицај у Сирији и сада је рањива на више фронтова.

    „Проблем за Америку представља и намера Турске да са Русијом сарађује када је реч о куповини система С-400 и изградњи нуклеарне електране. Међутим, у овом економском рату САД имају више шанси за успех јер Турска није толико важан трговински партнер Америци колико то Вашингтон јесте Анкари“, напомиње Јанковић.

    Коментаришући писања америчких медија да Трамп својим потезима гура Турску из НАТО-а, а у наручје Русије, Јанковић каже да је мало вероватно да ће Анкара напустити Алијансу, јер би се тиме изложила много већим притисцима.

    На питање да ли Вашингтон себи може да дозволи да изгуби савезника попут Турске, Јанковић каже да треба имати на уму разлику између америчке „дубоке државе“ и Трампове администрације.

    „Оно што Трамп говори и добрим делом испуњава представља велику промену у понашању САД, укључујући промену односа према НАТО-у. Он говори оно што мисле просечни Американци, који заиста деценијама верују да они преко НАТО-а издржавају ЕУ, троше огроман новац помажући ’незахвалним‘ Европљанима. Трамп је са том реториком и дошао на власт и његовим бирачима не би сметало да Турска изађе из НАТО-а, нити да се Алијанса распадне. Међутим, ’дубокој држави‘ би тако нешто јако сметало јер би изгубили једну врло важну полугу утицаја“, примећује Јанковић.

    Он верује да ни сам Трамп није превише заинтересован да се сукоб на релацији Вашингтон—Анкара настави, тим пре што ситуација није отишла толико далеко да не може да се поправи.

    „Међутим, Трамп мисли да је много јачи и очекује да Ердоган попусти. Уколико се то деси, амерички председник ће без проблема наставити да сарађује са Турском као и досад“, сматра Јанковић.

    На питање како се сукоб са САД и последице које Турска због тога трпи одражавају на председика Ердогана на унутрашњем плану, Јанковић каже да турски председник у овом тренутку има подршку грађана, који су се ујединили јер су изложени притиску споља.

    „Ипак, уколико се ова криза настави, инфлација потраје, а турска економија и даље буде трпела, на дуги рок Ердоганова позиција неће бити лагодна јер ће незадовољство грађана расти и то ће се сигурно одразити на његову популарност“, указује гост „Спутњик интервјуа“.

    Тагови:
    Слободан Јанковић
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога