Слушајте Sputnik
    Припадници војске током истраге тровања бившег пуковника ГРУ Сергеја Скрипаља и његове ћерке Јулије у Солсберију

    Kомпоненте „новичока“ правио ко је стигао

    © AP Photo / Ben Birchall/PA
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Јована Вукотић
    1180

    Буквално било ко на свету може да производе, да синтетише неку од компоненти овог двокомпонентног гаса, али не и Русија јер је она испунила апсолутно све обавезе које је имала у складу са Конвенцијом о забрани хемијског оружја.

    Земље Запада су од средине деведесетих година прошлог века произвеле најмање сто хемијских супстанци сличних гасу „новичок“, наводи се у извештају који је објављен у среду на сајту руског Министарства спољних послова.

    У јануару 1993. године Москва је међу првима потписала Конвенцију о хемијском оружју и одмах почела њену примену. Елиминација руског хемијског оружја је извршена под строгом међународном контролом, и то годину дана пре предвиђеног рока.

    Тај обиман процес је довршен 27. септембра 2017. године на полигону у граду Кинзер у руској републици Удмуртији. Команду за почетак процеса ликвидације последње количине хемијског оружја дао је лично Владимир Путин путем видео-везе, а налог председника Русије преузео је начелник Федералне управе за безбедно чување и уништавање хемијског оружја генерал-пуковник Валериј Капашин.

    У извештају, који је након процеса ликвидације сачињен, додаје се да је генерални директор секретаријата Организације за забрану хемијског оружја потврдио финалну елиминацију хемијског оружја у Русији.

    Када се ради о присуству супстанце назване „новичок“ у западним земљама, њена структура је први пут представљена 1998. године у бази података америчког Националног института за стандардизацију. „На основу овог једињења може се синтеитзовати читава породица токсичних хемикалија, које се налазе на списку забрањених супстанци Конвенције о забрани хемијског оружја“, наводи се у саопштењу Министарства спољних послова.

    Бивши члан комисије УН за биолошко и хемијско оружје Игор Никулин каже да је дуг списак земаља које су производиле супстанце сличне „новичоку“.

    „Негде, рецимо 20 држава, између осталих Чешка, Шведска, Велика Британија. Са друге стране, крајем деведесетих година је затворено постројење у Узбекистану у граду Нукусу, које се бавило производњом овог бинарног нервнопаралишућег гаса у време постојања Совјетског Савеза. Из буџета Пентагона је за ову сврху потрошено пет милиона долара“, објашњава Никулин.

    Према речима нашег саговорника, Американци су 2016. године патентирали овај гас као бојни отров и он је још увек део њиховог наоружања. Рецимо и да је у Ирану је било произведено неколико узорака ове супстанце. Они су синтетизовали и ове узорке представили Организацији за забрану хемијског оружја.

    Много тога је и даље нејасно о овом гасу, саме супстанце и ко га све производи. Подсетимо да извесни Вил Мирзајанов слови за једног од научника који је смислио овај бојни отров. Завршивши Московски факултет за хемијске технологије, Мирзајанов је потом 26 година радио у Државном институту за органску хемију и технологију, главном совјетском научном институту који се бавио испитивањима у области хемијског оружја. Међутим, на таласу промена које су уследиле након распада СССР-а, научник 1996. године емигрира у Америку и почиње да ради као предавач на Пристонском универзитету. Након дест година он издаје књигу у којој врло детаљно пише о програму хемијског наоружања, који је био развијан у време Совјетског Савеза. До данас је практично једини извор података о овом бинарном гасу Мирзајановљева књига.

    Па ипак, други научници сматрају да је постојање отровне супстанце готово митско. Одређена група токсиколога чак каже да тачан састав „новичока“ остаје нејасан и непознат, позивајући се на то да не постоје записници са испитивања, иако је поводом „афере Скрипаљ“, потрага за протоколима експеримената била интензивирана.

    Један број научника чак наводи да је 2011. године научни савет који функционише у оквиру Организације за забрану хемијског оружја констатовао да нема доказа о постојању „новичока“. Једино се разликовала изјава контрадикторног научника Мирзајанова.

    „Другим речима, буквално било ко на свету може да производе, да синтетише неку од компоненти овог двокомпонентног гаса, али не и Русија јер је она испунила апсолутно све обавзе које је имала у складу са Конвенцијом о забрани хемиског оружја. Чак су и научни институт у Москви, Државни институт за органску хемију и технологију, где је овај гас и био осмишљен, Американци неколико пута контролисали. Тамо је много пута боравио и сенатор Ричард Лугар, који сада широкогрудо отвара хемијске лабораторије у државама бвишег СССР-а, Грузији, Украјини, Казахстану, Јерменији“, подвлачи Никулин.

    Министарство спољних послова Русије истиче и да стране научне публикације садрже формуле чак сто једињења која у некој мери имају својства слична „новичоку“ и истиче да је доста тешко именовати земљу из које је потекао тип агенса какав је идентификован у британском граду Солсберију, имајући у виду чињеницу да су методе набављања једињења сличних „новичоку“ веома раширене на Западу.

    Дмитриј Жураљов, генерални директор Института регионалних проблема подвлачи да се западне земље, на првом месту Америка, нису решиле својих залиха хемијског оружја, али Русији ни на крај памети није било да помисли да уведе санкције ни против САД ни против Велике Британије.

    Подсетимо да је нови пакет америчких санкција Русији, који је Вашингтон најавио због наводне употребе хемијског оружја у британском Солсберију, био најављен 8. августа и требало је да ступи на снагу 22. августа. На званичном сајту Федералног регистра америчке владе, санкције још увек нису објављене.

    Тагови:
    Солзбери, новичок, бојни отрови, САД, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога