Слушајте Sputnik
    Манастир Грачаница

    Звоне звона: Да ли би неко продао Косово као „трулу фабрику“ да би Србија „преживела“

    © AFP 2018 / ARMEND NIMANI
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Предраг Васиљевић
    52391

    Као по команди, Срби су ових дана засути кампањом како ће живети у благостању ако се одмах реши косовско питање и како их чека апокалипса уколико до тог решења не дође.

    Изнебуха се појавила нова агенција „Футурист“, (баве се ваљда предвиђањем будућности) која је израчунала да ће, ако се не реши косовско питање, Срби до 2027. године имати плату испод 400 евра, пензије испод 220 евра, да ће нас сваке године бити 40.000 мање и да ће држава имати губитак око 110 милијарди евра…

    Суочавају нас и са опасношћу нових санкција, изолацијом, катаклизмичним сценариом који смо већ преживели деведесетих година.

    Статистичар Миладин Ковачевић израчунао је и да би Србија од разграничења, дакле од одрицања дела државне територије, приходовала око 90 милиона евра. Што је, отприлике, вредност трансфера солидног фудбалера у европским лигама…

    На страну то што ове процене не делују као продукт некакве темељне економске анализе, нити су резултати поткрепљени емпиријски доказивим чињеницама.

    Занемаримо и то што се суштина ових прогноза заснива на „општем месту“ еврофанатика — да је Србији ЕУ највећи економски партнер, да без ЕУ не можемо да преживимо, а да нећемо мрднути даље на европском путу ако не решимо Косово.

    Суштинска питања су дубински опаснија:

    Зашто се први пут у историји Србије Косово отворено посматра као предмет трговине?

    Ко покушава да Косово, као духовни завичај Србије, претвори у „трулу фабрику“ коју би требало продати како бисмо „преживели“?

    Шта се крије иза намере да се суштинско национално питање и највећи државни изазов претвори у масу статистичких података?

    Како то да се нико никада раније није сетио да се вишевековно национално искушење због кога су гинуле генерације решава једноставно — дигитроном?

    Значи:

    Не постоји косовски завет, осим уколико не може да се подигне на банкомату.

    Не постоји национално достојанство, осим уколико не може да се преточи у европску новчану милостињу.

    Не постоји духовно језгро српског народа, изузев уколико би могао да се конвертује у повећање БДП-а.

    Не постоји оставштина предака, не постоји вредносна вертикала потомака. Не постоји љубав према отаџбини. Не постоје молитве косовских монаха. Не постоје страх и нада Срба у Ораховцу и Великој Хочи. Не постоји чудесни мирис тамјана у Дечанима, не постоје божури у Грачаници. Не постоји борба.

    Постоје само бројке, економске пројекције, дијаграми, статистички логаритми.

    По новој националној логици која се конверзијом Косова у европску валуту намеће, будућа суштинска вредност Србије гласи:

    Ако због проблема у породици не можеш да напредујеш у каријери и да увећаш профит — напусти породицу.

    Срећом, Косово је превелик залогај. Не уклапа се у петпарачке квазиекономске рачунице. Танки су то покушаји да се Србима „преломи мозак“.

    Звона звоне и данас у Дечанима, Грачаници, Пећкој патријаршији. На Преображење.

    Тагови:
    статистика, Миладин Ковачевић, Косово
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога